Nacionalni institut za meteorologiju i hidrologiju Bugarske
| Naziv | |
|---|---|
.png) | |
| Osnovan | |
| Zemlja |  |
| Upravnik | |
| Sedište | |
| Adresa | |
| Sajt | |
Nacionalni institut za meteorologiju i hidrologiju Bugarske (bugarski: Nacionalen institut po meteorologiя i hidrologiя) je bugarski istraživački institut koji se bavi posmatranjima i istraživanjima u oblastima meteorologije, hidrologije i vodom izazvanih poremećaja. Institut je u statusu samostalnog pravnog lice koje se finansira iz budžeta Ministarstva prosvete i nauke Bugarske.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva meteorološka merenja u Bugarskoj[uredi | uredi izvor]
Prva sistematska meteorološka posmatranja na današnjoj teritoriji Bugarske počela su 1860. godine , kada je postavljena prva meteorološka stanica u austrijskom konzulatu u Rusčuku. U njoj su od 1870. godine počela prva sistematična i redovna hidrološka posmatranja reke Dunav. Potom je, 1880. godine otvorena još jedna meteorološke stanica u austrougarskom konzulatu u Sofiji.
- Osnivanje meteoroloških stanica u Bugarskoj
Tokom 1881. godine odlukom ministra prosvete Bugarske Konstantina Jirečeka, osnovano je pet državnih meteoroloških stanica. Redovna posmatranja započela su 1887. godine prvo u stanici Sofija na Trgu Vasila Levskog, pod vođstvom Marina Bačevarova.
Prvi kompletan vodič za sprovođenje istraživanja izdao je 1888. godine Spas Vacov. On je 1890. godine postao šef Centralne meteorološke stanice u Sofiji, koja je 1894. pretvorena u direkciju.[2]
Osnivanje državne institucija meteorologiju i hidrologiju[uredi | uredi izvor]
Osnivanje državnih institucija za meteorologiju i hidrologiju Bugarske počelo je 1890 osnivanjem Centralne meteorološke stanice u Sofiji, koja je 1894. preimenovana u Direkciju, na čelu sa Spasom Vacovom, koji je na toj funkciji ostao sve do svoje smrti 1928. godine.[3]
Direkcija se bavila i seizmičkim istraživanjima do 1950, kada je bila odvojena kao nezavisna seizmološka služba. Potom je 1934. godine preimenovana u Centralni meteorološki zavod
Prva oganizovana hidrološka posmatranja u Bugarskoj počele su da se sprovode 1920. godine od strane Službe za vode u Ministarstvu za poljoprivredu i državnu imovini Bugarske.[3]
Kada su 1950. godine dve službe spojene u zajedničku hidrometeorološku službu, sledilo je osnivanje ili preimenovanje sledećih ustanova:
- 1954. - Istraživačkog institut za hidrologiju i meteorologiju.
- 1962. - Odeljenje za hidrologiju i meteorologiju.
- 1989. - Instituta za meteorologiju i hidrologiju., spajanjem Odeljenja za hidrologiju i meteorologiju. Tokom poslednje reforme BAS, Institut za vodene probleme pripojen je Institutu .
- 1991. - Nacionalnog instituta za meteorologiju i hidrologiju, koji je nastao preimenovanjem Institut za meteorologiju i hidrologiju.
