Informaciona tehnologija

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Informacione tehnologije)
IT se preusmerava ovde. Za internet domen Italije vidi .it

Informaciona tehnologija (IT) (енгл. information technology) se, od strane Američke asocijacije za informacione tehnologije, definiše kao "izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija (sprovođenje) i podrška ili upravljanje računarskim informacionim sistemima (енгл. information systems, IS), softverskim aplikacijama i hardverom". IT koriste računare i računarske programe da pretvore, uskladište (smeste), štite, obrade, bezbedno šalju i primaju informacije.[1]

Termin (pojam) „informaciona tehnologija” često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja složenih računarskih mreža i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umrežavanje i inženjering računarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom.[2]

Informaciona tehnologija je opšti termin koji opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji, manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija.

Prvi koji je upotrebio termin „Informacione tehnologije” bio je Džim Domsik iz Mičigena i to novembra 1981. godine. Termin je upotrebio kako bi modernizovao do tada korišćeni izraz „obrada podataka”. U to vreme Domsik je radio kao računarski menadžer u automobilskoj industriji.

Standarde u ovoj oblasti definisale su organizacije ABET i ACM.

U svojoj osnovi, informaciona tehnologija (IT) se bavi poboljšanjem različitih ljudskih napora u rješavanju problema kroz projektovanje, razvoj i korišćenje tehnološki zasnovanih sistema i procesa koji poboljšavaju efikasnost i efektivnost informacija i relevantnih znanja u različitim strateškim, taktičkim i operativnim situacijama. U idealnom slučaju, to se postiže kroz obraćanje pažnje na informacione potrebe ljudi u riješavanju problema i zadataka, u pružanju tehnoloških pomagala, uključujući računarske sisteme zasnovane na hardveru i softveru i procese u vezi, koji pomažu u ovim zadacima. Aktivnosti informacione tehnologije dopunjuju i poboljšavaju, ali takođe prevazilaze granice tradicionalnog inženjeringa, stavljajući naglasak na informacione osnove inženjerskih aktivnosti, nasuprot zasnivanju na fizičkim naukama u tradicionalnim inženjerskim poduhvatima.

Informaciona tehnologija se sastoji od hardvera i softvera koji omogućava pribavljanje, predstavljanje, skladištenje, prenos i korišćenje informacija.[3] Uspješnost u informacionoj tehnologiji zavisi od sposobnosti da se nosimo sa ukupnom arhitekturom sistema, njegovih interfejsa sa ljudima i organizacijama i veza sa spoljašnjim okruženjima. Takođe je kritična njegova sposobnost da informacije pretvara u znanje.[4]

Početni napori u pružanju sistema zasnovanih na informacionim tehnologijama, bili su u vezi sa implementacijom i korišćenjem novih tehnologija za podršku kancelarijskim poslovima. Oni su evoluirali od električnih pisaćih mašina i elektronskih računovodstvenih sistema ka naprednom tehnološkom hardveru kao što je faksna mašina i lični računar koji obavljaju važne funkcije među kojima su elektronska obrada spisa, računovodstvo i obrada teksta. Današnji glavni aspekt informacionih tehnologija tiče se umrežavanja i interneta.

Istorijski razvoj informacione tehnologije[уреди]

U ranim danima ljudske civilizacije, razvoj je bio moguć jedino kroz ljudski napor odnosno rad. Ljudska sposobnost za korišćenje prirodnih resursa, dovela je do toga da se čovječanstvo razvija ne samo kroz svoj sopstveni napor i rad, već i kroz upotrebu dostupnih prirodnih resursa. Za klasičan primjer u ekonomiji obično se uzima zemljište kao pojam koji podrazumjeva prirodne fizičke resurse. U to vrijeme, najveći broj ljudskih društava se zasnivao na malim zemljoposjednicima. Dostupnost finansijskog kapitala tokom industrijske revolucije uvela je treći osnovni ekonomski resurs i omogućila razvoj hijerarhijskih korporacija. Ovaj period je uglavnom povezan sa centralizacijom, masovnom proizvodnjom proizvoda i standardizacijom.

U drugom dijelu industrijske revolucije otkrivena je električna energija a nešto kasnije i poluprovodnici.[5] Ova otkrića su dovela do informatičkog, ili doba informacionih tehnologija. Među mnogobrojnim potencijalno kritičnim alatima baziranim na informacionim tehnologijama srećemo: mašine baza podataka, e-poštu, alatke vještačke inteligencije, uređaje za prenos faksimila (faks mašine), programske jezike četvrte generacije, lokalne mreže (LAN), digitalne mreže sa integrisanim servisima (ISDN), kablovske i ADSL mreže za pristup internetu, uređaje i diskove za optičko skladištenje podataka (CD-ROM, DVD i sl.), lične računare, pametne (naprednije) mobilne telefone, ručne i tablet računare, algoritme za paralelnu obradu, softver za obradu teksta, softverske pakete za inženjering pomoću računara, pakete računovodstvenog softvera, itd. Skoro sve što podržava prikupljanje, predstavljanje, prenos i korišćenje informacija, može se nazvati proizvodom informacione tehnologije.

