Noma (bolest)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Noma
Sinonimicancrum oris, stomatitis gangrenosa
Devojčica sa crnom gangrenom i otvorenim ranama na nosu i usnama
Faza 3 (gangrenozni stadijum)nome kod mlade devojke
SimptomiEdem lica, groznica, gangrena lica
Komplikacijesepsa i smrt, izobličenje lica, teškoće u jelu/pijenju, društvena stigma
Vreme pojaveuzrast 2-6 godina
Trajanjeakutna faza traje 2-4 nedelje
Uzrocioportunistička infekcija
Faktori rizikaEkstremno siromaštvo, pothranjenost, imunosupresija
Dijagnostički metodna osnovu simptoma
Slična oboljenjarak usne šupljine, lajšmanijaza, lepra
Prevencijaadekvatna ishrana, oralna higijena
Lečenjeantibiotici, dodaci ishrani, oralna higijena
Lekoviantibiotici
Prognoza90% stopa smrtnosti bez lečenja
Frekvencija140.000 novih slučajeva godišnje (procena iz 1998.)

Noma je orofacijalna gangrena, koja se uglavnom javlja kod neuhranjene dece oslabljene bolešću i koja žive u zemljama u razvoju. Ovo putridno oboljenje započinje na sluzokoži obraza, kod ugla usana, pojavom mehurića ispunjenih mutnim sadržajem, čijim prskanjem nastaje sivo-zelena ulceracija. U ovoj fazi bolesti pojavljuje se infiltrat koji zahvataju čitavu debljinu obraza. Na koži iznad infiltrata se uočava nejasno ograničena crna mrlja. Nekoliko dana kasnije nastaje gnojno raspadanje koje zahvata celu stranu lica, očne kapke i nos. Nije pošteđena ni vilična kost koja se razmekšava i raspada u vidu sekvestara, ostavljajući teške defekte. I pored velike destrukcije tkiva, bolest nije praćena bolom.[1]

Lečenje akutnog oblika nome spada u sekundarnu zdravstvenu zaštitu, i u početnoj, kratkoj, nespecifičnoj fazi zasniva se na terapiji antibioticima, koji imaju zadatak da spreče razvoj gangrene lica.

Smrtnost od nome je visoka, a preživeli imaju takve deformitete lica da su često odbačeni iz društva i porodičnog života. Iako je bolest poznata od antike, epidemiologija, patofiziologija i etiologija bolesti i dalje su predmet debate.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Noma je viševekovni pratilac čovečanstva. Opisana od strane klasičnih i srednjovekovnih autora, bolest je vekovima bila uobičajena u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Noma je 1649. godine uključena u prvu knjigu o zanemarenim bolestima, Arnoldus Bootius-a Medicae de Affectibus Omissis

Do kraja 19. veka, noma je postepeno nestala iz evropskih i američkih bolnica zbog sve većeg blagostanja stanovništva.[3] Zbog retkog javljanja s početka 20. veka, nisu napravljeni konačni nalazi o uzročnicima mikroorganizama sve dok Stjuart 1912. godine nije zaključio da noma nije specifična infekcija, već oportunistička infekcija uzrokovana normalnom oralnom florom.[4] Ubrzo nakon uvođenja sulfonamida i penicilina 1940-ih, pokazalo se da tretman antimikrobnim lekovima smanjuje smrtnost noma sa oko 85% na približno 15%.[5] Pvi koncept u pogledu rekonstruktivne hirurgije defekata izazvanih nomom razvijen je tek pre 1960-ih godina.[5]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč „noma“ je latinizovani oblik klasične grčke reči νομη, koja se koristi da opiše kontinuirani proces požara ili čira.[6] Reč je izvedena od glagola vεμω, pasem stoku, dok sam reč noμη znači „pašnjak“, ali i „paša“. Takođe u metaforičkom smislu reč je korišćena u klasičnim vremenima za označavanj kontinuiranih procesa požaraa ili čira: šumski požar kako sada kažemo. Grčki istoričar Polibije (2. vek pre Hrista) napisao je da je rana postala nomom, što znači da je rana postajala sve veća. A u Novom zavetu možemo pročitati reč „nome“ u drugom pismu Timoteju 2,17 o učenicima: „njihova učenja imaće pašnjak kao gangrenu“.[7]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Noma ima multifaktorsku etiologiju. Preduslov je neuhranjenost, često povezana sa ekstremnim siromaštvom, ali i drugi prateći faktori bolesti i loša oralna higijena koja rezultuje gingivitisom.

