Спорт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спорт у детињству. Овде приказан фудбал је тимски спорт, који исто тако пружа могућности за неговање физичка способност и вештине друштвене интеракције.

Спортом (из латинског deportare, одатле старофранцуски desporter, одатле староенглески disport, одатле данашњи спорт и значи разонођење, одмарање, уживање) се називају такмичења која су најчешће у сфери физичких активности,[1] али постоје и спортови који нису везани за физичку активност, као на пример шах. Неки од разлога за бављењем спортом могу бити разонода, развијање тела, побољшање способности, такмичарски дух, као и финансијска добит.[2] Обично је такмичење или игра између две стране, од којих свака покушава да премаши другу. Неки спортови дозвољавају нерешену игру; други обезбеђују методе за решавање нерешених исхода, како би осигурао један победник и један губитник. Већи број таквих такмичења са два исхода може бити организовано на турниру, чиме се производи шампион. Многе спортске лиге имају годишњег шампиона, који се одређује уређивањем игара у редовној спортској сезони, чему у неким случајевима следи финална игра. Постоје стотине спортова, почевши од оних између појединачних такмичара, до оних са стотинама истовремених учесника, било у тиму или који се такмиче као појединаци. У појединим спортовима као што су трке, велики број такмичара се може такмичити, сваки против свих других, са једним победником.

Спорт је генерално сматра системом активности који се заснива на физичком атлетизму или физичкој спретности. Велика спортска такмичењима као што су Олимпијске игре признају само спортске сусрете који задовољавају ову дефиницију.[3] Низ других организација, као што је Савет Европе користе дефиниције којима се искључују активности без физичког елемента из класификације спорта.[2] Међутим, бројне компетитивне али нефизичке активности захтевају признавање као душевни спортови. Међународни олимпијски комитет (кроз ARISF[4][5]) признаје шах и бриџ као bona fide спортове, а SportAccord,[6][7] међународна асоцијација спортских федерација, препознаје пет нефизичких спортова: бриџ, шах, даму, го и кинески шах,[8][9] и ограничава број душевних игара које се могу признати као спорт.[1]

Спортови су обично се регулисани скупом правила или обичаја, који служе за осигурање поштене конкуренције и омогућавају конзистентно одлучивање о победнику. Победа може бити одређена физичким догађајима као што су бодовање голова или првим преласком линије. Такође може бити одређена помоћу судија који бодују елементе спортске перформансе, укључујући објективне или субјективне мере као што су технички учинак или уметнички утисак.

Обично се чувају записи о перформансама, а за популарне спортове, ове информације могу бити на широко објављиване или описане у спортским вестима. Спорт је такође значајан извор забаве за неучеснике, при чему гледатељски спорт привлачи велике гомиле на спортске стадионе и дворане, а шира публика се досеже путем емитовања спортских догађаја.[10][11] Спортско клађење[12] је у неким случајевима строго регулисано, и у појединим случајевима је од централног значаја за спорт.[13]

Према А.Т. Кернију, консултантској кући, глобална спортска индустрија је вредела 620 милијарди долара од 2013. године.[14] Најдоступнији и највише практиковани спорт на свету је трчање, док је фудбал најпопуларнији навијачки спорт.[15][16]

Значење и употреба[уреди]

Етимологија[уреди]

Реч „сport“ потиче од старофранцуске речи desport са значењем „разонода“. Најстарија дефиниција у енглеском која потиче из око 1300. године је „све што људи налазе занимљивим или забавним“.[17]

Друга значења обухватају коцкање и догађаје који су приређени у сврху коцкања; лов; и игре и разоноду, укључујући оне које захтевају вежбање. [18] Рогет дефинише именицу спорт као „активност која се предузима ради опуштања и забаве“ и која је синонимна са разонодом и рекреацијом.[19]

Номенклатура[уреди]

Појединачни термин „спорт“ се користи на већини енглеских дијалеката како би се описао општи концепт (нпр. „Деца која учествују у спорту“), а „спортови“ се користи да опишу вишеструке активности (нпр. „Фудбал и ругби су најпопуларнији спортови у Енглеској“).

