Niška pivara
| Niška pivara | |
|---|---|
 | |
| Delatnost | Proizvodnja piva i bezalkoholnih pića |
| Osnovano | 1884. god. |
| Sedište | Niš Srbija |
Niška pivara je prvo industrijsko preduzeće u Nišu osnovano 1884. godine u vreme puštanja u saobraćaj prve železničke pruge od Niša do Beograda, od strane industrijalca poreklom iz Austrouigarske Jovana (po rođenju Jozefa) Apela. Bila je to prva parna pivara sa kapacitetom od 20 hektolitara dnevno, koja je vremenom Niško pivo, proizvedeno u ovoj pivari po recepturi Jovana Apela učinila prepoznatljivim brend piva sa juga Srbije,[1] čija jedna od marki piva nosi ime „Apel“.
Kroz istoriju dugu skoro 140 godina Niško pivo i drugi brendovi Niške pivare, trpeli su promene kroz koje je u vlasničkom i organizacionom smislu prolazila i sama Niška pivara. Uprkos lepih uspona i padova Niško pivo je sve vreme opstajalo na tržištu, zahvaljujući građanima juga Srbije, neviknutim na ukus pivarskih proizvoda iz ove pivare.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Osnivač pivare je Jozef Apel, poreklom iz Austrougarske, koji je u Srbiju došao sa znatnim finansijskim kapitalom i 1865. godine otvorio ručnu pivaru u Aleksincu , tada na južnoj granici Kneževine Srbije sa Osmanskim carstvom.[2][3] tada na južnoj granici Kneževine Srbije sa Osmanskim carstvom Iako je bio rimokatolik Jozef Apel, je nakon što je primio pravoslavlje među Srbima postao poznat i kao Jovan Apel.[4]
Nakon oslobođenja Niša od Osmanskog carstva1878. godine, ova turska kasaba postaje druga prestonica Kraljevine Srbije, i narasta na 16.178 stanovnika što je uz novoizgrađenu železničku prugu povezuje sa Evropom i čini privlačnom za poslovne ljude kao (za ono vreme) veliki potrošački centar. Vođen ovim motivima Jovan Apel je u Nišu od Turaka koji su masovno napuštali Niš kupio oko 6 hektara zemlje i na njoj sagradio prvu parnu pivaru 1884. godine.[5][3] Ovo zemljište bilo je jedno od tri najveća zemljišna poseda koji su vlasnici iz drugih mesta posedovali u ataru Niša. Kasnije je novim kupovinama ovo zemljište proširio, tako da je po njemu kasnije čitav kraj dobio naziv „Apelovac“.
Pivara od osnivanja do Velikog rata[uredi | uredi izvor]
Pivaru je sagradio u podnožju brda Gorica pored same železničke stanice, i u njoj poslovao pod imenom „Pivara Jovana Apela i sinova“.[6] Uz pivaru Jovan je otvorio i veliku pivnicu.[6] Pivara je s kraja 19. veka proizvodila 20 hektolitara piva dnevno.[3]
Organizujući se na nov način, Jovan Apel je posedovao dve pivare:
- Pivaru u Aleksincu koja je imala kazan Šimelbuša proizveden u Beču 1882 godine, od 4 konjske snage
- Pivaru u Nišu, koja je nosila naziv „Apelovac“, koju je osavremeniio nameštajem Šimelbuša iz Praga od 14 konjskih snaga, u kojoj je pored piva proizvođen i veštački led (oko 5.000 kg dnevno).
Rad u pivarama odvijao se na zanatski način korišćenjem lokalnih sirovina, dok je hmelj uvožen iz Čehoslovačke.
Pivarama je Jovana Apel upravljao sve do smrti 1897. godine kada su pivare u Aleksincu i Nišu nasledili sinovi Josif (1872—1927) i Hubert. S kraja 19. i s poičetaka 20. veka novi naslednici nisu bili dovoljno spremni da upravljaju pivarama, koje su radile sa velikim kolebanjem u proizvodnji. Oni su 1900. godine Pivaru iz Aleksinca preselili u Niš, a u Aleksincu osnovali fabriku za proizvodnju slada. Tokom 1903. godine pivara u Nišu je dobila je nova postrojenja i povećala kapacitet na 40.000 hektolotara piva dnevno. Međutim kako je pivara radila samo sa 4 radnika ona je proizvodila znatno manje količine piva od njenih mogućnosti,
Da bi povećala proizvodnju piva, 1910. godine 25 imućnijih građana kupilo je pivaru Jovana Apela i osnovalo Udruženje pivara Apelovac.
Pivara u vreme Velikog rata[uredi | uredi izvor]
U vreme Velikog rata pivara je u većem delu bila devastirana. Okupator je iz nje odneo svu opremu: 837 sanduka sa 30.160 boca za pivo, 22.000 kilograma ječma, 6.175 litara piva.[7]
Pivara između dva svestka rata[uredi | uredi izvor]
Godine 1925. pod desetogodišnji zakup Pivaru uzima poznati industrijalac, dr Geodon Dunđerski, vlasnik pivare u Velikom Bečkereku. On ubrzo uvodi i jednu novinu „slanje piva na telefonski poziv“.