Neuhranjenost i stanje imuniteta

Neuhranjenost je usko povezana sa imunitetom, što može dovesti do nutritivno stečenog sindroma imunodeficijencije.[8] Ovo stanje je naročito rasprostranjeno kod dece koja su bila prevremeno rođena i beba male porođajne težine. U zavisnosti od regiona u Africi, ova deca predstavljaju do 25% rođenih. Starost početka noma odgovara nutritivnom periodu ranjivosti koji se poklapa sa periodom odvikavanja, pri čemu su deca sa malom težinom posebno ugrožena. Važno je da odvikavanje odgovara uzrastu početka oslabljujućih i imunosupresivnih bolesti, kao što je prva kriza malarije ili boginja.[9]

Društveni faktori

Društveni faktori igraju ulogu u nastanku nome, posebno u velikim porodicama u kojima majka ima veliki multiparitet i neadekvatan status uhranjenosti. Veza između broja ranijih trudnoća i hronične pothranjenosti kod dece sa nomom sugeriše da bi to moglo biti povezano sa neuhranjenošću majke tokom trudnoće. Ovo može povećati rizik za nedonoščad ili novorođenčad sa malom porođajnom težinom, čime se promoviše začarani krug ponavljajućih infekcija i hronične neuhranjenosti i otvara vrata za početak noma.

Prateće bolesti

U vezi sa nomom opisane su različite bolesti, kao što su malarija, tifus, boginje, vodene boginje, tuberkuloza i HIV infekcija.[5] Morbili i malarija su najčešće prijavljivana oboljenja koja prethode nomi.[5][10][11] Ove bolesti se često javljaju tokom perioda odvikavanja i imaju ozbiljne imunosupresivne efekte.

Higijena ustiju

Nedovoljna oralna higijena može olakšati nastanak nekrotizirajućeg gingivitisa koji karakteriše prisustvo nekih parodontalnih patogena i ponekad rezultuje razvojem nome.[12][13][14]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Klinički znaci koji prethode[uredi | uredi izvor]

Noma ne počinje kao proces nekrotizacije. Prethodi mu mali intraoralni čir, aftozna lezija ili, često, akutni nekrotizirajući gingivitis (ANG).[14][15] ANG karakteriše spontano krvarenje, ulceracija gingivalnih papila, bol, a ponekad i sivkaste pseudomembrane.[16] U Africi postoji visoka prevalencija ANG-a kod dece, koja se kreće od 15% do 60%, u zavisnosti od regiona i stepena siromaštva.[15][17][18][19] Razvoj ANG je olakšan nedostatkom higijene zuba, ali postoje i dokazi da i samo pothranjenost može dovesti do promena u oralnoj mikroflori i do ANG.[20]

Edem i halitoza[uredi | uredi izvor]

Početna tačka nome definiše se kada se pored intraoralnog nekrotizirajućeg stomatitisa pojavi edem lica, praćen tipičnom halitozom koja se često smatra patognomoničnom. Ova faza je kratka i traje samo nekoliko dana.

Stadijum nekroze[uredi | uredi izvor]

Nakon pojave nekrotizirajućeg stomatitisa i edema lica, nekrotizirajuća infekcija se brzo širi u roku od nekoliko dana na intraoralnu sluzokožu, mišiće lica, kožu, gornju i donju vilicu. Plavkasta promena boje kože ukazuje na nekrozu koja izlazi na površinu. Posebnost ove vrste gangrene je da izgleda da ima samoograničavajući karakter koji se završava dobro razgraničenom nekrozom. U nekim prilikama se čini da je telo u stanju da se odupre i zaustavi širenje gangrene u određenoj fazi. Zanimljivo je da se neka deca ne leče i razviju relativno male lezije, dok druga doživljavaju ogromno uništenje lica uprkos odgovarajućem medicinskom tretmanu. Ovo može biti zbog razlika u stepenu oštećenja njihovog imunološkog sistema.

