Олтенија
| Олтенија Oltenia | |
|---|---|
_-_Stem%C4%83.png) Грб | |
 Положај Олтеније у Румунији | |
| Највећи градови | Крајова, Дробета-Турну Северин, Рамнику Валча, Таргу Жију |
| Држава |  Румунија |
| Регион | Влашка |
| Административна јединица | Горж, Долж, Валча (осим источне трећине), Мехединци (осим крајњег запада), Олт (западна половина), Телеорман (Ислаз) |
Олтенија или, раније, Мала Влашка (рум. Oltenia, лат. Wallachia Minor, Wallachia Alutana, Wallachia Caesarea) је једна од историјских покрајина Румуније и мањи, западни део веће покрајине Влашке. Највећи град и историјско и културно средиште Олтеније је град Крајова.
Географија
[уреди | уреди извор]
Олтенија је западни и мањи (1/3) део покрајине Влашке. Од њеног другог дела, Мунтеније, дели је на истоку река Олт (по којој је и добила име). Дунав чини јужну границу (према Бугарској) и западну (према Србији), а северну Карпати према Трансилванији. На крајњем северозападу постоји и мала граница ка румунском Банату. Данас Олтенија не постоји као самоуправна јединица, али су управне границе месних жупанија готово истоветне као природне, мада према Мунтенији постоје жупаније које залазе у обе румунске покрајине.
Управна подела и градови
[уреди | уреди извор]Олтенија обухвата неколико жупанија данашње Румуније:
- Жупаније које су потпуно у Олтенији:
Највећи град и историјско и културно средиште Олтеније је град Крајова, који се налази у самом средишту покрајине. Остали важни градови су: Рамнику Валча, Дробета-Турну Северин, Таргу Жију и Каракал.
Највећа насеља
[уреди | уреди извор]| № | Град | Жупанија | Популација | № | Град | Жупанија | Популација | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Крајова  Рамнику Валча |
1. | Крајова | Долж | 225.349 | 11. | Калафат | Долж | 10.866 |  Дробета-Турну Северин  Таргу Жију |
| 2. | Рамнику Валча | Валча | 82.471 | 12. | Филијаши | Долж | 10.665 | ||
| 3. | Дробета-Турну Северин | Мехединци | 73.097 | 13. | Дабулени | Долж | 10.333 | ||
| 4. | Таргу Жију | Горж | 67.751 | 14. | Ровинари | Горж | 9.618 | ||
| 5. | Каракал | Олт | 27.403 | 15. | Појана Маре | Долж | 7.470 | ||
| 6. | Баилешти | Долж | 15.471 | 16. | Сегарча | Долж | 7.356 | ||
| 7. | Балш | Олт | 14.721 | 17. | Садова | Долж | 7.284 | ||
| 8. | Драгашани | Валча | 14.410 | 18. | Стрехаја | Мехединци | 6.314 | ||
| 9. | Мотру | Горж | 12.886 | 19. | Бумбешти-Жију | Горж | 5.473 | ||
| 10. | Корабија | Олт | 12.804 | 20. | Преажба | Долж | 4.894 | ||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 19. 01. 2024.
- Влад Георгеску (Vlad Georgescu), Istoria ideilor politice româneşti (1369—1878), Минхен, 1987.
- Неагу Ђувара (Neagu Djuvara), Între Orient şi Occident. Ţările române la începutul epocii moderne, Humanitas, Букурешт, 1995.
- Константин К. Ђуреску (Constantin C. Giurescu), Istoria Bucureştilor. Din cele mai vechi timpuri pînă în zilele noastre, Ed. Pentru Literatură, Букурешт, 1966. pp. 93
- Шербан Папацостеа (Şerban Papacostea), Oltenia sub stăpânirea austriacă (1718—1739), Букурешт, 1971, стр. 59
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
