Nun

Nun

Nun, u staroegipatskoj religiji, je personifikacija iskonskog vodenog ponora koji je postojao u vreme stvaranja i iz koje je nastao bog sunca Ra.

Nun je jedno od osam božanstava Ogdoada koji predstavljaju prastari egipatski primordijalni Haos iz kojeg je nastala iskonska humka. Nun se može posmatrati kao prvi od svih bogova, tvorac stvarnosti i personifikacija kosmosa. Nun se takođe smatra bogom koji će uništiti postojanje i vratiti sve odakle je došlo. Njegova supruga (ili njegov ženski aspekt) bila je boginja Nunut (Naunet).

Ime

Ime Nun je uporedo sa nen, što znači „neaktivnost“ u igri reči: „Podigao sam ih iz vodene mase [nun], iz neaktivnosti [nen]“. Ime se takođe poredi sa koptskom imenicom „bezdan; dubok“.

Mit o nastanku

Stari Egipćani su zamišljali Nuna kao mehur u kome je inkapsulirana sfera života, predstavljajući najdublju misteriju njihove kosmogonije. U drevnim egipatskim izveštajima o stvaranju, prvobitna gomila zemlje potiče iz voda Nuna. Nun je izvor svega što se pojavljuje u svetu, koji obuhvata sve aspekte božanskog i zemaljskog postojanja. U kosmogoniji, Nun se doživljava kao transcendentan na mestu stvaranja pored Atuma, boga stvoritelja.

Nun napisano hijeroglifima

Mit o stvaranju

U početku se univerzum sastojao samo od velikog haotičnog kosmičkog okeana, a sam okean se nazivao Nun. U nekim verzijama ovog mita, na početku vremena Mehet-Veret, prikazana kao krava sa sunčevim diskom između rogova, rađa sunce, za koje se kaže da je izašlo iz vode stvaranja. Po nekim mitovima, ona je rodila boga sunca Ra. U Heliopolisu, stvaranje je pripisano Atumu, božanstvu blisko povezanom sa Ra, za koje se kaže da je postojao u vodama Nuna, kao inertno potencijalno biće.

Istorija

Počevši od Srednjeg kraljevstva, Nun je opisan kao „otac bogova“ i prikazan je na zidovima hrama tokom ostatka drevne egipatske verske istorije.

Kao i druga božanstva Ogdoada, Nun nije imao hramove ili bilo kakav centar obožavanja. Čak i tako, Nun je ponekad predstavljan svetim jezerom, ili, kao u Abidosu, podzemnim potokom.

Ikonografija

Nun je bio prikazan kao antropomorfna velika figura i personifikacija iskonskih voda, sa talasima koji su ispunjavali telo, držeći urezanu palminu granu. Nun je takođe prikazan u antropomorfnom obliku, ali sa glavom žabe, a tipično je prikazan u drevnoj egipatskoj umetnosti kako drži solarnu barku ili sunčev disk. Može se pojaviti kako pozdravlja izlazeće sunce pod maskom babuna. Nun je inače simbolizovan prisustvom svetog jezera, kao u svetištima Karnaka i Dendere.

Nun je obično prikazan kao muškarac, ali je imao i aspekte koji su mogli biti predstavljeni kao ženski ili muški. Naunet (takođe se piše Nunet) je ženski aspekt, što predstavlja ime Nun sa završetkom ženskog roda. Muški aspekt, Nun, napisan je sa završetkom muškog roda. Kao i kod prvobitnih koncepata Ogdoada, Nunov muški aspekt je bio prikazan kao žaba, ili čovek sa glavom žabe. U staroegipatskoj umetnosti, Nun se takođe pojavljuje kao bradati čovek, sa plavo-zelenom kožom, koja predstavlja vodu. Naunet je predstavljena kao zmija ili žena sa zmijskom glavom.

Tokom kasnog perioda, kada je Egipat bio okupiran od strane stranih sila, negativni aspekt Nuna (tj. haos), postao je dominantna percepcija, odražavajući sile nereda koje su se oslobodile u zemlji.