Јозеф II Хабзбуршки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јосиф II Хабзбуршки
Joseph II.jpg
Јосиф II, цар Светог римског царства
Датум рођења (1741-03-13)13. март 1741.
Место рођења Шенбрун, Беч
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 20. фебруар 1790.(1790-02-20) (48 год.)
Место смрти Беч
Хабзбуршка монархија
Династија Хабзбурзи
Отац Франц I, цар Светог римског царства
Мајка Марија Терезија
Супружник Изабела Пармска и Марија Јозефа Баварска
Потомство Марија Тереза од Аустрије
Краљ у Немачкој
Период 1764-1790
Претходник Франц I, цар Светог римског царства
Наследник Леополд II, цар Светог римског царства
Цар Светог римског царства
Период 1765-1790
Претходник Франц I, цар Светог римског царства
Наследник Леополд II, цар Светог римског царства
Краљ Угарске и Хрватске
Краљ Чешке
Период 1780-1790
Претходник Марија Терезија
Наследник Леополд II, цар Светог римског царства
Надвојвода Аустрије
Период 1765-1790
Претходник Франц I, цар Светог римског царства
Наследник Леополд II, цар Светог римског царства

Јосиф II (пуно име Josef Benedikt August Johann Anton Michael Adam; Шенбрун, 13. март 1741Беч, 20. фебруар 1790) је био цар Светог римског царства 1765—1790 и владар Хабзбуршке монархије 1780—1790. Јосиф је био ,,просвећени апсолутиста" те су га често поредили са Катарином Великом и Фридрихом II Великим. Покренуо је мноштво реформи које су наишле на жесток отпор племства и свештенства.

Детињство, младост и бракови[уреди]

Био је најстарији син цара Франца I Лотариншког и царице и краљице Марије Терезије. Његова сестра је била Марија Антоанета, касније француска краљица. У његовом образовању пресудну улогу је имао француски филозоф Волтер чије је књиге читао, док су му учитељи били различити политички званичници као и чланови католичког реда Језуита. Често је са мајком улазио у идеолошке расправе, но иако је био интелигентнији, повлачио се из тих расправа због мајчине доминантне личности. Женио се два пута. Први пут Изабелом Пармском 1760, и био у том браку до 1763. године када је умрла од великих богиња. Пар је имао две девојчице. Прва, рођена 1762. године, која је добила је име по баби, Марија Терезија, умрла је у осмој години. Друга је умрла одмах по рођењу, неколико дана пре своје мајке. Други пут се оженио на инсистирање своје мајке када је постао владар Светог римског царства. Оженио се Маријом Јосипом од Баварске са којом је био у браку свега две године од 1765. до 1767, када је и она умрла од великих богиња. Други брак није био срећан као први јер је Јосиф још увек туговао због губитка прве жене Изабеле и није обраћао пажњу на Марију.

Владавина[уреди]

Унутрашња политика и реформе[уреди]

Свето римско царство је наследио по очевој смрти 1765, иако је владао заједно са мајком, обављао је основне државничке дужности и био је на челу војске, све остало је још увек водила његова мајка. Сваки његов покушај да покрене неку реформу Марија Терезија би спречила, сматрајући да би то могло угрозити стабилност државе. Ипак Јосиф је с времена на време успео да маневрима избегне мајчине стеге, те је тако наредио да се дворски церемонијали поједноставе, дозволио је мушкарцима да се крећу у војним униформама по двору и отворио је краљевске паркове Шенбрун, Пратер и Аугартен за јавност. Једна од његових најважнијих мера је била, преименовање дворског театра у ,,Немачки национални театар" који је такође постао отворен за јавност.

Аустријске наследне земље, Угарску, те Чешку, наследио је по мајчиној смрти 1780. године. Иако је de facto владао Угарском, правна ваљаност те власти је упитна јер се никада није окрунио круном Светог Стефана. Када је дошао на престо почео је да спроводи дуго жељене реформе, које често нису наилазиле на разумевање народа. Једна од првих реформи је била „Едикт о верској толеранцији међу хришћанским верама“ 1781. године. Едикт је дозвољавао православцима, протестантима и јеврејима у царству веће слободе кретања, становања и упражњавања својих црквених обичаја као и право да похађају државне универзитете. Друга важна реформа је била црквена. Ова реформа је прописивала да они манастири који не служе за више добро, као на пример образовање, морају бити распуштени, а њихова имовина распродата. Новац од продаје би затим би ишао у један посебан фонд које би парохије могле да користе. Ова реформа је толико потресла свештенство да је папа Пије VI лично дошао у Беч како би од цара тражио да реформу укине или је на неки начин ублажи, што је Јозеф одбио да уради. Исте године донео је акт о ослобађању кметова чиме је донекле смањено њихово угњетавање. Ова два закона се могу сматрати најважнијим реформама које је Јосиф II спровео.