Stadijum ljuštenja i zarastanja[uredi | uredi izvor]

Nakon demarkacije gangrene, nekrotično tkivo počinje da se ljušti U ovoj fazi, mnogi pacijenti umiru zbog sepse. Ako prežive i telo je eliminisalo većinu nekrotičnog tkiva lupanjem, gnojenjem ili sekvestracijom, pojavljuju se znaci zarastanja rana. Tokom ove faze formira se granulaciono tkivo, javlja se kontraktura rane, a i sluzokoža i epitel počinju da rastu sa ivica rane preko površine granulacije. U zavisnosti od defekta tkiva i zdravlja pacijenta, ovaj proces zarastanja može trajati nedeljama ili mesecima. Proces zarastanja rana može dovesti do intraoralnih steznih traka koje ometaju normalno otvaranje usta (trizmusa) i, u teškim slučajevima, do fibrozne ili čak koštane ankiloze temporomandibularnog zgloba. Dramatični rezultat ovog stanja je činjenica da će narušiti ishranu dece koja su već pothranjena.

Sekvele[uredi | uredi izvor]

Samo oko 15% dece preživi akutni nom. 7 – 9 Većina preživjelih ima deformitete lica i trzmus ili ankilozu donje vilice, što rezultira problemima u ishrani, oralnom inkontinencijom, poteškoćama u govoru i socijalnom izolacijom. U kasnijoj dobi, ove kontrakture često dovode do poremećaja rasta i dovode do daljeg izobličenja lica i funkcionalnog oštećenja.[21] Psihološki uticaj preživelog noma može se lako razumeti, ali je retko proučavan.[22][23]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Anamneza o nedavnoj bolesti u kombinaciji sa početkom otoka lica sa neprijatnim mirisom iz usta neuhranjenog deteta je jako indikativna.

Razvoj gangrene na licu nekoliko dana kasnije otkloniće svaki trag sumnje u vezi sa dijagnozom, ali antibiotska terapija nije u stanju da ograniči proširenje lezije u tom trenutku.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko kliničkih slika koje mogu imati sličan izgled i treba ih uzeti u obzir, kao što su Buruli čir, zauške ili angioedem, apsces zuba, herpetički stomatitis ili lokalni celulitis.

Diferencijalna dijagnoza akutne nome uključuje:

  • lepru,
  • lajšmaniozu,
  • kožnu tuberkulozu,
  • karcinom skvamoznih ćelija,
  • rascep usne,
  • smicanje i traumu (koji se mogu manifestovati kao deformiteti lica koji oponašaju nomu).

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje se sastoji od tri glavna elementa: antibiotici (amoksicilin i metronidazol); hidratacija i podrška u ishrani; i lečenje pratećih bolesti i nedostataka radi sprečavanja smrti. Izbor ovih antibiotika je empirijski, a ne na osnovu rezultata kulture i utvrđivanja rezistencije. Ovi patogeni nisu prisutni u oblastima gde preovlađuje noma. Malo se zna o prisustvu mikroorganizama otpornih na više lekova u izuzetno siromašnim zajednicama u kojima se javlja noma.

Generalno, ANG se može lečiti poboljšanjem oralne higijene, ali ako je dete pothranjeno i ne može sa sprovodi higijenu zuba uz praćenje, preporučuju se antibiotici.[17][24] Bez lečenja, ANG može da evoluira u nekrotizirajući stomatitis i da dovede do uništenja pričvršćene sluzokože gingive, okolne oralne sluzokože i osnovne kosti. Ova faza zahteva antibiotsku terapiju. Ako se ne preduzme nikakav tretman, rizik od progresije ka nomi je veoma visok.[13]

Kako su česte prateće bolesti plućne i gastrointestinalne infekcije, malarija i HIV, posebno u južnoj Africi, one se leče po posebnim protokolima.[25][26][27][28]

Obavezna je lokalna nega rane sa čestim previjanjem, jednostavnim uklanjanjem mrlja makazama i ekstrakcijom sekvestara.

