Nikolaj Rajevski (general)
 |
Nikolaj Rajevski | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 14. septembar 1771. |
| Mesto rođenja | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 16. septembar 1829. (58 god.) |
| Mesto smrti | Bovtiška,  Ruska Imperija |
Nikolaj Rajevski (Sankt Peterburg, 14. septembar 1771 — Bovtiška, 16. septembar 1829) je ruski general i državnik, koji je postao slavan tokom Napoleonovih ratova.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Potiče iz plemićke porodice sa dalekim poljskim poreklom. Njegov deda je bio sudija Svetog sinoda. Vrlo rano je postao vojnik. Sudelovao je u Rusko-turskom ratu (1787 — 1792). Postao je potpukovnik 1790. zbog zasluga u ratu i komandant kozačke brigade. Posle mirovnog ugovora učestvuje u Poljsko-ruskom ratu 1792. godine. Za svoje učešće odlikovan je ordenom Svetog Đorđa 4. stepena. Sudeluje 1796. u ratu protiv Persije. Car Pavle I ga je otpustio iz vojske jer je smatrao da je povezan sa Potemkinom, što nije bilo tačno. Kada je na vlast došao Aleksandar I Pavlovič, Rajevski je postao general-major. Zbog porodičnih razloga napušta vojsku 1801. godine.
Napoleonovi ratovi[uredi | uredi izvor]
Ponovnim izbijanjem Napoleonovih ratova Rajevski ponovo postaje vojno aktivan 1807. godine. Tokom 1807. istakao se u mnogim borbama i odlikovan je ordenom Svetog Đorđa 3. stepena. Sudeluje u bici kod Hajlsberga, gde je i ranjen. U bici kod Fridlanda 1807, komanduje konjičkom prethodnicom. Posle mira u Tilzitu Rajevski učestvuje u Finskom ratu, za šta je odlikovan ordenom Svetog Đorđa 2. stepena. Postao je general-potpukovnik. Sudeluje u Rusko-turskom ratu (1806 — 1812). Zauzeo je Silistru u Bugarskoj. Tokom Napoleonove invazije na Rusiju komandovao je 7. pešadijskim korpusom, koji je bio deo 2. armije Petra Borodina. Kao prethodnica bio je odgovoran za usporavanje napredovanje vojske francuskog maršala Davuta prema Moskvi. Posle bitke kod Saltanovke povukao se u Smolensk. Tokom bitke kod Borodina štitio je desno krilo ruske armije na koji je udarila glavna snaga francuske armije. Blistavom odbranom desnog krila stekao je slavu. Ponovo je odlikovan. Kasnije je učestvovao u borbama velike francuske armije, koja se povlačila iz Rusije. U bici kod Krasnog doprineo je konačnom porazu napoleonske armije u Rusiji. Kasnije je sudelovao u bitkama kod Baucena, Drezdena i Lajpciga. U bici kod Lajpciga 1813. bio je ranjen u grudi, ali je ostao na konju do kraja bitke. U bici kod Baucena omogućio je povlačenje i zaštitu glavnih snaga. Sa ruskom armijom je gonio francusku armiju do Pariza.
Zanimljivost vezana za generala Rajevskog, jeste ta da je njegov istoimeni unuk pukovnik Rajevski (alias Vronski) bio učesnik kao dobrovoljac u srpsko-turskom ratu i tamo je i poginuo.
