Olimpijsko primirje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Olimpijsko primirje je tradicija koja potiče iz antičke Grčke koja datira iz 9. veka pre nove ere. Primirje (starogrčki: ekečeirija, što znači „polaganje oružja“) najavljeno je pre i tokom Olimpijskih igara kako bi se osiguralo da sportisti i gledaoci mogu bezbedno da putuju na Igre i mirno se vrate u svoje zemlje. Tokom perioda primirja (koji je trajao do tri meseca), ratovi su obustavljeni, vojskama je zabranjeno da prete Igrama, pravni sporovi su zaustavljeni, a smrtne kazne zabranjene.[1])

Atinska kandidatska komisija se, 1996. godine, obavezala da će oživeti Olimpijsko primirje i promovisati ga u svetu kroz štafetu olimpijskog plamena.[2] Tri godine kasnije, Međunarodni olimpijski komitet najavio je osnivanje Međunarodne fondacije za primirje[3] i Međunarodnog centra za primirje u saradnji sa Grčkom. Vizija je bila da se zaštite interesi sportista i sporta i da se promovišu miroljubivi principi u današnje vreme. Svaki grad domaćin je bio podstaknut da prihvati značenje i duh Olimpijskog primirja u planiranju i organizovanju Igara.

Ciljevi Pokreta[uredi | uredi izvor]

Kroz ovaj globalni i simbolički koncept, cilj pokreta olimpijsko primirje je da:

  • Mobilisati omladinu za promociju olimpijskih ideala
  • Koristite sport da uspostavite kontakte između zajednica u sukobu
  • Ponudite humanitarnu podršku u zemljama u ratu
  • Stvorite prozor mogućnosti za dijalog i pomirenje

Inicijative[uredi | uredi izvor]

  • Zimske igre u Lilehameru 1994: bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji je dozvoljeno da učestvuje na Igrama XXV olimpijade u Barseloni i XVII Zimske olimpijske igre u Lilehameru uprkos sukobima koji su bili u toku. Delegacija Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) posetila je Sarajevo 1994. godine kako bi izrazila solidarnost sa gradom koji je organizovao XIV Zimske olimpijske igre 1984. godine.
  • Zimske igre u Naganu 1998: U vreme kada su tenzije u regionu Persijskog zaliva bile visoke, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan intervenisao je da traži diplomatsko rešenje krize u Iraku. U saopštenju Međunarodnog olimpijskog komiteta, citiran je generalni sekretar, pozivam sve nacije da poštuju olimpijsko primirje.[4]
  • Letnje igre u Sidneju 2000: Tokom ceremonije otvaranja, delegacije Južne Koreje i Severne Koreje zajedno su hodale stadionom, pod istom zastavom. To su bile prve Olimpijske igre na kojima su dve podeljene zemlje hodale jedna pored druge.[5]
  • Letnje igre u Atini 2004: Olimpijsko primirje je promovisano kroz događaje štafete olimpijskog plamena. UN su podržale MOK u traženju od nacija sveta da zaustave sve ratove na 16 dana tokom Igara.
  • Zimske igre u Torinu 2006: Tokom igara, sportisti i zvaničnici su pokazali podršku Olimpijskom primirju potpisivanjem jednog od tri zida koja se nalaze u tri olimpijska sela (Torino, Sestrijer i Bardonekija).
  • Zimske igre u Vankuveru 2010: Projekti primirja su bili ukorenjeni u otvorenom pozivu ljudima na „Make Your Peace“ koji je od pojedinaca tražio da stvore svakodnevni mir kod kuće, u školi, na poslu i u zajednici. Projekti su uključivali: isporuku kutija olimpijskog duha ispunjenih opremom za hokej, fudbal, lakros, bejzbol i košarku u 20 zajednica Aboridžina u severnoj Kanadi,[6] dijalog mladih o Olimpijskom primirju sa generalnim guvernerom Kanade,[7] i umetničku instalaciju pod nazivom „Prostor za postizanje mira”.[8]

Logo[uredi | uredi izvor]

Zvanični logo Olimpijskog primirja je grafika sa tri elementa: golub, plamen i olimpijski prstenovi. Značenje iza logotipa je sledeće:

Olimpijsko primirje simbolizuje golub mira sa tradicionalnim olimpijskim plamenom u pozadini. U svetu koji je opterećen ratovima i neprijateljstvom, simbol golubice mira predstavlja jedan od ideala MOK-a da izgradi miran i bolji svet kroz sport i olimpijski ideal. Olimpijski plamen doneo je toplo prijateljstvo svim ljudima sveta kroz deljenje i globalno zajedništvo. U simbolu, plamen je sastavljen od šarenih šumećih elemenata, koji podsećaju na svečanosti doživljene u slavljenju ljudskog duha. Ovi elementi predstavljaju ljude svih rasa koji se okupljaju radi poštovanja primirja.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Toohey, K., James Veal, A. (2007). The Olympic games: a social science perspective. UK: CIBI International. str. 65. 
  2. ^ Olympic Truce Centre. „Olympic Truce Milestones”. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  3. ^ http://www.olympictruce.org
  4. ^ Longman, Jere. „OLYMPICS: NAGANO 1998; I.O.C. Asks White House To Honor Peace Pledge”. New York Times. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  5. ^ „Koreas to March Into Olympics Together”. ABC News. 10. 9. 2000. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  6. ^ Canada National Defense (5. 1. 2010). „Olympic Truce initiative takes to the skies”. Pristupljeno 22. 7. 2011. [mrtva veza]
  7. ^ Governor General of Canada (4. 2. 2011). „Governor General to Host Youth Dialogue in Celebration of the Vancouver 2010 Olympic Winter Games”. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  8. ^ Vancouver Olympic Games. „Room to Make Your Peace: 2010”. Arhivirano iz originala 20. 08. 2011. g. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  9. ^ Olympic.org. „Olympic Truce”. Pristupljeno 22. 7. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Olimpijsko primirje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олимпијско_примирје&oldid=25920900”