Ortopedska pomagala

Ortopedska pomagala
	Ortopedsko pomagalo za kičmeni stub
Primena:	Ortopedija, Fizijatrija

Ortopedska pomagala su tehničke sprave koje služe uspostavljanju i popravljanju oštećenja lokomotornog sistema, korekciji estetskih nedostataka tela i pružaju pomoć invalidnim licima i obaljanju fizioloških pokreta i kretanju.

Vrste ortopedskih pomagala[uredi | uredi izvor]

Prema svojoj nameni ortopedska pomagala se dele na; proteze, ortoze, ortopedsku obuću, pomagala za bandažu i ostala ortopedska pomagala (štake, štapovi, hodalice, ulošci itd)

Proteze za udove[uredi | uredi izvor]

Proteza od grčke reči (grč. πρόσθεσις, „dodatak“), je tehnička sprava (pomagalo), koja treba da funkcionalno i estetski nadoknade deo tela koji nedostaje, najčešće nedostajući ud ili deo uda (ekstremiteta).

Proteza se obično koriste za zamenu delova tela nakon povreda (traume) ili za zamenu nedostajućih delova tela od rođenja (kongenitalne anomalije udova) ili kao dodatak ili nadoknada oštećenim delovima tela nakon operativnih zahvata (zbog tumora gangrene itd).

Funkcionalni delovi proteze

Kontaktno ležite, preko koga je ceo patrljak u kontaktu sa protezom.
Moduli ili nosive jedinice proteze, koji su međusobno povezani mehanički podesivim zglobovima. Moduli su građeni uglavnom od čelika, a ležišta od plastike i silikona, koji jako dobro prianja, ali je i skup.
Estetski deo ili obloga proteze, prekriva nosivi deo proteze i svojim izgledom imitira prirodni ud.

Prema svojoj nameni dele na; proteze za gornje i donje udove i ostale proteze.

Proteze za gornje udove[uredi | uredi izvor]

Estetska proteza šake;
Podlakatna (transradijalna) estetska proteza;
Podlakatne (transradijalne) mehaničke proteze sa ugrađenom šakom;
Nadlakatna (transhumeralna) estetska proteza;
Nadlakatne (transhumeralne) mehaničke proteze;
Estetska proteza posle dezartikulacije ramena.

Proteze za donje udove[uredi | uredi izvor]

Vrste proteza za donje udove u odnosu na vreme transkripcije

Postoperativna neposredna proteza IPOP
Privremena (temporalna) proteza
Završna (definitivna) proteza.

Vrste proteza za donje udove u odnosu na tehničke karakteristike

Egzoskeletne proteze — mogu se koristiti u svim amputacijama, osim kod disartikulacija. Sastoje se od ležišta sa suspenzijom, nadkolenog dela, kolenskog zgloba, nosivog donjeg dela i protetičnkog stopala. Ležište je napravljen od drveta ili pedila (tvrda pena). Donji deo je napravljen od čvrste laminirane plastike. Izrada ovih proteza je skupa.
Endoskeletne proteze — se sastoje se od nosivog dela preko kojeg je

obloga od meke penaste gume i estetska elastična čarape. Komponente se izrađuju u seriji, i adapterima su međusobno povezana. Jeftinije su izrade.

Proteza za stopalo[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta proteza izarađuje se nakon:

Amputacije prstiju: ovo su tehnike amputacije koje ne utiču mnogo na hod amputirca. Mehanizam hoda je očuvan, osim u slučaju amputacije nožnog palca što predstavlja poteškoću prilikom hoda, pogotovo u fazi propulzije.
Transmetatarzalna amputacija: amputacija kroz metatarzalne kosti. Pošto su uklonjene glave metatarzalnih kostiju, onemogućena je treća klackalica i ostatak stopala bez protetičkog pomagala više nema sposobnost propulzije.
Tarzometatarzalna (Listfrank) amputacija: na nivou između tarzusa i metatarzusa. Veliki deo stopala nedostaje tako da je normalan hod bez protetičkog pomagala nesvrsishodan.
Transtarzalna (Šopart) amputacija: radi se tako da je deo stopala anteriorno od talusa i kalkaneusa odstranjen. Uz ovaj nivo amputacije neophodno je visokoprofilno rigidno pomagalo da bi se uspostavio normalni obrazac hoda.
Dezartikulacija gležnja, (Sajm) amputacija: nakon koje je očuvana tibija i fibula ispod kojih se postavlja mišićno petno jastuče koje obezbeđuje dobar oslonac za bataljak.

