Nagrada Hans Kristijan Andersen
| Nagrada Hans Kristijan Andersen | |
|---|---|
 Zlatna medalja sa reljefnom slikom na kojoj se nalazi Andersenova bista | |
| Dodeljuje se za | izvanredan i trajan doprinos književnosti za decu |
| Dodeljuje | Međunarodni odbor za knjige za mlade (IBBY) |
| Zemlja | Danska |
| Predstavlja | International Board on Books for Young People[*] |
| Veb-sajt | www |
Nagrada Hans Kristijan Andersen ili Andersenova nagrada je najpoznatija međunarodna nagrada za dečju književnost. Dodeljuje je Međunarodni odbor za knjige za mlade (engl. International Board on Books for Young People, IBBY), svake dve godine, jednom savremenom živom piscu i jednom ilustratoru dečjih knjiga, za njihov „trajni doprinos književnosti za decu”.[1] Nagrada je prvi put dodeljena 1956. godine, a nagrada za ilustraciju 1966. godine. Nagrada se ponekad naziva i „Nobelova nagrada za književnost za decu”.
Nagrada je nazvana po Hansu Kristijanu Andersenu, danskom piscu bajki iz 19. veka, a svaki dobitnik dobija medalju Hansa Kristijana Andersena (zlatnu medalju sa bistom Andersena) i diplomu. Medalje se dodeljuju na bijenalnom IBBY kongresu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Međunarodni odbor za knjige za mlade (IBBY) osnovala je Jela Lepman pedesetih godina XX veka.[2] Nagrada Hans Kristijan Andersen je prvi put predložena 1953. a dodeljena tri godine kasnije, 1956. godine.[3] Ustanovljena je nakon Drugog svetskog rata da podstakne razvoj visokokvalitetnih knjiga za decu. Nagrada je trebalo da se dodeljuje svake dve godine i prvobitno je dodeljivana za pojedinačne radove koji su objavljeni u prethodne dve godine.[4] Od 1962. godine formalni kriterijumi za nagradu su izmenjeni. Nagrada se dodeljuje „živom autoru, za koga se smatra da je dao trajan doprinos dobroj književnosti za mlade. Pri dodeli medalje biće uzeta u obzir kompletna dela autora.“[5]
Kao odraz onoga što je IBBY smatrao trendom povećanja kvaliteta slikovnica,[5] nagrada je proširena na ilustratore od 1966. godine.[3] Od 1966. do 1996. godine, drugoplasirani autori su dobijali „Izuzetnu preporuku“. Od 1998. godine ovo je zamenjeno listom od tri do četiri „finaliste“.[5]
Ponekad se nagrada naziva „Mala Nobelova nagrada“ ili „Nobelova nagrada za književnost za decu“[[6][7] i navodi se kao „najvažnija aktivnost“ IBBY-ja. [2] Od 1992. godine pokrovitelj nagrade je kraljica Margareta II Danska.[8] Specijalno izdanje, časopis Bookbird, koje izdaje IBBY, izlazi u trenutku dodele nagrade.[9]
Žiri[uredi | uredi izvor]
Dobitnika Nagrade Hans Kristijan Andersen bira žiri koji sastavlja izvršni komitet IBBY-ja. Predsednika žirija bira Generalna skupština IBBY-ja. U početku je bilo sedam članova,[5] ali je ovaj broj povećan na osam, a od 2000. godine na deset. Dve godine kasnije, žiri je podeljen na pet članova koji su se fokusirali na pisanje, a ostalih pet na ilustracije. Od žirija se očekuje da budu kompetentni u književnosti za decu i da predstavljaju raznoliku grupu. Obično je potrebno šest meseci da se pregledaju kandidati i izabere pobednik.[10]
Jela Lepman je bila predsednica žirija za prve tri nagrade, od 1956. do 1960. godine, i ostala je u žiriju do svoje smrti 1970. godine, kao predsednica IBBY-ja, a zatim i kao počasni predsednik. Trenutni četvorogodišnji mandati pokrivaju dva ciklusa nagrađivanja. Među ostalim značajnim predsednicima su bili Virdžinija Hevilend (1970–1974), Patriša Krempton (1982–1986) i Ana Marija Mašado (1986–1990).[11]
Dobitnici[uredi | uredi izvor]
| Godina | Pisci | Ilustratori | ||
|---|---|---|---|---|
| Dobitnik | Država | Dobitnik | Država | |
