Narodna skupština Srbije 1874.

Vanredan saziv Narodne skupštine je zasedao u Kragujevcu u periodu 2. januara — 27. januara 1874.

Narodna skupština u Kragujevcu 1874.

Po zaključku trećeg, poslednjeg redovnog saziva, Narodna skupština izabrana na izborima 1871, sazvana je Kneževim ukazom y vanredan saziv za 2. januar 1874, dakle dva dana po zaključenju trećeg redovnog saziva. Drugim ukazom određen je delokrug rada ovoga vanrednog saziva. Skupština je imala da svrši neke zakonske predloge i, između ostalog, da donese rešenje o optužbi protiv ministra vojnog Jovana Beli-Markovića, koga je vlada optužila po zakonu o ministarskoj odgovornosti. Ukazom Kneževim za predsednika Skupštine postavljen je Dimitrije Jovanović, a za potpredsednika dr. Stevan Milosavljević. Sekretare je Skupština izabrala sama, pa su izabrani Sima Živković, Pantelija Srećković, Milan Đ. Milićević i Dimitrije Radović.

Odbor koji je proučavao izveštaj po optužbi protivu ministra Jovana Beli-Markovića podneo je Skupštini izveštaj, pa ga je Skupština uzela y pretres i donela odluku sa 56 prema 22 glasa, da ministar Beli-Marković nije oštetio državu iz koristoljublja, kako ga je optuživao i odborski izveštaj.

Skupština je, sem toga, donela budžet za sledeću godinu i primila zakon o založnicama Uprave fondova i jednu ** zakona o Okružnim štedionicama pa je zaključena kratkom Kneževom Besedom.

Spoljašnje veze

• Srpske novine, 28. januara 1874. (Beseda kojom je njegova svetlost Knjaz Srpski Milan M. Obrenović IV zaključio radnju vanredne skupštine)
• Protokoli vanredne Narodne skupštine koja je držana u Kragujevcu 1874. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2020), U Beogradu, u državnoj štampariji 1874.
• Od Namesničkog ustava do Ustava iz 1888. godine (1869-1888)