Поред цркве реформисао је и друштвени систем укинувши цензуру. То је допринело процвату књижевности и развоју критичке мисли, омогућивши да се полемике о држави и влади воде без икаквих последица. По узору на западноевропске државе почео је да оснива добротворне установе, а једна од најзначајних је Општа болница у Бечу основана 1784. година, која је представљала једну од најмодернијих установа такве врсте у Европи. Заједно са болницом основао је и медицински факултет који је постао међународно познат у 19. веку. Дошло је до развоја културе то се види на примеру Моцарта који је од цара добио статус слободног уметника у Бечу. Спровео је многе економске реформе које су допринеле порасту трговине и јачању средње класе која више није била потиснута од стране племства. Јосиф је увидео лоше функционисање државне управе, те је одлучио да је централизује. Централа се налазила у Бечу са Јосифом на челу, а реформом је омогућено да сваки поданик има приступ државној управи, што је у то време било нешто сасвим ново. Укинуо је све привилегије племства, смртну казну, установио независни државни суд пред којим су били једнаки племићи и кметови и реформисао је закон о браку. Прогласио је немачки језик за званични језик у држави како би државна администрација боље деловала што је изазвало негодовање ненемачких народа. Увео је обавезу да сви плаћају порез на имовину што су морали да раде и племићи. Покушао је да укине племићки статус, али му то није пошло за руком. То се тек десило након револуције 1848/49. године.

Спољна политика и ратови[уреди]

Иако је покушавао да смањи утицај Русије на Подунавске кнежевине (Влашка и Молдавија) Русија му је била главни спољно политички савезник. Јосиф је имао тендеције да присвоји Баварску по цену да изгуби Холандију која се тада налазила под аустријском управом. Међутим, у томе га је у томе осујетио Фридрих II Велики и то два пута 1778. и 1785. године. Територију Аустрије је проширио учествујући у ,,Првој подели Пољске" и заузимањем Београда заједно са руском царицом Катарином у рату против Османлија који је он започео 1787. а окончао његов брат Леополд II, 1791. године.

Смрт[уреди]

Крајем 1788. године здравље је почело драматично да му слаби, читаву 1789. провео у самртничкој постељи схватајући да су његове реформе биле узалуд. То су многи његови противници искористили како би покренули револт у земљи, што је натерало тешко болесног Јосифа да повуче све своје законе осим оне о верској толеранцији, и о правима кметова. Умро је 20. новембра 1790. године. На гробу му пише ,,Овде лежи Јосиф који није успео у свему што је предузео".


Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Nicholas II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло V, војвода од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Claude-Françoise of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
4. Леополд I од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фердинанд III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора Марија Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора Гонзага од Мантове
 
 
 
 
 
 
 
2. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Луј XIII
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип I, војвода Орлеански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
5. Елизабета Шарлота Орлеанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Charles I Louis, Elector Palatine
 
 
 
 
 
 
 
11. Елизабета Шарлота Палатинска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Шарлота од Хесе-Касела
 
 
 
 
 
 
 
1. Јозеф II Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фердинанд III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
12. Леополд I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Ана од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
6. Карло VI, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Филип Вилијам Нојбуршки
 
 
 
 
 
 
 
13. Елеонора-Магдалена Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета Амалија од Хесеа и Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Терезија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Anthony Ulrich, Duke of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
14. Луј Рудолф од Брауншвајга-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Duchess Elisabeth of Schleswig-Holstein-Sønderburg-Norburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета Кристина од Брауншвајга-Волфенбитела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Albert Ernest I, Prince of Oettingen-Oettingen
 
 
 
 
 
 
 
15. Кристина Лујза од Етингена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Duchess Christine Frederica of Württemburg
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Франц I
Цар Светог римског царства (1765-1790)
Наследник:
Леополд II
Претходник:
Марија Терезија
Краљ Угарске(1780-1790) Наследник:
Леополд II