| 1956. | Elinor Fardžeon | Ujedinjeno Kraljevstvo | ||
| 1958. | Astrid Lindgren | Švedska | ||
| 1960. | Erih Kestner | Nemačka | ||
| 1962. | Mejndert DeDžong | SAD | ||
| 1964. | Rene Gijo | Francuska | ||
| 1966. | Tuve Janson | Finska | Alois Karidžet | Švajcarska |
| 1968 | Džejms Krus | Nemačka | Jirži Trnka | Čehoslovačka |
| Hose Maria Sančez-Silva | Španija | |||
| 1970. | Đani Rodari | Italija | Moris Sendak | SAD |
| 1972. | Skot O'Del | SAD | Ib Spang Olsen | Danska |
| 1974. | Maria Gripe | Švedska | Faršid Meshali | Iran |
| 1976. | Sesil Bodker | Danska | Tatjana Mavrina | Sovjetski Savez |
| 1978. | Pola Foks | SAD | Svend Oto S. | Danska |
| 1980. | Bohumil Riha | Čehoslovačka | Suekići Akaba | Japan |
| 1982. | Ližja Božunga Nuneš | Brazil | Zbignjev Ričlicki | Poljska |
| 1984. | Kristina Nestlinger | Austrija | Micumasa Ano | Japan |
| 1986. | Patriša Rajtson | Australija | Robert Ingpen | Australija |
| 1988. | Eni M. G. Šmit | Holandija | Dusan Kalaj | Čehoslovačka |
| 1990. | Turmud Haugen | Norveška | Lizbet Cverger | Austrija |
| 1992. | Vurdžinija Hamilton | Sad | Kveta Pacovska | Čehoslovačka |
| 1994. | Mićio Mado | Japan | Jorg Mjuler | Švajcarska |
| 1996. | Uri Orlev | Izrael | Klaus Ensikat | Nemačka |
| 1998. | Katarina Peterson | SAD | Tomi Ungerer | Francuska |
| 2000. | Ana Marija Mašado | Brazil | Entoni Braun | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| 2002. | Ejdan Čembers | Ujedinjeno Kraljevstvo | Kventin Blejk | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| 2004. | Martin Vadel | Irska | Maks Veltijs | Holandija |
| 2006. | Margaret Mahi | Novi Zeland | Volf Erlbruh | Nemačka |
| 2008. | Jurg Šubiger | Švajcarska | Roberto Inoćenti | Italija |
| 2010. | Dejvid Almond | Ujedinjeno Kraljevstvo | Juta Bauer | Nemačka |
| 2012. | Marija Tereza Andrueto | Argentina | Peter Sis | Češka[12] |
| 2014. | Nahoko Uehaši | Japan | Rodžer Melo | Brazil[13] |
| 2016. | Cao Vensjuen | Kina | Rotraut Suzan Bermer | Nemačka[14] |
| 2018. | Eiko Kadono | Japan | Igor Olejnikov | Rusija |
| 2020. | Žaklin Vudson | SAD | Albertina Zulo | Švajcarska [15] |
| 2022. | Mari-Od Mjuraj | Francuska | Suzi Li | Južna Koreja [16] |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Hans Christian Andersen Awards". International Board on Books for Young People (IBBY). Retrieved 20 August 2012.
- ^ a b Glistrup 2002, str. 14.
- ^ a b Ellis 1973, str. 20.
- ^ Glistrup 2002, str. 15.
- ^ a b v g Glistrup 2002, str. 16.
- ^ „Cao Wenxuan wins 'Nobel Prize' of children's books”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 2. 2021.
- ^ „Mahy wins "Little Nobel."”. New Zealand Books. 16: 2. jun 2006. ISSN 1170-9103 — preko EBSCO.
- ^ Latrobe, Kathy (2001). „Childern's [sic] Literature: International Perspectives”. World Literature Today. 75 (3/4): 98—102. ISSN 0196-3570. doi:10.2307/40156756.
- ^ Glistrup 2002, str. 21.
- ^ Glistrup 2002, str. 17.
- ^ "Hans Christian Award jury members". Glistrup, ed., pp. 119–24. Retrieved 12 July 2013.
- ^ „Dobitnici Andersenove nagrade”. seecult.org. Pristupljeno 14. 5. 2022.
- ^ „Proglašeni dobitnici nagrada Hans Kristijan Andersen za 2014. godinu”. detinjarije.com. Pristupljeno 14. 5. 2022.
- ^ „Proglašeni ovogodišnji dobitnici Nagrade “Hans Kristijan Andersen””. bookvar.rs. Pristupljeno 14. 5. 2022.
- ^ „Woodson, Albertine win 2020 Hans Christian Andersen Award”. booksandpublishing.com. Pristupljeno 14. 5. 2022.
- ^ „Murail, Lee win 2022 Hans Christian Andersen Award”. Books+Publishing (na jeziku: engleski). 2022-03-22. Pristupljeno 2022-03-24.
