Nacionalna biblioteka Estonije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalna biblioteka Estonije
Eesti Rahvusraamatukogu
Zgrada Nacionalne biblioteke Estonije
Osnivanje1918
LokacijaTalin
 Estonija
Vrstanacionalna, javna, parlamentarna
Obim3 381 072 jedinica (2016)[1]
DirektorJane Andreso (od 2008)
AdresaTõnismägi 2,
15189 Talin
Veb-sajtwww.nlib.ee

Nacionalna biblioteka Estonije (est. Eesti Rahvusraamatukogu, zvanična skraćenica - RR) je nacionalna javna institucija u Estoniji. Osnovana je kao parlamentarna biblioteka Estonije 21. decembra 1918. godine.[1]

Biblioteka je javno pravno lice i u svojim aktivnostima se rukovodi Zakonom o Nacionalnoj biblioteci, drugim zakonskim aktima i Povelji biblioteke. Glavno upravno telo je Veće biblioteke, čije članove imenuje estonski Parlament.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Privremena vlada Republike Estonije donela je 21. decembra 1918. godine odluku o osnivanju Državne biblioteke. Primarna zbirka Biblioteke brojala je oko 2.000 naslova potrebnih za donošenje zakona i Vlade, a prvi korisnici su bili članovi Parlamenta. Biblioteka je bila smeštena u dve male prostorije u dvorcu Tompea, u zgradi Parlamenta.

Za vreme nezavisne Republike Estonije od 1918-1940, biblioteka se brzo razvijala. Obavezni primerak svih štampanih materijala objavljenih u Estoniji počela je da dobija 1919. godine. Prvi međunarodni sporazumi o razmeni zaključeni su 1921. godine. Estonija je 1935. proslavila 400. godišnjicu prve knjige objavljene na estonskom jeziku. Državna biblioteka je te iste godine uspostavila arhivsku zbirku svih publikacija na estonskom jeziku i o Estoniji. To je bio početak sistematskog prikupljanja štampanog materijala o Estoniji i baltičkim zemljama. Tridesetih godina prošlog veka, Državna biblioteka je postala više od parlamentarne biblioteke. Fond je narastao na oko 50.000 publikacija, a čitalaštvo je obuhvatalo istaknute intelektualce, kulturne i javne ličnosti.

Sovjetskom okupacijom 1944. godine, biblioteka je postala javna biblioteka, pod nazivom Državna biblioteka Estonske SSR. Funkcionisala je u skladu sa sovjetskim propisima o biblioteci. Rad u biblioteci doživeo je duboke promene: prekinute su sve veze sa stranim bibliotekama; dominirale su ruske publikacije, od kojih je većina činila sovjetski obavezni primerak; veći deo estonskih publikacija je stavljen u zbirke sa ograničenim pristupom. Između 1948. i 1992. godine Biblioteka je bila smeštena u nekadašnjoj Estonskoj viteškoj kući u istorijskom centru Talina.

Državna biblioteka je 1953. godine dobila ime po Fridrihu Reinholdu Kreutzvaldiju, istaknutoj javnoj ličnosti perioda buđenja Estonije i autoru estonske epske pesme "Kalevipoeg". Do 1953. zbirka biblioteke već je dostigla milion primeraka.

Oslobodilački pokret koji je počeo u baltičkim zemljama u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka, kao i obnova nezavisne Republike Estonije (20. avgusta 1991. godine), značajno je promenila ulogu biblioteke. Godine 1988. Državna biblioteka Fridrih Rejnhold Kreutzvald je preimenovana u Nacionalnu biblioteku Estonije sa zadatkom da prikuplja, čuva i obezbeđuje pristup svim publikacijama objavljenim na estonskom jeziku, kao i svim informacijama o Estoniji. Nacionalna biblioteka Estonije je 1989. godine ponovo dobila status parlamentarne biblioteke koja je zadužena za informisanje Parlamenta i Vlade.

Danas je Nacionalna biblioteka Estonije pravno lice koje posluje u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj biblioteci Estonije (usvojen 1998. godine i dopunjen 2002. i 2006. godine) i Statutom. Moć odlučivanja je u nadležnosti Veća Nacionalne biblioteke, čije članove imenuje Parlament.[1]

Misija[uredi | uredi izvor]

Misija Nacionalne biblioteke Estonije je da prikuplja, čuva i obezbeđuje pristup svim publikacijama objavljenim u Estoniji, na estonskom jeziku i o Estoniji, bez obzira na mesto izdavanja.[2] Prema tome, ona je čuvar estonskog nacionalnog znanja i nasleđa i predstavlja kulturni centar zemlje. Služi kao nacionalna i parlamentarna biblioteka. Takođe je i nacionalni centar bibliotekarskih i informacionih nauka kao i mesto za kontinuirano obrazovanje bibliotekara.

Fond[uredi | uredi izvor]

Biblioteka poseduje oko 3,2 miliona knjiga. Uz knjige sadrži i audio zapise, aktualne serije, filmove i video zapise, grafičke materijale, rukopise, mape, mikrooblike i slično. Fond Biblioteke sastoji se od tri zbirke:

  1. arhivske zbirke (550.000 naslova objavljenih od 1861. do danas),
  2. zbirke retkih knjiga (27.000 knjiga na estonskom jeziku objavljenih pre 1861. i knjiga na stranim jezicima bjavljenih pre 1831. godine),
  3. glavne zbirke (2,4 miliona; estonskih izdanja i stranih publikacija iz oblasti humanističkih i društvenih nauka).[2]

Funkcije[uredi | uredi izvor]

  1. nacionalna biblioteka, koja prikuplja, čuva i objavljuje publikacije objavljene u Estoniji ili o Estoniji, bez obzira na mesto njihovog objavljivanja; održava bazu podataka estonske nacionalne bibliografije i vodi statističku evidenciju o štampanim publikacijama, a dodeljuje i međunarodno standardno numerisanje knjigama objavljenim u Estoniji (ISBN), periodici (ISSN) i notnim izdanjima (ISMN);
  2. parlamentarna biblioteka, koja pruža informacione usluge estonskom Parlamentu i drugim glavnim estonskim zakonodavnim institucijama u oblasti humanističkih i društvenih nauka;
  3. naučna biblioteka, koja pruža informacije za istraživačke aktivnosti u humanističkim i društvenim naukama, kao i razne informativne usluge;
  4. centar za istraživanje i razvoj biblioteka, koji pruža informacije o bibliotekama, koordinira rad na profesionalnoj standardizaciji, bavi se razvojem bibliotečke terminologije, organizacijom i sprovođenjem dodatne obuke i aktivno učeštvuje u međunarodnoj bibliotečkoj saradnji;
  5. kulturni centar, gde se održavaju razne književne večeri i likovne izložbe, konferencije, koncerti, pozorišne predstave, filmske večeri i druge kulturne aktivnosti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „History of National Library of Estonia”. vana.nlib.ee. Arhivirano iz originala 21. 03. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  2. ^ a b „National Library of Estonia”. books2ebooks.eu. Pristupljeno 21. 3. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_библиотека_Естоније&oldid=26948121”