Национална библиотека Азербејџана

Координате: 40° 23′ 43″ N 49° 52′ 56″ E / 40.39528° С; 49.88222° И / 40.39528; 49.88222
С Википедије, слободне енциклопедије
Национална библиотека Азербејџана Мирзе Фатали Ахундов
Mirzə Fətəli Axundov adına Azərbaycan Milli Kitabxanası
Оснивање23. мај 1922. год.; пре 101 године (1922-05-23)
ЛокацијаБаку
 Азербејџан
ВрстаНационална библиотека
Обим4,5 милиона публикација
(књиге, новине, часописи, магазини, звучни и музички снимци, патенти, базе података, мапе, марке, штампани предмети, слике и рукописи)
Веб-сајтwww.millikitabxana.az

Национална библиотека Азербејџана Мирзе Фатали Ахундов (азер. Mirzə Fətəli Axundov adına Azərbaycan Milli Kitabxanası) је национална библиотека Азербејџана са седиштем у Бакуу. Данас представља главни информативни и културни центар земље. Њен главни задатак је похрана и умреживање (дигитализација) свих књига, зборника, радова, новина, часописа и остале штампе обављене у Азербејџану.[1]

Библиотека је основана 1922. године и добила је име по азербејџанском драмском писцу и филозофу Мирзи Ахундову. Украшена је статуама разних писаца и песника као што су: Незами Ганџави, Махсати, Узеир Хаџибејли, Шота Руставели, Александар Пушкин и други. Зграда има четири спрата, а збирка књига од 4,5 милиона јединица подељена је на осам нивоа. Посебно дизајнирани лифтови доносе књиге крајњим корисницима, док читаоница има 500 места. Књиге се могу наручити путем електронске поште уз претходну електронску регистрацију.[1]

Зграду је пројектовао азербејџански архитекта Михаил Хусејнов.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Азербејџанска национална библиотека је основана 1922. године, док је на садашњу локацију премештена 23. маја 1923. године.[1] Пуни назив библиотеке у почетку је био Главна библиотека и Државна библиотека Азербејџана. Данашњи назив библиотека је добила 11. јула 1939. године.[1]

Године 1962. библиотека је добила дозволу да ствара везе и размењује искуства са Француском националном библиотеком. Статус народне библиотеке стекла је 2004. године одлуком надлежног министарства.[1] Годину дана касније библиотека је постала чланица Међународне организације европских националних библиотека.[1] Тако је Азербејџан после Русије постао друга постсовјетска земља чланица те организације.[1] Ова организација тренутно обједињује 54 европске библиотеке, које на тај начин чине јединствен систем који омогућава креирање европског електронског каталога књига.[1]

Књижни фонд[уреди | уреди извор]

Укупан књижни фонд износи 4,513 милиона јединица[1] и обухвата књиге, штампану грађу, новине, фасцикле, дисертације и другу евиденцију. Фонд такође укључује копије свих новина које су излазиле током совјетске ере. Такође, библиотека добија по четири примерка сваке књиге и по два примерка сваког часописа и дневних новина који се издају у Азербејџану. Такође чува микрофилмове и фотографије новина које су излазиле у Азербејџану пре бољшевичке револуције.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „About Us – History” (на језику: енглески). Национална библиотека Азербејџана. Приступљено 2023-07-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Национална библиотека Азербејџана на Викимедијиној остави.
40° 23′ 43″ N 49° 52′ 56″ E / 40.39528° С; 49.88222° И / 40.39528; 49.88222
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_библиотека_Азербејџана&oldid=25996002”