Источна Африка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
  Источна АФрика
  Средњоафричка федерација (Више не постоји)
  географски укључујући горње

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља [1]:

Египат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Географија[уреди]

Неки делови источне Африке помлађени су концентрацијама дивљих животиња попут „велике петорке“, тј. слона, лава, зебре, жирафе и носорога, чије су популације током недавних времена опадале због повећаног и неконтролисаног лова, посебно популације носорога и слонова.

Географија источне Африке често је изненађујућа и сликовита. Обликована силама глобалне тектонике плоча које су створиле Велику раседну долину, источна Африка је налазиште два највиша врха у Африци, Килиманџара и Маунт Кеније.

Јединствена географија и очигледна предодређеност за пољопривреду учиниле су источну Африку метом европских истраживања, експлоатације и колонизације у деветнаестом веку. Данас је туризам важан део економија Кеније, Танзаније и Уганде.

Природно језгро Источне Африке чини Језерска висораван или Источноафричка висораван (висине преко 1 000.м), најпространија висораван Африке. Висораван је разбијена огранцима Великог источноафричког рова,па се у рељефу смењују громадне планине (нпр. Рувензори),вулканске планине (нпр. Килиманџаро и Кенија) и вулкански платои. Северно од Језерске висоравни,одвојена делом Великог источноафричког рова у којем се налази Рудолфово језеро, простире се Етиопијска висораван.То је сложен простор на којем се смењују планински венци,масиви и висоравни.Источно од Етиопијске висоравни,такође освојена ровом, простире се Сомалијска висораван. У источној Африци преовлађују саване и тропске степе.Тропске кишне шуме сведене су на подножја планинских масива, а најраспрострањеније су на западу, где се настављају на шуме басена Конга. У источној Африци је изражена висинска појасност.

Становништво Будући да се у Источној Африци појавио први човек и да су људи у њој најдуже насељени, одликује је право шаренило народа и језика. Због тога у свим земљама постоји двојезичност-упоредно са језицима домаћег становништва као службени користе се још енглески (Кенија,Танзанија,Уганда) и француски језик (Руанда,Бурунди). Широм Источне Африке говори се језик свахили, који садржи много рећи из арапског језика. Становништво Источне Африке је младо, природни прираштај је двоцифрен, просечан животни век је краћи од 50 година, а удео неписмених је велики(осим у Кенији).Са изузетком Сомалије и Џибутија, у свим земљама преовлађују хришћани.У Етиопији и Еритреји већина верника припада православној вери. У Уганди је 50% становништва млађе од 15. година.

Источна Африка је најмање урбанизована регија Африке:само 1/4 укупног становништва живи у градовима. Половина укупног становништва Источне Африке концентрисана је на југозападу Кеније, североистоку Танзаније и на територијама Уганде, Бурундија и Руанде. Са око 350 ст./км2, Руанда је најгушће насељена земља целе Африке. Највећи градови регије су Адис Абеба и Најроби, са по око три милиона становника.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  2. ^ www.kotraza-dragacevo.org/Prezentacije/Geografija/Istocna%2520Afrika.ppt+&cd=12&hl=sr-Latn&ct=clnk&gl=rs

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]