Египатски хијероглифи

египатски хијероглифи
Тип	логограмможе се користити као абџад
Језици	египатски
Временски период	3200. п. н. е. - 400. н. е.
Породица	прво писање египатски хијероглифи
Сестрински систем	хијератско, демотско, мероитско, алфабети среднобронзаног доба
Правац	слева надесно
ISO 15924	Egyp, 050
Уникод назив	Egyptian Hieroglyphs

Египатски хијероглифи били су званично писмо коришћено у Старом Египту. Састојало се од мешавине логограмских и алфабетских елемената. Египћани су линијске хироглифе користили у религијској литератури, пишући по папирусу, дрвету или уклесавајући у стену. Мање формалне варијанте биле су хијератско и демотско писмо чије технике нису хијероглифске.

Од више стотина хијероглифа који су се користили, 24 имају вредности које одговарају по једном слову данашњих алфабета. Египћани нису писали алфабетски, слово по слово, већ су имали знатно компликованији систем писања.

Преводи хијероглифа

За превод хијероглифа су се покушавали вековима много научника такође Јоханес Гропиус Беканус у 16. веку као и језуита Атанасиус Кирхер (1601- 1680) који је решио и један хијероглиф. Ови покушаји су били ипак без већег успеха јер су се њихови радови ослањали на имагинативне асоцијације. Дуго је владало уверења да се ради о идиоматичком писму и научници су се усредсређивали на то шта ти симболи представљају, што ни из далека није одговарало истини.

Најзначајнији удео на преводу хијероглифа имају Томас Јанг и Жан Франсоа Шамполион. 1799. године приликом Наполеоновог похода на Египат откривена је Росетска плоча са натписима на три писма (на хијероглифима, демотском писму и грчком писму). Ова плоча је била довољан критички материјал да би омогућима Шамполиону да у 20-им годинама 19. века проникне у речи хијероглифа. Решење хијероглифа је једном за свагда оповргло представе да се ради о идиоматском, значи о писму, засновано на сликама. Неки од Шамполионових открића су временом били надокнађивани новијим открићима о овом писму и језику но тиме се нису умањили значај његових заслуга за разумевање овог писма.

Знак		Традиционална транслитерација (у енглеској литератури)			Фонетске вредности према Ален (2000)
			Приближни изговор	Белешке	Староегипатски	Средњи египатски
	египатски лешинар	3	а	зван алеф	[l] или [ɾ]	немо, [j], и [ʔ]
	трска	ỉ	и/а		почетни или крајњи самогласник; понекад [j]
	пар трски	y	и		није забележено	[j]
	пар повлака или река (?)
	рука	ʾ	а		могуће [d]	[ʕ]; [d] могуће очувано у неким речима и дијалектима
или	пиле препелице или његов хијератски знак	w	у		[w] ~ [u]
	потколеница	b	б		[b] ~ [β]
	тршчана простирка или столица	p	п		[pʰ]
	рогата змија	f	ф		[f]
	сова	m	м		[m]
	таласићи	n	н		[n]	[n], понекад [l]
	уста	r	р			[ɾ], понекад [l] (увек [l] у неким дијалектима)
	склониште од трске	h	х		[h]
	увијени фитиљ	ḥ	х		[ħ]
	постељица	ḫ	х	х	[x]
	животињски стомак и реп	ẖ	кх		[ç]
	превијено платно	s	с		[s]	[s]
	клин за врата				[θ]
или или	баштенски базен	š	ш		[ʃ]
	падина брда	ḳ или q	к		[qʼ]
	корпа са дршком	k	к		[kʰ] у неким речима, палатализовано [kʲ]
	постоље за теглу	g	г		[kʼ]
	векна	t	т		[tʰ]
	уже	ṯ или tj	ч		палатализовано [tʲ] или [ʧ]
	шака	d	д		[tʼ]
	кобра	ḏ или dj	џ		[tʲ’] или [ʧʼ]

Гардинер наводи још неколико варијанти:

Знак		Традиционална транслитерација (у енглеској литератури)	Белешке
	врећа платна	g	Појављује се у пар старијих речи
	непознат (Могуће: прст)	m	Изворно im
	круна Доњег Египта	n	Изворно идеограм nt за 'круна Доњег Египта'
	тучак	t	Изворно ti

Литература

• Gardiner, Sir Alan H. (1973). Egyptian Grammar, 3rd. Ed. The Griffith Institute. стр. 27. ISBN 978-0-900416-35-4.