Милан Ђ. Милићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Милан Милићевић
MilicevicMilanDj.jpg
Милан Ђ Милићевић
Датум рођења (1831-06-04)4. јун 1831.
Место рођења Рипањ
Кнежевина Србија
Датум смрти 17. новембар 1908.(1908-11-17) (77 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831Београд, 4/17. новембар 1908) је био књижевник, редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.

Биографија[уреди]

Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи

Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Потичу Милићевићи из Старог Влаха, одакле су се доселили "пре три века". Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[1] После гимназије завршио је Богословију у Београду, и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и ново ослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[2], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела. Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[3] Главно му је дело "Кнежевина Србија" из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[4] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[5] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Библиографија[уреди]

  • Путничка писма
  • Белешке кроз пут пет окружја по Србији
  • Из својих успомена
  • Живот Срба сељака
  • Славе у Срба
  • Из својих успомена
  • Задружна кућа на селу
  • Манастири у Србији
  • Педагогијске поуке
  • Како се учи књига
  • Школска хигијена, 1870.
  • Школска дисциплина
  • Поглед на народно школовање у Србији
  • Морална жена
  • Зимње вечери
  • Село Злоселица и учитељ Миливоје
  • Јурмус и Фатима
  • Омер Челебија
  • Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
  • Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
  • Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
  • Кнез Милош у причама, 1891.
  • Кнез Милош у причама II. 1900.
  • Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
  • Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
  • Кнежевина Србија, Београд, 1876.
  • Краљевина Србија
  • Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
  • Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
  • Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
  • Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
  • Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.

Референце[уреди]

  1. ^ "Дело", Београд 1908. године
  2. ^ "Школски лист", Сомбор 1869. године
  3. ^ "Коло", Београд 1942. године
  4. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886. године
  5. ^ "Мале новине", Београд 1889. године

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Димитрије Нешић
Председник Српске академије наука и уметности
18961899

Наследник:
Јован Ристић