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја спорта
Rимска бронзана редукција Мироновог Дискоболоса, 2. век[20][21]

Артифакти и структуре сведоче о постојању спорта у Кини још пре 2.000 п. н. е.[22] Постоје индикације да је гимнастика била популарна у Кинеској античкој прошлости. Монументи фараона указују на чињеницу да су бројни спортови, укључујући пливање и риболов, били добро развијени и регулисани пре неколико хиљада година у древном Египту.[23] Други египатски спортови су бацање копља, скок у вис и рвање. Спортови у античкој Персији као што је традиционална иранска борилачна вештина зорхана имају блиску везу са вештинама ратовања.[24] Међу другим спортовима који воде порекло из Песије су поло и јуста.

Моторизовани спортови су се појавили с развојем технологије модерног доба
Електронски спортови су недавни развој.[25]

Широк опсег спортова је већ био успостављен до времена античке Грчке. Војна култура и развој спорта у Грчкој су знатно утицали на једно на друго. Спортови су постали такав проминентан део њихове културе да су Грци створили Олимпијске игре, које се у древним временима одржавале сваке четири године у малом селу у Пелопонезу званом Олимпија, Грчка.[26]

Спортови су били у све већој мери организовани и регулисани од времена античких олимпијада све до садашњег века. Индустријализација је довела до повећања количине слободног времена, омогућавајући људима да присуствују и прате навијачке спортове и да учествују у атлетским активностима. Ови трендови су настављени са појавом масовних медија и глобалних комуникација. Професионализам је постао превалентан, што је додатно повећало популарност спорта, пошто сад спортски навијачи могу да прате подвиге професионалних спортиста - док истовремено уживају у вежбању и конкуренцији везаној за аматерско учешће у спорту. Од почетка 21. века, се води све интензивнија дебата о томе да ли ће трансродни спортисти моћи да учествују у спортским догађајима који су у складу са њиховим пост-транзиционим родним идентитетом.[27]

Подела[уреди]

Једна од главних подела спортова може бити на групне и самосталне:

У многим појединачним спортским дисциплинама на званичним такмичењима збир бодова учесника из исте екипе се сабира да би се добио екипни победник, то јест клуб који је имао најбоље учеснике.

Неки спортови могу се изводити и појединачно и групно. Ту спадају тенис, уметничко клизање, стони тенис, скокови у воду и много других.

Спорт може бити такмичарског или слободног карактера. Такмичарски карактер је када спортисти наступају на такмичењима у жељи за постизањем врхунских резултата. Обично се ради такмичења организују редовни или повремени турнири где учествује више екипа (тимова) или појединаца. Међу такмичењима која широм света изазивају највећу пажњу и интересовање су свакако Олимпијске игре и Светско првенство у фудбалу, а велику популарност имају и такмичења Формуле 1, као и многа друга.

Услед телевизијске публике која се мери милионима, спорт је данас постао и уносан бизнис. Мултинационалне корпорације дају велике суме новца како би се њихове рекламе појавиле на важним спортским догађајима, а трансфери најбољих спортиста из једног у други клуб се мере десетинама милиона долара.

Слободни (аматерски) карактер је када се спортисти баве спортом из себи познатих разлога, а најчешће то буду рекреативни и здравствени разлози.

Класификација спорта[уреди]

Класификација спорта обухвата поделу спорта на различите подврсте.

Прва подела је на:

  1. Рекреативни спорт (карактерише га редовни програм вежбања и такмичења у циљу очувања здравља и физичке спремности)
  2. Школски спорт (тренинзи и систем такмичења су прилагођени узрасту спортиста, како би се свакоме омогућило да испољи свој таленат)
  3. Аматерски спорт (спортисти појединции стичу друштвену афирмацију, остварују неку допунску зараду и сл.)
  4. Спорт инвалида (окупља инвалиде и организује такмичења у циљу телесне и менталне рехабилитације)
  5. Професионални спорт (спортисти, њихови тренери, менаџери и остало особље су плаћени за активно бављење спортом и он је њихово основно занимање)

Поред тога може се делити и на:

  1. Елитни или врхунски спорт треба да омогући најбољим појединцима да постану врхунски. Врхунски спортски успеси нису могући без масовног бављења спортом, јер се најбољи појединци репродукују из њега принципом селекције.
  2. Нетакмичарски спорт је индивидуални спорт сваког појединца и подразумева универзалну вредност јер се њиме активно могу бавити све категорије становништва.
  3. Такмичарски спорт кључни значај придаје победи, конкуренцији, жртвовању (победа постаје друго име за спорт).