- 1. januara 2019. godine Nacionalni institut za meteorologiju i hidrologiju postao je sastavni deo Bugarske akademije nauka.[3]
Kao naslednik bugarske meteorološke službe, dekretom Narodne skupštine Bugarske br. 348 / 23.07.1951 Institut je ovlašćen da predstavlja Bugarsku u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.[3]
Organizacija[uredi | uredi izvor]
Stupanjem na snagu Državnog budžeta Republike Bugarske za 2019. godinu od 1. januara 2019. godine Nacionalni institut za meteorologiju i hidrologiju glavne jedinice Bugarske akademije nauka (NIMH-BAS) pretvara se u Nacionalni institut za meteorologiju. i hidrologiju kao pravnog lica, čiji je rukovodilac budžetski menadžer iz budžeta Ministarstva prosvete i nauke. Na osnovu stava 5. Prelaznih i završnih odredbi Državnog budžeta Republike Bugarske za 2019. godinu, u roku od mesec dana od stupanja na snagu zakona, na predlog ministra obrazovanja i nauke, Savet ministara donosi Pravilnik o strukturi i delovanju Nacionalni institut za meteorologiju i hidrologiju.[4]
Pravilnikom se uređuju nacionalna i međunarodna aktivnost, upravljanje i struktura, organizacija rada, načini finansiranja i potrebna imovina, broj osoblja i drugi važni elementi za funkcionisanje Nacionalnog instituta za meteorologiju i hidrologiju, uzimajući u obzir činjenicu da pored nacionalnih Hidrometeorološka služba, NIMH je i vodeća naučna organizacija u zemlji na polju meteorologije i hidrologije. Na ovaj način se sprovodi nacionalne i međunarodne aktivnosti dodeljene NIMH-u u skladu sa zakonom.[4]
U skladu sa ovim Pravilnikom u sastavu Instituta rade sledeća odeljenja:[5]
- Odeljenje za klimatologiju i agrometeorologiju
- Odeljenje za atmosfersku fiziku i ekologiju
- Odeljenje za praćenje i istraživanje vode
- Odeljenje za upotrebu voda
- Prognostičko odeljenje
- Odeljenje za informacione usluge i mrežu
Finansiranje i imovina[uredi | uredi izvor]
Nacionalnog instituta za meteorologiju i hidrologiju finansiraće se sredstvima iz:[4]
- državnog budžeta,
- sopstvenim prihodima,
- projektima i programima koje finansiraju Evropska unija,
- projektima i programima koje finansiraju druge međunarodne organizacije,
- bespovratno dobijenim sredstvima.
Institut raspolaže imovinom koja uključuje:[4]
- imovinska prava i ograničena stvarna prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima,
- intelektualna vlasništva,
- druga prava i obaveze.
Nekretnine koje država daje institutu su državna javna svojina, odnosno državna privatna svojina.
Aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Nacionalni institut za meteorologiju i hidrologiju Bugarske danas:[6]
- održava sisteme za rano upozorenje koristeći specijalizovane podatke sa meteoroloških satelita i radara kao i iz svetskih meteoroloških centara,
- ima neograničen pristup informaciji Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSTAT),
- vrši monitoring vremena i klime iz svemira i sarađuje sa Evropskim centrom za srednjoročnu prognozu vremena (ECMWF).
Hidrometeorološki zavod zastupa Bugarsku u Svetskoj meteorološkoj organizaciji UN koja koordiniše rad 189 nacionalnih meteoroloških službi. Njen generalni skeretar Mišel Žaro je posetio Bugarsku povodom 120. godišnjice uspostavljanja Meteorološke službe Bugarske. G. Žaro je tom prilikom ukazao na značaj saradnje i razmene informacija među pojedinim meteorološkim službama kako bi se izradila precizna vremenska prognoza.[6]
Nacionalni hidrometeorološki zavod Bugarske isporučuje u realnom vremenu satelitske informacije:[6]
- Meteorološkom centru Glavnog štaba vojno-vazduhoplovnih snaga,
- Centru za aerokosmička osmatranja
- Ministarstva unutrašnjih poslova,
- Nacionalnim meteorološkim službama zemalja bivše Jugoslavije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Osigureni sa sredstva za funkcioniraneto na Nacionalniя institut po meteorologiя i hidrologiя (NIMH)”. www.mon.bg. Ministerstvo na obrazovanieto i naukata 3. 12. 2019. Arhivirano iz originala 03. 01. 2019. g. Pristupljeno 30. 4. 2020.
- ^ Naučnoinformacionen centъr „Bъlgarska enciklopediя“. Golяma enciklopediя „Bъlgariя“. Tom 4. Sofiя, Knigoizdatelska kъщa „Trud“, 2011. ISBN 9789548104265. s. 1318.
- ^ a b v g Istoriя na NIMH[mrtva veza] Pristupljeno 5. 5. 2020
- ^ a b v g „Posledni publikacii: Pravitelstvoto odobri Pravilnika za ustroйstvoto i deйnostta na Nacionalniя institut po meteorologiя i hidrologiя (NIMH).”. www.mon.bg. Arhivirano iz originala 15. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-05-29.
- ^ Organizaciя NIMH[mrtva veza] Pristupljeno: 5. 5. 2020
- ^ a b v Andrejeva, Ana. „Bugarska će se priključiti mreži evropskih meteoroloških službi”. bnr.bg (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 5. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Veb sajt Nacionalnog instituta za meteorologiju i hidrologiju Bugarske (jezik: bugarski)
- Saйta za prognozi na vremeto na NIMH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2020) (jezik: bugarski)