Reference[уреди]

  1. „Free on-line dictionary of computing (FOLDOC)”. Приступљено 9. 2. 2013. 
  2. Leavitt, Harold J.; Whisler, Thomas L. (1958), „Management in the 1980s”, Harvard Business Review, 11 
  3. Daintith, John, ур. (2009), „IT”, A Dictionary of Physics, Oxford University Press, Приступљено 1. 8. 2012 
  4. Zuppo, Colrain M. „Defining ICT in a Boundaryless World: The Development of a Working Hierarchy” (PDF). International Journal of Managing Information Technology (IJMIT). стр. 19. Приступљено 13. 2. 2016. 
  5. Cooke-Yarborough, E. H. (1998), „Some early transistor applications in the UK”, Engineering and Science Education Journal, IEE, 7 (3): 100—106, ISSN 0963-7346, doi:10.1049/esej:19980301, Приступљено 7. 6. 2009 

Literatura[уреди]

  • Alavudeen, A.; Venkateshwaran, N. (2010). Computer Integrated Manufacturing. PHI Learning. ISBN 978-81-203-3345-1. 
  • Bynum, Terrell Ward (2008). „Norbert Wiener and the Rise of Information Ethics”. Ур.: van den Hoven, Jeroen; Weckert, John. Information Technology and Moral Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85549-5. 
  • Chaudhuri, P. Pal (2004). Computer Organization and Design. PHI Learning. ISBN 978-81-203-1254-8. 
  • Childress, David Hatcher (2000). Technology of the Gods: The Incredible Sciences of the Ancients. Adventures Unlimited Press. ISBN 978-0-932813-73-2. 
  • Dyché, Jill (2000). Turning Data Into Information With Data Warehousing. Addison Wesley. ISBN 978-0-201-65780-7. 
  • Han, Jiawei; Kamber, Micheline; Pei, Jian (2011). Data Mining: Concepts and Techniques (3rd изд.). Morgan Kaufman. ISBN 978-0-12-381479-1. 
  • Kedar, Seema (2009). Database Management Systems. Technical Publications. ISBN 978-81-8431-584-4. 
  • Khurshudov, Andrei (2001). The Essential Guide to Computer Data Storage: From Floppy to DVD. Prentice Hall. ISBN 978-0-130-92739-2. 
  • Lavington, Simon (1980). Early British Computers. Digital Press. ISBN 978-0-7190-0810-8. 
  • Lavington, Simon (1998). A History of Manchester Computers (2nd изд.). The British Computer Society. ISBN 978-1-902505-01-5. 
  • Lewis, Bryn (2003). „Extraction of XML from Relational Databases”. Ур.: Chaudhri, Akmal B.; Djeraba, Chabane; Unland, Rainer; Lindner, Wolfgang. XML-Based Data Management and Multimedia Engineering – EDBT 2002 Workshops. Springer. ISBN 978-3540001300. 
  • Pardede, Eric (2009). Open and Novel Issues in XML Database Applications. Information Science Reference. ISBN 978-1-60566-308-1. 
  • Proctor, K. Scott (2011). Optimizing and Assessing Information Technology: Improving Business Project Execution. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-10263-3. 
  • Ralston, Anthony; Hemmendinger, David; Reilly, Edwin D., ур. (2000). Encyclopedia of Computer Science (4th изд.). Nature Publishing Group. ISBN 978-1-56159-248-7. 
  • Reynolds, George (2009). Ethics in Information Technology. Cengage Learning. ISBN 978-0-538-74622-9. 
  • van der Aalst, Wil M. P. (2011). Process Mining: Discovery, Conformance and Enhancement of Business Processes. Springer. ISBN 978-3-642-19344-6. 
  • Wang, Shan X.; Taratorin, Aleksandr Markovich (1999). Magnetic Information Storage Technology. Academic Press. ISBN 978-0-12-734570-3. 
  • Ward, Patricia; Dafoulas, George S. (2006). Database Management Systems. Cengage Learning EMEA. ISBN 978-1-84480-452-8. 
  • Weik, Martin (2000). Computer Science and Communications Dictionary. 2. Springer. ISBN 978-0-7923-8425-0. 
  • Wright, Michael T. (2012). „The Front Dial of the Antikythera Mechanism”. Ур.: Koetsier, Teun; Ceccarelli, Marco. Explorations in the History of Machines and Mechanisms: Proceedings of HMM2012. Springer. стр. 279—292. ISBN 978-94-007-4131-7. 
  • Allen, T., and M. S. Morton, eds. 1994. Information Technology and the Corporation of the 1990s. New York: Oxford University Press.
  • Gitta, Cosmas and South, David (2011). Southern Innovator Magazine Issue 1: Mobile Phones and Information Technology: United Nations Office for South-South Cooperation. ISSN 2222-9280
  • Gleick, James (2011).The Information: A History, a Theory, a Flood. New York: Pantheon Books.
  • Price, Wilson T. (1981). Introduction to Computer Data Processing. Holt-Saunders International Editions. ISBN 4-8337-0012-3. 
  • Shelly, Gary, Cashman, Thomas, Vermaat, Misty, and Walker, Tim. (1999). Discovering Computers 2000: Concepts for a Connected World. Cambridge, Massachusetts: Course Technology.
  • Webster, Frank, and Robins, Kevin. (1986). Information Technology – A Luddite Analysis. Norwood, NJ: Ablex.

Spoljašnje veze[уреди]

  • Материјали за учење везани за чланак Informaciona tehnologija на Викиверзитету