Nemešker

Nemešker mađ. Balatonmagyaród
Crkva svetog Lasla 2004.
Grb
Administrativni podaci
Država	Mađarska
Region	Zapadna prekodunavska regija
Županija	Zala
Srez	Šopron
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2023.	194
— gustina	32,71 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	47° 29′ 05″ S; 16° 48′ 19″ I
Vremenska zona	UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina	6,42 km2
Nemešker Nemešker na karti Mađarske
Poštanski broj	9471
Pozivni broj	(+36) 99
Veb-sajt
https://nemesker.asp.lgov.hu/

Nemešker (mađ. Nemeskér) je naselje u zapadnoj Mađarskoj. Nemešker je manje naselje u okviru županije Zala

Geografija

Lokacija

Nemešker se nalazi na zapadnoj ivici Kišalfelda, delom Alfelda. Jedno je od naselja sa najmanjom administrativnom površinom u oblasti, sa samo tri suseda naselja: Ujker na istoku i jugu, Eđhazašfalu na jugozapadu-zapadu i Leve na severozapadu. Veoma kratka, skoro slučajna granica je na severoistoku gde se graniči sa udaljenijim Šopronkevešdom.

Istorija

Nemešker svoje osnivanje i poreklo duguje jednom od 9 osvajačkih mađarskih plemena, klanu Ker. Selo Nemesker se prvi put pominje u pisanim izvorima 1237. godine pod imenom Kuer (Quer). Godine 1264. pojavljuje se u obliku Keer. Osamdesetih godina 13. veka pominje se kao Pustaker. U srednjem veku, nekoliko vlasnika, među njima klanovi Keri, a zatim i Osl, stekli su ovde zemlju. Preko ovog drugog klana, monasi avgustinci su dobili imanje i kuću u selu. Kasnije, usred vlastelinstva Kanižai, a zatim i Nadašdi, život sela u blizini vlastelinskog centra, Šarvara, određivali su moćnici sa manjim posedima u selu. Turska invazija izazvala je potpuno uništenje naselja između 1529. i 1532. godine. Između XVI – XVII veka Nemešker je bilo malo plemićko selo sve do 19. veka. Tokom reformacije selo postaje luteransko, ali ne postaje samostalna parohija. Godine 1596. selo je dobilo svog propovednika. Ferenc Nadašdi je prešao u katoličanstvo 1643. godine. Luteranski biskup Gergelj Mušai izbegao je ovde i radio do 1664. godine. Od 1651. do 1786. Nemešker je bio sedište županije Šopron. Proglašen je za artikularno mesto u parlamentu 1681. godine.

To je značilo slobodnu versku praksu za evangeliste. Ubrzo potom, evangelističku crkvu su oduzeli mesni župani, ali je 1732. godine data dozvola za izgradnju nove crkve. Godine 1796. postavljena je statua Svetog Jovana Nepomuka u blizini kapijskog pročelja koji vodi do Županijske kuće, kao zaštitnika mostova i ulaza. Godine 1777. izgorela je čuvena škola, a 1858. bio je takav požar da je izgorelo tri četvrtine sela. Zahvaljujući dekretu o toleranciji Jozefa II, sve veroispovesti su dobile slobodnu versku praksu, tako da su se artikularna vremena završila. Sam okrug se takođe vratio u Šopronsku jurisdikciju.

Posle Drugog svetskog rata Nemešker nije mogao da izbegne sudbinu malih naselja, regionalizaciju. Formirala je zajedničko veće sa drugim manjim mestom Leveom, a nakon promene režima, Nemešker je postao nezavisno selo. Nakon prelaska milenijuma, sa Leveom i Velčejem dobija notara, zbog ekonomske situacije koja je iznudila racionalizaciju. Predstavnički organ želi da otkloni infrastrukturne nedostatke kako bi se povećala i moć zadržavanja stanovništva sela. Tako je rešen servis gasovoda koji obavlja EGAZ Rt. Nažalost, izgradnja kanalizacione mreže je dugo odlagana zbog finansijskih ograničenja, ali je njena izgradnja počela u proleće 2023. godine zahvaljujući državnim sredstvima.

Stanovništvo

Tokom popisa 2011. 98,6% stanovnika izjasnilo se kao Mađari, 2,4% Nemci (0,9% se nije izjasnilo; zbog dvojnog identiteta ukupan broj može biti veći od 100%). Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 59,7%, reformisani 0,5%, luterani 25,6%, nedenominacioni 0,5% (13,7% se nije izjasnilo)

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Nemešker na terkepcentrum.hu (jezik: mađarski)
• Veb stranica evangelističke parohije Nemešker
• Mesečnik svetog Martina
• Nemeskér az utazom.com honlapján
• Karpatski besen360 – Nemešker