Potkolene (transtibijalne) proteze[uredi | uredi izvor]

Ovo je nivo amputacije donjeg uda koji se najčešće sreće. Zglob kolena je očuvan tako da se uz adekvatnu protezu može uspostaviti dobra biomehanika hoda. Kvalitetna ležišta i dobar izbor modernih protetičkih stopala omogućava korisnicima sasvim normalne uslove za obavljanje svih životno važnih funkcija.

Proteze posle dezartikulacije kolena

Najbolji izbor ukoliko se mora uraditi transfemoralna amputacija. Očuvano je distalno opterećenje na bataljak, dobra propriocepcija i najbolja dužina femura i mišića. Jedini nedostatak može biti estetski izgled prilikom sedenja sa protezom. Bolesnici ovu vrstu pomagala koriste radije nego klasičnu transfemoralnu protezu sa išialnim osloncem, jer im ona omogućava lakši hod i manji utrošak energije.

Natkolene (transfemoralne) proteza[uredi | uredi izvor]

Amputacija iznad kolena može se izvršiti na nivou proksimalne, srednje i distalne trećine femura. Uz moderno ležište (IC) koje je nadoknadilo nedostatke kvadrilateralnih ležišta i korištenje modernih zglobova stopala i kolena korisnik je u mogućnosti, uz odgovarajuće terapeutske vežbe da se potpuno uklopi u zajednicu i bude joj koristan član.

Proteza posle dezartikulacije kuka[uredi | uredi izvor]

Ovo je najviši nivo amputacije na donjem udu i predstavlja izazov i protetičaru i korisniku. Korisniku jer ovo predstavlja odstranjenje tri najvažnija zgloba na donjem udu a protetičaru da napravi dobro ležište i dobro ukomponuje pripadajuće elemente proteze. Naravno da je za sve ovo potrebno bogato radno iskustvo kao i dobro poznavanje anatomije, biomehanike...

Proteze za dojke[uredi | uredi izvor]

Proteze za dojke napravljene su tako da obezbeđuju maksimalni komfor, estetski oblik i težinu jednaku fiziološkoj. Materijali od kojih su napravljene proteze za dojke čine specijalnu mešavinu silikona oblikovanog u veoma tankoj foliji.^[1] Ovako izrađena proteza svojom mekoćom, težinom, bojom i prirodnim oblikom obezbeđuje psihološku sigurnost korisnika i zadovoljavajuću fizičku supstituciju.

Dobra stabilnost proteze i njen adekvatan položaj, tokom nošenja najbolje se održava posebninm grudnjakom sa ušivenim džepom sa unutrašnje strane.

Nakon nošenja, protezu treba nežno oprati, blagim šamponom ili toaletnim sapunom u mlakoj vodi, a zatim osušiti mekom pamučnom krpom ili peškirom i vratiti u originalno pakovanje kako bi se zaštitila od mogućih oštećenja.^[1]

Ortoze (ortotička sredstva)[uredi | uredi izvor]

Ortoza (ortotičko sredstvo) je ortopedsko pomagalo koje vodi, podupire, rasterećuje, fiksira (stabilizuje) ili ispravlja postojeći deo tela, i pomaže ili kontroliše lokone funkcije (statički, dinamički) kod različitih tipova oštećenja lokomotornog aparat.^[2]

Ortoze se izrađuju od niskotemperaturnih termoplastičnih materijala, od visokotemperaturnih termoplastičnih materijala i od karbonskih vlakana i metala, ali su najčešće izrađuju kombinovanom primenom više vrsta materijala (fleksibilnijijih ili čvršći materijala) u zavisnosti od njihove namene.

Izbor ortoze određen je biomehanikom funkcionalnog deficita i zato se prema njihovoj nameni dele na korektivne i stabilizacione;

Korektivne ortoze

Ova vrsta ortoza primenjuje se za lečenje deformiteta i njihovu delimičnu ili potpune korekciju i/ili zaustavljanje njihove delje progresije.

Stabilizacione ortoze

Ova vrsta ortoza primenjuju za potporu ugroženom delu tela.

Ortopedska obuća[uredi | uredi izvor]

Ortopedske cipele su specijalno dizajnirana i po meri bolesnika (individualnom otisku stopala) izrađena medicinska obuća koja se primenjuje kod bolesti ili deformiteta stopala, kod kojih bolesnici ne mogu da koriste konfekcijsku obuću. Ortopedske cipele sa ulošcima propisuje lekar - specijalista fizikalne medicine i ortoped, ili vaskularni hirurg (kod elefantijaze).

