Умберто Еко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Умберто Еко
Eco, Umberto-1.jpg
Умберто Еко, италијански писац и филозоф
Пуно име Умберто Еко
Датум рођења (1932-01-05)5. јануар 1932.
Место рођења Алесандрија
 Италија
Датум смрти 19. фебруар 2016.(2016-02-19) (84 год.)
Место смрти Милано
 Италија
Школа Универзитет у Торину
Епоха Филозофија 20. и 21. века
Регија Западна филозофија
Школа филозофије Семиологија
херменеутика
Интересовања Естетика
епистемологија
рецепционистичка критика
историја средњег века
Идеје Отворено дело
метафора
границе тумачења

Умберто Еко (итал. Umberto Eco; Алесандрија, Пијемонт, 5. јануар 193219. фебруар 2016) био је италијански писац, филозоф, естетичар, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века. Познат је по својим романима и значајним есејистичким делима.

Током 1960-их бавио се естетиком и истакао се као један од најзначајнијих представника авангарде у италијанској култури. Припадао је књижевном покрету Група 63. Био је оснивач књижевних часописа Il Marcatre и Il Quindici. У свом истраживачком раду бавио се проучавањем средстава масовног информисања у оквиру семиологије и естетике применом структуралистичког метода. Естетика телевизијског искуства, естетске структуре директног преношења, слобода догађаја и детерминација, анализа поетског језика, отвореност и теорија информација, теме су којима се бавио.

Радио је пет година као уредник у редакцији за културу у Radiotelevisione Italiana (RAI) РАИ од 1954. до 1959. године. Помно је пратио и луцидно анализирао савремену културу, комуникације, универзум информација и информациону естетику. Поред опште семиологије, бавио се семиологијом визуелних порука, семиологијом архитектуре, епистемологијом структуралних модела и семиолошком границом. У оквиру херменеутике и теорије књижевности бавио се семиологијом текста, тумачењем метафора, проблемом кривотворења и фалсификата и границама тумачења. Од 1971. био је редовни професор естетике визуелних комуникација и семиологије на Универзитетима у Торину, Милану, Фиренци, Универзитету Колумбија у Њујорку, Јејлу и гостујући професор на многим факултетима. Године 1980. објавио је филозофско-детективски роман Име руже који је постао један од најчитанијих и најпревођенијих романа. Еков други роман, Фукоово клатно такође је доживео велики успех. Бавио се писањем, живио у Милану и Риминију са супругом Ренатом која је историчар уметности. На Универзитету у Болоњи водио програм из комуникологије. Писао је колумну за L’Espresso названу La bustina di Minerva (Минервина сваштара). Има сина и ћерку.

За роман Име руже добио је Premio Strega 1981. године.

Биографија[уреди]

Почасни докторати[уреди]

  • Еко је добио преко 30 почасних доктората на многим угледним универзитетима широм света.

Библиографија[уреди]

Теоријска дела[уреди]

  • Естетски проблем у св. Томе Аквинског 1956. (Il problema estetico in San Tommaso)
  • Уметност и лепо у естетици средњег века 1959., (срп. изд.1994.)
  • Отворено дјело 1962., (Opera Aperta 1962, срп. изд.1965.)
  • Џојсове поетике, (срп. изд. 1965.)
  • Култура, информација, комуникација 1968., (La struttura assente 1968, срп. изд. 1973.)
  • Напомене уз Име руже, 1983 (Postille al 'Nome della rosa' 1983.)
  • Минервина сваштара, (La Bustine di Minerva 2000, антологија новинских колумни и коментара 1994.)
  • Кант и кљунар (Kant e l'omitorinco 1997, 1997.)
  • Списи о моралу
  • Како се пише дипломски рад (срп. изд. 2000.)
  • Границе тумачења 1995., (I limiti dell'interpretazione, срп. изд.2001.)
  • О књижевности, (Sulla letteratura, срп. изд. 2002.)
  • Минимални дневник (Diario Minimo1963, Il secondo Diario Minimo 1990.)
  • Казати готово исту ствар 2003., (Dire quasi la stessa cosa, срп. изд. 2011.)
  • Историја лепоте 2004., (срп. изд. 2008.)
  • Историја ружноће 2008.
  • Бескрајни спискови
  • Исповести младог романописца 2013.

Романи[уреди]

Књиге за децу[уреди]

  • Бомба и генерал (La bomba e il generale, 1966, Rev. 1988)
  • Три космонаута (I tre cosmonauti, 1966)
  • Gli gnomi di Gnu, 1992

Спољашње везе[уреди]