Pređi na sadržaj

Oei

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Oei (応永) je japanska era (nenko) koja je nastala posle Meitoku i pre Šočo ere. Vremenski je trajala od jula 1394. do aprila 1428. godine i pripadala je Muromači periodu.[1] Vladajući carevi bili su Go Komacu i Šoko.[2] Ime ere u Oei je promenjeno iz sujevernih razloga nakon nastanka kuge.


Važniji događaji Oei ere[uredi | uredi izvor]

  • 1394. (Oei 1): Jošimicu predaje svoju poziciju šoguna sinu[3] ali ostaje u vladi.
  • 1396. (Oei 3): Imagava Sadajo je oslobođen svojih dužnosti.[4]
  • 1397. (Oei 4): Ugušena je pobuna na ostrvu Kjušu.[5]
  • 13. maj 1397. (Oei 4, šesnaesti dan četvrtog meseca): Počela je izgradnja hrama Kinkaku.[6]
  • 1397. (Oei 4, osmi mesec): Car Go Komacu šalje ambasadora u Kinu.[6]
  • 1398. (Oei 5, osmi mesec): Kralj Tejang iz Džoseona (Koreja) šalje diplomatsku misiju za Japan.[7] Predstavnici Koreje stižu u Kjoto sa zvaničnim pismom i poklonim od kralja.[8]
  • 1398. (Oei 5) Stvara se novi sistem administracije u Muromači periodu.[5]
  • Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
  • 1399. (Oei 6): Ouči Jošihiro i Ašikaga Micukane se pobunjuju. Nastaje Oei rat.[5]
  • 1401. (Oei 8, drugi mesec): Spaljena je carska palata.[9]
  • 1401. (Oei 8): Jošimicu šalje diplomatsku misiju za Kinu kao prvi korak u uspostavljanju trgovinskih odnosa između Japana i Kine. Sa zvaničnim pismom kineskom caru Jošimicu šalje kao poklon 1000 unci zlata i raznih drugih predmeta.[9]
  • 1402. (Oei 9): Jošimicu dobija odgovor od Kineskog cara koji ga greškom oslovljava kraljem umesto šogunom.[10]
  • 1402. (Oei 9): Ugušena je pobuna u odlasti Mucu.[5]
  • 1404. (Oei 11): Kineski car javno zove Jošimicua „Nipon koki O“ (kraljem Japana).
  • 1408. (Oei 15): Jošimicu umire.[5]
  • 1408. (Oei 15): Jošimoči zvanično preuzima poslove šoguna.
  • 1409. (Oei 16, treći mesec): Diplomata iz Džoseona je primljen u Kjotu.[11]
  • 1409. (Oei 16): Ašikaga Močiudži postaje „kanto kubo“.[5]
  • 1411. (Oei 18): Jošimoči prekida odnose sa Kinom.[12]
  • 1412. (Oei 19): Šoko nakon abdikcije svog oca, cara Go Komacua postaje naslednik trona ali tu funkciju zvanično prima tek dve godine kasnije. Po preuzimanju vlasti Šoko je imao samo 12 godina pa je umesto njega vladao njegov otac Go Komacu kao vrsta regenta ili vladara iz senke.[13]
  • 1413. (Oei 20): Šogun Ašikaga Jošimoči se razboljeva pa šalje predstavnike da se mole u hramu Ise kako bi mu se vratilo zdravlje.[14]
  • 1413. (Oei 20): Car Šoko konačno dolazi na vlast. Povećana napetost između šogunata i pristalica Južnog dvora.[5]
  • January 29, 1415. (Oei 21, devetnaesti dan dvanaestog meseca): Zvanično krunisanje cara Šokoa.
  • 1415. (Oei 22): Razdor između Močiudžija (kanto kubo iz Kamakure) i Uesugi Zenšua (dvorski kanrei).[12]
  • 1416. (Oei 23): Uesugi se pobunjuje.[5]
  • 1417. (Oei 24): Močiuđi guši pobunu Uesugija.[12]
  • 1418. (Oei 25): Ašikaga Jošimoči naređuje obnovu hrama Asama u podnožju Fudži planine.[15]
  • Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
  • 1420. (Oei 27): Nastaje velika glad koja odnosi brojne živote.[12]
  • 1422. (Oei 29): Oživljavanje južnih pristalica.[5]
  • 1423. (Oei 30, drugi mesec): Jošimoči predaje titulu šoguna svom sinu Ašikagi Jošikacuu koji u to vreme ima 17 godina.[16]
  • 1424. (Oei 31): Umire bivši car Go Kamejama.[5]
  • March 17, 1425. (Oei 32, dvadesetsedmi dan drugog meseca): Šogun Jošikacu umire u 19 godini života.[17]
  • 1425. (Oei 32): Nakon smrti Jošikazua, Jošimoči preuzima njegove obaveze.[5]
  • 1428. (Oei 35): Šogun Jošimoči i car Šoko umiru u razmaku od nekoliko meseci. Tron nasleđuje car Go Hanazono.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Ōei" in Japan encyclopedia. str. 735; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Arhivirano 2012-05-24 na sajtu Archive.today.
  2. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. str. 317-327.
  3. ^ Titsingh, pp. 321.
  4. ^ Ackroyd, Joyce. (1982) Lessons from History: The "Tokushi Yoron". str. 329.
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k Ackroyd, Joyce. (1982) Lessons from History: The "Tokushi Yoron". str. 330.
  6. ^ a b Titsingh, pp. 322.
  7. ^ Kang, Etsuko Hae-jin. (1997). Diplomacy and Ideology in Japanese-Korean Relations: from the Fifteenth to the Eighteenth Century. str. 275.
  8. ^ Titsingh 1834, str. 322
  9. ^ a b Titsingh, pp. 323.
  10. ^ Titsingh, pp. 324.
  11. ^ Titsingh, pp. 325.
  12. ^ a b v g Sansom, George. (1961). A History of Japan, 1334-1615. str. 142.
  13. ^ Titsingh, pp. 326-327; Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan. str. 105-106.
  14. ^ Titsingh, pp. 328.
  15. ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1962. Studies in Shinto and Shrines. str. 461-462.
  16. ^ Titsingh, pp. 329.
  17. ^ Titsingh, pp. 330.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Era
Oei
1394–1428.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оеи&oldid=27755350”