Pivara u vreme Drugog svestkog rata[uredi | uredi izvor]
Za vreme Drugog svetskog rata, na zahtev okupatora pivara je intenzivirala rad, pa je prema podacima iz avgusta 1941. godine zapošljavala 40 radnika koji su proizvodili pivo u većim količinama nego pre rata. Prisutvo okupacionih snaga Apel je jako dobro iskoristio i neprestano je povećavao proizvodnju sve do isteka zaliha. po isteku zaliha proizvodnja je smanjena, pa je broj radnika u avgustu 1942. godine smanjen na 18. Na probleme u proizvodnji do kraja rata uticalo je nedostatak sirovina i njihova jako visoka cena na pijacama i nemogućnost uvoza boca, zatvarača za boce i hmelja.
Da bi lakše rešavao ove probleme Jovan Apel se uključio u rad kvislinške vlasti u okviru opštinske uprave. I pored toga iako je broj radnika krajem 1942. godine smanjen na 8, pivara je dobro poslovala, o čemu govori izveštaj sačinjen posle oslobođenja u kome se navodi da je pivara ostvarila dobit od oko 19,7 miliona dinara od piva i leda isporučivanog vojsci i građanstvu.
Pivara u socijalističkoj Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]
Po okončalju Drugog svestkog rata Niška pivara „Apelovac” Jovana Apela, podnela je prijavu za registraciju. registracija ne samo da nije odobrena već je 1946. godine socijalistička vlast donela odluku o prenosu privatne svojine u državnu. Time je nakon više od 60 godina rada prestalo da postoji prvo privatno industrijsko preduzeće u Nišu.[8]
- Pivara „Crvena zvezda”
Presudom Vojnog suda Niške vojne oblasti Pivara postaje državna svojina pod nazivom „Crvena zvezda”.[9]
- Pivara „Beograd” pogon Niš
Pivara „Beograd“ 1957. godine preuzima obavezu da Nišku pivaru, koja je zapala u poteškoće, osposobi za rad.[10]
Period rada Pivari Niš u okviru Pivara „Beograd” omogućio joj je ne samo obnovu rada već i afirmaciju njenih proizvoda na širem prostoru nego ikada ranije. Kvalitet piva je neprestano poboljšavana čime je vraćen ugled niškom pivo među ugostiteljima i drugim potrošačima, a time je u potpunosti konsolidovan i rad pivare.[10]
- Pivara „Niš”
Tokom 1962 godine Pogon Pivara „Beograd” postaje Pivara Niš,i uz dalje rekonstrukcije uspeva da ostvari rekordnu proizvodnju od 30 hiljada hektolitara piva.
Pivara u državi Srbiji[uredi | uredi izvor]
U novoj državi u pivari raste broj zaposlenih, koji 1994. godine dostiže cifru od 500 radnika, Kapacitet varionice je 500 hiljada hektolitara, a linije za otakanje 250 hiljada, što je pokrenula ulaganja u otklanjanje ovog uskog grla, i druge dalje značajne investicije.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Fabrička prodavnica piva i sokova -
Neki od brendova Niške pivare
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Sevdalin Andrejević, Pivara Niš Monografija, sto godina Pivare Niš, Izdavač Niška pivara, Niš 1984. str.7-12
- ^ Aleksinačka gimnazija: 145 godina postojanja i rada gimnazije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2012), Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ a b v Sevdelin Andrejević, Ekonomski razvoj Niša od 1830. do 1946. godine, Narodne novine, 1970, str. 32
- ^ Nebojša Ozimić, Privredni razvoj Niša u periodu 1833—1941, IV Italijani u Nišu, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ Niški grafit: Vremeplov Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2010), Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ a b Feliks Kanic, Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja, VI Niš, str. 159
- ^ Sevdalin Andrejević, Pivara Niš Monografija, sto godina Pivare Niš, Izdavač Niška pivara, Niš 1984. str.18
- ^ Sevdalin Andrejević, Pivara Niš Monografija, sto godina Pivare Niš, Izdavač Niška pivara, Niš 1984. str.19
- ^ Sevdalin Andrejević, Pivara Niš Monografija, sto godina Pivare Niš, Izdavač Niška pivara, Niš 1984. str.19-38
- ^ a b Sevdalin Andrejević, Pivara Niš Monografija, sto godina Pivare Niš, Izdavač Niška pivara, Niš 1984. str.38-48
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Istorija Niša II, Niš, 1984.
- Slavoljub Stanković Tale, APELI, INDUSTRIJALCI, Rasinski anali 6, Istorijski arhiv Kruševac, 2008.
- Srpska enciklopedija, SANU, Matica srpska, Zavod, 2010, 273.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Niška pivara na Vikimedijinoj ostavi
- Niška pivara - Veb stranica Niške pivare
- Niška pivara - na: www.juznevesti.com