Hirurško lečenje nomom izazvanih sekvela

Hirurška rehabilitacija sekvela (posledica) izazvanih nomom je usmerena na funkcionalno i kozmetičko poboljšanje izgleda lica. Osnovni princip je da se oslobodi trzmus ili ankiloza i da se izgubljeno tkivo nadoknadi prenošenjem lokalnih režnjeva tkiva, posebno kada je gubitak tkiva značajan, iz drugih delova tela. Ovi zahvati zahtevaju tercijarnu zdravstvenu zaštitu u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Trenutno na globalnom nivou to uglavnom pružaju nevladine humanitarne organizacije ili evropske bolnice.[21][29][30][31]

Društveni uticaj hirurške rehabilitacije je značajan jer pruža veće šanse obolelima od nome za obrazovanje, zaposlenje i brak nakon operacije.[22][23]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dahlén, G; Blomquist, S; Carlén, A (2009-04-08). „A retrospective study on the microbiology in patients with oral complaints and oral mucosal lesions”. Oral Diseases. 15 (4): 265—272. ISSN 1354-523X. doi:10.1111/j.1601-0825.2009.01520.x. 
  2. ^ Baratti-Mayer, Denise; Pittet, Brigitte; Montandon, Denys; Bolivar, Ignacio; Bornand, Jacques-Etienne; Hugonnet, Stéphane; Jaquinet, Alexandre; Schrenzel, Jacques; Pittet, Didier (2003). „Noma: an “infectious” disease of unknown aetiology”. The Lancet Infectious Diseases. 3 (7): 419—431. ISSN 1473-3099. doi:10.1016/s1473-3099(03)00670-4. 
  3. ^ Marck, Klaas W. (2003). „A History of Noma, the “Face of Poverty””. Plastic and Reconstructive Surgery. 111 (5): 1702—1707. ISSN 0032-1052. doi:10.1097/01.prs.0000055445.84307.3c. 
  4. ^ Stewart, Matthew J. (1911). „Observations on the histopathology of cancrum oris”. The Journal of Pathology and Bacteriology. 16 (1): 221—224. ISSN 0368-3494. doi:10.1002/path.1700160118. 
  5. ^ a b v g Tempest, Michael N (1966). „Cancrum oris”. British Journal of Surgery. 53 (11): 949—969. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.1800531109. 
  6. ^ Marck, K.W. (2003). „Cancrum oris and noma: some etymological and historical remarks”. British Journal of Plastic Surgery (na jeziku: engleski). 56 (6): 524—527. doi:10.1016/S0007-1226(03)00224-8. 
  7. ^ Marck K.W. Noma, het ware gezicht van echte armoede. Alphen aan den Rijn: Belvédère/Medidact. 2001; : 101-103
  8. ^ Chandra, RK (1991). „1990 McCollum Award Lecture. Nutrition and immunity: lessons from the past and new insights into the future”. The American Journal of Clinical Nutrition. 53 (5): 1087—1101. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/53.5.1087. 
  9. ^ Enwonwu CO, Phillips RS, Ferrell CD. Temporal relationship between the occurrence of fresh noma and the timing of linear growth retardation in Nigerian children. Trop Med Int Health. 2005;10:65–73.
  10. ^ Enwonwu, Cyril O; Falkler, William A; Phillips, Reshma S (2006). „Noma (cancrum oris)”. The Lancet. 368 (9530): 147—156. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(06)69004-1. 
  11. ^ ECKSTEIN, A. (1940-02-01). „NOMA”. Archives of Pediatrics and Adolescent Medicine. 59 (2): 219—237. ISSN 1072-4710. doi:10.1001/archpedi.1940.01990130002001. 
  12. ^ Sheiham A. The epidemiology of chronic periodontal disease in western Nigerian schoolchildren. J Periodontal Res. 1968;3:257–267.
  13. ^ a b Taiwo JO. Oral hygiene status and necrotizing ulcerative gingivitis in Nigerian children. J Periodontol. 1993;64:1071–1074.
