Niški sporazum (1739)

Sporazum u Nišu, poznatiji kao Sporazum u Nisi, bio je mirovni sporazum potpisan 29. septembra 1739. godine između Osmanskog sultanata i Ruske Imperije kojim je okončan Rusko-turski rat.

Pozadina

Rusko-turski rat, 1735-1739. bio je posledica nastojanja Rusije da dobije Azov i Krim, što je trebalo da bude prvi korak ka njenoj dominaciji na Crnom moru. U nekoliko uspešnih napada predvođeni vojskovođom Minhenom, Rusi su uspeli da slome otpor Krimskog kaganata, prešavši reku Dnjestar u Moldaviji i 1739. godine umarširali su u moldavisku prestonicu Jaši, koju su i zauzeli.

Razvoj događaja

Habsburška monarhija je ušla u rat 1737. godine na strani Rusa kako bi dobila deo osvojenih oblasti, ali je bila primorana da sklopi poseban mir sa Turskom, predavši tom prilikom severnu Srbiju, severnu Bosnu i Olteniju, i omogućivši na taj način Osmanlijama da odole ruskom pritisku ka Carigradu. Za uzvrat, sultan priznaje Habsburško carstvo za zvaničnog zaštitnika svih turskih hrišćanskih podanika (vidi milet), štoje položaj koji je takođe zahtevala i Rusija za sebe.

Posledice

Austrijsko povlačenje primoralo je Rusiju da prizna sporazum u Nisi, prilkom čega se morala odreći svojih prava na Krim i Moldaviju, njim joj je još dozvoljeno da sagradi luku na Azovu ali ne i da tamo gradi utvrđenja niti da poseduje flotu u Crnom moru.

Literatura

• S. J. Shaw (1976), History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Vol.1 Empire of gazis, Cambridge Universiy Press, pp. 245.
• Lord Kinross: The Ottoman centuries
• Nicholas Jorga: Geschichte des Ottamanischen, vol 4.

Vidi još

• Rusko-austrijsko-turski rat (1735—1739)
• Milet (Osmansko carstvo)