Orden za zasluge (Plavi Maks)

Orden za zasluge (franc. Pour le Mérite), poznatiji po neformalnom nazivu Plavi Maks, bio je najviše prusko odlikovanje koje se dodeljivalo do kraja Prvog svetskog rata.

Orden je prvi ustanovio kralj Fridrih Veliki još 1740. godine a natpis na ordenu je bio na francuskom zato što je zvanični jezik na nemačkom dvoru bio francuski. Sve do 1810. godine odlikovanje je bilo i vojno i civilno. U januaru iste godine, pruski kralj Fridrih Vilhelm III je doneo odluku po kojoj se ovaj orden mogao dodeljivati samo vojnim licima.

Godine 1842. kralj Fridrih Vilhelm IV je ustanovio mirnodopsku klasu ordena za zasluge Pour le Mérite für Wissenschaften und Künste (Orden za zasluge u oblasti nauke i umetnosti) koji se dodeljivao za posebne zasluge u oblasti humanizma, prirodnih nauka i primenjene umetnosti. Jedan od najpoznatijih umetnika koji su odlikovani mirnodopskom klasom ovog ordena bila je Kete Kolvic (Käthe Kollwitz) (kasnije su joj orden oduzeli nacisti).

Orden se sastojao do plavog glaziranog Malteškog krsta sa orlovima između kraka i sa kraljevsom šifrom i natpisom Pour le Mérite na samom krstu.

Godine 1866. ustanovljena je posebna vojna klasa ovog ordena pod imenom „Veliki krst“. Ova klasa se dodeljivala pojedincima koji su svojim akcijama doprineli povlačenju ili propasti neprijateljske armije. Zbog ovakve definicije zasluga za koje se dodeljivao, najbolji nemački pilot Manfred fon Rihthofen nikada nije dobio Veliki krst iako je za to postojala dobra volja među nemačkom vojnom vrhuškom. Umesto ovog ordena, Crveni Baron odlikovan je jednim manje poznatim i retko dodeljivanim odlikovanjem, Ordenom crvenog orla.

Orden je stekao svetsku slavu tokom Prvog svetskog rata. Iako se mogao dodeliti bilo kom vojnom licu, njegovi najpoznatiji dobitnici bili su nemački vojni piloti, čiji uspesi su masovno korišteni u propagandne svrhe. Da bi pilot-lovac bio odlikovan ovim ordenom, trebalo je da obori najmanje 8 neprijateljskih aviona. Prvi nemački pilot koji je odlikovan ovim ordenom bio je čuveni lovački as Maks Imelman (Max Immelmann) po kome je orden i dobio ime Plavi Maks – plavi zbog svoje boje i Maks po Maksu Imelmanu.

Broj oborenih aviona koji je bio potreban da bi se dobilo ovo odlikovanje konstantno je rastao tokom rata. Početkom 1917. godine bilo je potrebno oboriti 16 neprijateljskih aviona dok se pred kraj rata ova brojka popela na 30 oborenih neprijateljskih aviona. Ipak, ovaj orden dodeljivan je i drugim pripadnicima nemačke avijacije kao što su komandiri cepelina, bombarderske i izviđačke posade i barem jedan balonski osmatrač.

Dobitnici Plavog Maksa bili su obavezni da ga nose kad god su u uniformi.

Poznati dobitnici ovog ordena bili su Feldmašral Leonard Graf fon Blumental (Leonhard Graf von Blumenthal), Manfred fon Rihthofen (Manfred von Richthofen), poznatiji kao Crveni baron, Herman Gering (Hermann Göring), koji će kasnije postati jedan od najznačajnijih vođa Trećeg rajha, Ervin Romel (Erwin Rommel), poznata Pustinjska lisica iz Drugog svetskog rata, Kres fon Kresenštajn (Kress von Kressenstein), Feliks fon Lukner (Felix von Luckner) koji je potopio veliki broj neprijateljakih brodova bez i jednog poginulog na obe strane i Paul fon Letov-Forbek (Paul von Lettow-Vorbeck), koji je predvodio nemačke gerilske snage tokom kampanje u nemačkoj istočnoj Africi. Poslednji živi nosilac ovog ordena bio je pisac Ernst Jinger (Ernst Jünger) koji je preminuo 1998. godine, a koji je sa 23 godine ujedno bio i najmlađi dobitnik ovog ordena.

Iako su mnogi od njegovih dobitnika bili niži oficiri, naročito piloti, više od trećine nosilaca ovog ordena bili su generali i admirali. Niži oficiri (armijski kapetani i poručniki i njihove kolege iz mornarice) čine ukupno 25 odsto od ukupnog broja dobitnika ovog ordena. Viši oficiri najviše su dobijali ovaj orden najčešće zbog izuzetnog vođstva u borbi, a ne zbog lične hrabrosti iskazane u borbi.

Orden je ukinut nakon abdikacije Kajzera Vilhelma II, 9. novembra 1918. god.

1952. godine predsednik Zapadne Nemačke, Teodor Hojs (Theodor Heuss), ponovo je uspostavio mirnodopsku kategoriju ovog ordena koji se dodeljuje pod pokroviteljstvom predsednika (iako se ne radi o klasičnom državnom odlikovanju). Ovaj orden dodeljuje se za uspehe u oblasti umetnosti i nauke. Trenutni laureati su Vim Venders (Wim Wenders) (režiser), Rudolf Mesbauer (Rudolf Mößbauer) (fizičar i dobitnik Nobelove nagrade) i Umberto Eko (Umberto Eco) (pisac).

Spoljašnje veze

• http://www.firstworldwar.com/atoz/pourlemerite.htm
• http://www.pourlemerite.org