  14. ^ a b Horning GM. Necrotizing gingivostomatitis: NUG to noma. Compend Contin Educ Dent. 1996;17:951–954. 6, 7–8 passim; quiz 64.
  15. ^ a b Idigbe EO, Enwonwu CO, Falkler WA, Ibrahim MM, Onwujekwe D, Afolabi BM, Savage KO, Meeks VI. Living conditions of children at risk for noma: Nigerian experience. Oral Dis. 1999;5:156–162.
  16. ^ Giddon DB, Zackin SJ, Goldhaber P. Acute necrotizing ulcerative gingivitis in college students. J Am Dent Assoc. 1964;68:380–386.
  17. ^ a b Goldhaber P, Giddon DB. Present concepts concerning the etiology and treatment of acute necrotizing ulcerative gingivitis. Int Dent J. 1963;14:468–496.
  18. ^ Malberger E. Acute infectious oral necrosis among young children in the Gambia, West-Africa. J Periodontal Res. 1967;2:154–162. [PubMed]
  19. ^ Enwonwu CO. Epidemiological and biochemical studies of necrotizing ulcerative gingivitis and noma (cancrum oris) in Nigerian children. Arch Oral Biol. 1972;17:1357–1371.
  20. ^ Sawyer DR, Nwoku AL, Rotimi VO. Comparison of oral microflora between well-nourished and malnourished Nigerian children. ASDC J Dent Child. 1986;53:439–443.
  21. ^ a b Pittet B, Rüegg E, Baratti-Mayer D, Jaquinet A. EMC: Techniques chirurgicales: Chirurgie Plastique, Reconstructrice et Esthétique. Paris: Elsevier-Masson; 2015. Le traitement chirurgical des séquelles de noma; pp. 1–18.
  22. ^ a b Leuzinger S. Suivi social des enfants atteints de noma ayant été transférés en Suisse en vue d'une prise en charge chirurgicale. University of Geneva thesis, Geneva: Switzerland; 2011.
  23. ^ a b Lafferty NE. Liverpool: 2012. Changing the face of Africa. School of Tropical Medicine 2012 Thesis.
  24. ^ Holmstrup PWJ. Necrotizing Periodontal Disease. In: Lindhe J, Lange NP, Karring T, editors. Clinical Periodontology and Implant Dentistry. 3rd edition. Oxford, United Kingdom: Blackwell; 1997. pp. 258–278.
  25. ^ Baratti-Mayer D, Gayet-Ageron A, Hugonnet S, François P, Pittet-Cuenod B, Huyghe A, Bornand JE, Gervaix A, Montandon D, Schrenzel J, Mombelli A, Pittet D, Geneva Study Group on Noma (GESNOMA) Risk factors for noma disease: a 6-year, prospective, matched case-control study in Niger. Lancet Glob Health. 2013;1:e87–e96. [
  26. ^ Nath S, Jovic G. Cancrum oris: management, incidence, and implications of human immunodeficiency virus in Zambia. Plast Reconstr Surg. 1998;102:350–357.
  27. ^ Naidoo S, Chikte UM. Noma (cancrum oris): case report in a 4-year-old HIV-positive South African child. SADJ. 2000;55:683–686.
  28. ^ Rowe D, McKerrow N, Uys A, Winstanley T. Cancrum oris (noma) in a malnourished HIV-child from rural Kwazulu-Natal. South Afr J HIV Med. 2004;8:45–46.
  29. ^ Pittet B, Mahajan AL, Alizadeh N, Schlaudraff KU, Fasel J, Montandon D. The free serratus anterior flap and its cutaneous component for reconstruction of the face: a series of 27 cases. Plast Reconstr Surg. 2006;117:1277–1288.
  30. ^ Bouman MA, Marck KW, Griep JE, Marck RE, Huijing MA, Werker PM. Early outcome of noma surgery. J Plast Reconstr Aesthet Surg. 2010;63:2052–2056.
  31. ^ Bos K, Marck K. The Surgical Treatment of Noma. Alphen aan den Rijn, the Netherlands: Uitgeverij Belvédére/Medidact; 2006.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нома_(болест)&oldid=27699151”