Indikacije za propisivanje ortopedskih cipela su;

lat. Pes equinus
lat. Pes equinovarus
Udubljeno stopalo - lat. Pes excavatus
lat. Talus verticalis
lat. Pes adductus
Paralitično stopalo - lat. Pes paralyticus
Skraćenje noge od 1,5 cm i više kod dece (do 18 godina) i od 2,5 cm i više kod odraslih
Ukočen gornji nožni zglob ili više drugih zglobova stopala
Izrazite trofičke promene sa ulceracijama stopala, neurogenom artropatijom ili elefantijaza
Teška deformacija stopala i gležnja nakon loše saniranog preloma, zbog čega nije moguće korišćenje konfekcijske obuće
lat. Hallux valgus superductus
lat. Digitus superductus I, II и V прста стопала
Teške zapaljenjske i destruktivne promene kod reumatoidnog artritisa stopala ili gornjeg nožnog zgloba, zbog čega nije moguće korišćenje konfekcijske obuće
Nedostatak palca ili tri prsta stopala, ili manjak dela nožja ili donožja, kada se ne koristi proteza
Ortopedske cipele kao sastavni deo ortoze
Ortopedska cipela, unutrašnja ("U“ cipela)

Rokovi trajanja ortopedskih cipela zavise od starosne dobi bolesnika. Za mlade do 18 godina rok trajanja ortopedskih cipela je 12 meseci, a stariji od 18 godina cipele menjaju na godinu i po dana.^[3]

Ortopedska pomagala za bandažu[uredi | uredi izvor]

Ostala ortopedska pomagala[uredi | uredi izvor]

Ortopedski ulošci

Ova pomagala služe za korekciju spuštenog svoda stopala. Smanjeno kretanje, neprikladna obuća, hod i sportovi na tvrdim podlogama, produženje života, povećano opterećenje na radu, samo su neki od uzroka mikrotrauma, kojima je pri hodu izloženo stopalo savremenog čoveka, a one se sa stopala prenose na kolena, kukove i kičmu. Zato cipele uvek moraju pratiti težište tela a ortopedski ulošci kao saastavni deo obuće smanjiti dejstvo tih mikrotrauma na sistem za kretanje čoveka.

Najčešće indikacije za primenu uložaka su:

Ravno stopalo - lat. pes planovalgus
Udubljeno stopalo - lat. pes excavatus
Sportske aktivnosti
Dijabetesno stopalo
Bolnost prednjeg dela stopala - lat. metatarsalgia
Petni trn - lat. calcar calcanei

Štapovi

Štapovi su specijalno dizajnirana pomagala, od drveta metala plastike ili kombinacije ovih materijala, koja omogućavaju lakše kretanje (zbog starosti, uvećane težine tela, sa protezom itd). Štapovi mogu biti jednostavni sa jednim krakom ili radi veće stabilnosti pri kretanju sa 3 i 4 kraka.

Nose se uvek u suprotnoj ruci od bolesne noge. Vrsta oblik i dužina štapa propisuju se individualno prema visini bolesnika i nameni.

Štake

Kao pomagalo štake se koriste umesto štapova jer pružaju bolje rasterećenje nego štapovi. Mogu biti podlakatne ili potpazušne. Kad je god to moguće preporučuje se primena podlakatnih štaka.

Ortopedske hodalice

Ortopedske hodalice, koje se koriste umesto štapova ili štaka, premna konstrukciji mogu biti sa:

četiri tačke oslonca,
sa sve tačke oslonca i dva točkića
sa četiri točkića

Invalidska kolica

Ova specijalno konstruisana kolica na ručni ili električni pogon namenjena su nepokretnim bolesnicima koji nemaju mogućnost hodanja zbog prirode bolesti. Kod očuvanih pokreta ruku bolesnicima se propisuju kolica na ručni pogon a kod kvadriplegije motorna kolica, čije upravljanje se vrši pomoću udaha ili na komandu izdatu glasom.

Bolesnici sa hemiplegijom kolica pokreću zdravom rukom i nogom. Diminzije i oblik sedišta, naslona i oslonca za noge i ruke na kolicima mora biti individualno prilagođen bolesniku.

Vrste invalidskih kolica

Invalidska kolica na ručni pogon
Invalidska kolica na električni pogon
Dečja kolica

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b „Proteze za dojke Arhive”. Orthoaid (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-29.
^ (jezik: hrvatski)Medicinaski leksikon Pliva Zagreb, Pristupljeno 08/2010.
^ Ortopedske cipele na sajtu www.rzzo.rs

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[:0-1] „Proteze za dojke Arhive”. Orthoaid (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-29.

[2] (jezik: hrvatski)Medicinaski leksikon Pliva Zagreb, Pristupljeno 08/2010.

[3] Ortopedske cipele na sajtu www.rzzo.rs

[1]

[2]

[3]