Obrada podataka

Obrada podataka je, generalno, "prikupljanje i upotreba podataka radi stvaranja smislene informacije." U tom smislu moglo se smatrati podskupom obrade informacija, "što je promena (obrada) informacija na bilo koji način koji detektuje posmatrač."

Pojam obrada podataka (OP) takođe se odnosi na odeljenje unutar organizacije odgovorne za operacije nad aplikacijama za obradu podataka.

Funkcije obrade podataka

Obrada podataka može obuhvatiti različite procese, uključujući:

• Validacija – Obezbediti da su isporučeni podaci tačni i relevantni.
• Sortiranje – „Uređivanje stavki u nekom redosledu i/ili u različitim skupovima.“
• Sumiranje – Smanjivanje detalja podataka na glavnu poentu.
• Agregacija – Kombinovanje više delova podataka.
• Analiza – „Prikupljanje, organizacija, analiza, interpretacija i predstavljanje podataka.“
• Izveštavanje – Lista detalja ili rezime podataka ili izračunate informacije.
• Klasifikacija – Odvajanje podataka u različite kategorije.

Istorija

Biro za popis Sjedinjenih Država ilustruje evoluciju obrade podataka od ručne do elektronske procedure.

Ručna obrada podataka

Iako je upotreba pojma obrada podataka široko rasprostranjena od pedesetih godina 20. veka, funkcije obrade podataka ručno su izvršavane milenijumima. Na primer, knjigovodstvo uključuje funkcije kao što su obavljanje transakcija i izradu izveštaja kao što su bilans stanja i izveštaj o tokovima gotovine. Potpuno ručne metode unapređene su primenom mehaničkih ili elektronskih kalkulatora. Osoba čiji je posao bio da izračunava proračune ručno ili koristeći kalkulator zvao se „računar.“

Popis Sjedinjenih Američkih Država 1890. godine je prvi koji prikuplja podatke od pojedinaca, a ne domaćinstva. Na mnoštvo pitanja moglo se odgovoriti čekiranjem odgovarajućeg polja na obrascu. Od 1850. do 1880. godine Biro za popis primenjivao je „sistem brojanja, koji je, iz razloga sve većeg broja potrebnih klasifikacija, postao sve složeniji. Samo ograničen broj kombinacija mogao se zabeležiti u jednom rezultatu, pa je bilo neophodno da se unose rasporedi 5 ili 6 puta, za svako pojedinačno brojanje.“ „Preko 7 godina je bilo potrebno da bi se objavili rezultati popisa iz 1880. godine“ koristeći ručne metode obrade.

Automatska obrada podataka

Pojam automatska obrada podataka primenjena je na operacije izvršene pomoću opreme za snimanje, kao što je primena sistema bušenih kartica Hermana Holerita za popis Sjedinjenih Američkih Država 1890. godine. „Korićenjem Holeritovog sistama bušenih kartica, kancelarija za popis je uspela da završi tabulaciju većine popisanih podataka iz 1890. godine za dve do tri godine, u poređenju sa popisom iz 1880. godine za koju bilo potrebno sedam do osam godina.... Takođe se procenjuje da je korišćenje sistema koji je osmislio Herman Holerit uštedelo oko 5 miliona dolara u troškovima obrade“ ( 1890. godine) čak i sa dvostruko većim brojem pitanja u odnosu na 1880. godinu.

Elektronska obrada podataka

Kompjuterizovana obrada podataka, ili elektronska obrada podataka nastala je kasnije, gde se koristi računar umesto nekoliko pojedinačnih uređaja. Biro za popis u početku je ograničeno koristio elektronske računare za popis 1950. godine Sjedinjenih Američkih Država, koristeći sistem UNIVAC I, isporučen 1952. godine.

Ostali razvoji

Pojam obrade podataka uglavnom je obuhvaćen novijim i donekle opštijim terminom informacione tehnologije (IT). Danas pojmovi „obrada podataka“ ponekad imaju negativnu konotaciju, ukazujući na korišćenje starijih tehnologija. Kao na primer, 1996. godine Udruženje za obradu podataka (UZOP) promenilo je naziv u Udruženje stručnjaka za informacione sisteme. Uostalom, termini su približno sinonimi.

Aplikacije

Obrada podataka u komercijalne svrhe

Glavni članak: Elektronska obrada podataka

Obrada podataka u komercijalne svrhe uključuje veliki obim ulaznih podataka, relativno malo računarskih operacija i veliki obim izlaza. Na primer, osiguravajuća kuća treba da vodi evidenciju o desetinama ili stotinama hiljada pravila, štampanih i elektronskih računara, i da prima i isplaćuje uplate.

Analiza podataka

Glavni članak: Analiza podataka

Za nauke ili inženjering, pojmovi obrade podataka i informacioni sistemi smatraju se previše širokim, i obično se koristi stručniji termin analiza podataka. Analiza podataka koristi specijalizovane algoritme i statističke proračune koje se retko uočavaju u opštem poslovnom okruženju. Za analizu podataka, često se koriste softverski paketi kao što su SPSS ili SAS, ili njihovi besplatni pandani kao što su DAP, gretl ili PSPP.

Literatura

• Bohme, Frederick; Wyatt, J. Paul; Curry, James P. (1991). 100 Years of Data Processing: The Punchcard Century. United States Bureau of the Census. 
• Truesdell, Leon E. (1965). The development of punch card tabulation in the Bureau of the Census, 1890. United States Department of Commerce. 
• Google N gram viewer. Pristupljeno 26. 6. 2013. 
• Illingworth, Valerie (11. 12. 1997). Dictionary of Computing. Oxford Paperback Reference (4th izd.). Oxford University Press. ISBN 9780192800466. 
• French, Carl (1996). Data Processing and Information Technology (10th ed.). Thomson. str. 2. ISBN 978-1-84480-100-8. 

Dodatna literatura

• Bourque, Linda B.; Clark, Virginia A. (1992). Processing Data: The Survey Example. (Quantitative Applications in the Social Sciences, no. 07—085). Sage Publications. ISBN 978-0-8039-4741-2. 
• Levy, Joseph (1967) Punched Card Data Processing. McGraw-Hill Book Company.