Попис спортова[уреди]

Постоје бројне поделе спортова, и тешко је направити потпуно тачно разграничење. Често се говори о олимпијским спортовима, тј. онима који су у програму зимских или летњих Олимпијских игара, те о осталим, неолимпијским спортовима. Постоје и спортови као што су модерни петобој или триатлон коју су у ствари спој неколико различитих спортова, те дакле спадају у засебну категорију.

Атлетика[уреди]

  • бацачке дисциплине (диск, копље, кугла, кладиво)
  • тркачке дисциплине (спринт, средње пруге, дуге пруге, високе и ниске препоне, штафете)
  • скокови (вис, даљ, троскок, мотка)
  • вишебој

Екипни спортови с лоптом[уреди]

Екипни спортови с лоптом развили су се из средњоамеричке игре лоптом:

Спортови у којима се лоптица удара рекетом[уреди]

Спортови у којима се лоптица удара палицом или батом[уреди]

Бициклизам[уреди]

Гимнастика[уреди]

Спортови снаге[уреди]

Спортови прецизности[уреди]

Водени спортови[уреди]

Спортови на снегу и леду[уреди]

Спортови с више спортских дисциплина[уреди]

Борилачки спортови и вештине[уреди]

Спортови с лоптом[уреди]

Мото-спортови[уреди]

Коњички спортови[уреди]

Екстремни спортови[уреди]

Мисаоне игре[уреди]

Традиционални спортови[уреди]

Улога спорта у друштву[уреди]

Аустралијска бискупска конференција објавила је 25. септембра 2014.[28] изјаву о друштвеној правди Круна за Аустралију. Дати максимум у нашој спортској нацији[29] у којем истичу одгојну улогу спорта, нарочито међу младима, те упозоравају на друштвену опасност ако се из видика изгубе истинске спортске вредности, повлађујући само новцу и успеху.[30] У документу стоји да се предлаже детаљни испит савести о тому како се живи спорт, јер догађа се да се менталитет победе по сваку цену нагло проширио и у непрофесионалном спорту до те мере „да су и најмлађи изложени притиску због постизања резултата, да играју и кад су озлеђени, да крше правила те да не поштују дух игре“.[30] У документу се изричито осуђује сваки вид допинга и залаже се да се популарним спортистима не толерише насилно понашање изван игралишта, те да се не сме порицати да систем нема ништа с тим застрањењима.[30] Спорт је огледало друштва, одражава оно најбоље што појединци и нација поседују, али исто тако и најтамнију страну друштва, што за последицу има да се заједница превише навикава на насиље, злопорабу дрога и алкохола, било да се ради о спортистима или о проматрачима спорта, било да се ради о натицању или изван, затим проблем пораста незаконитих оклада, корупције и злочина у свези с тиме „озбиљно прете целовитости спорта и његовој способности да изграђује заједницу“.[30]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Definition of sport”. SportAccord. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2011. 
  2. 2,0 2,1 Council of Europe. „The Europien sport charter”. Приступљено 5. 3. 2012. 
  3. „List of Summer and Winter Olympic Sports and Events”. The Olympic Movement. 
  4. „New ARISF Council elected”. Association of IOC Recognised International Sports Federations. 5. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2014. Приступљено 16. 7. 2013. 
  5. „ARISF - Members”. arisf.org. Приступљено 21. 7. 2016. 
  6. "Members". SportAccord – International Federations' Union (sportaccord.com). 2013-07-19. Приступљено 2013-08-13.
  7. „MISSION”. Приступљено 15. 6. 2015. 
  8. „World Mind Games”. SportAccord. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2012. 
  9. „Members”. SportAccord. 
  10. „100 years ago: Football fans enjoy mechanized reproduction of KU-MU game”. Lawrence Journal-World. 27. 11. 2011. Приступљено 27. 12. 2011. 
  11. Koppett, Leonard (пролеће 1999). „Baker Field: Birthplace of Sports Television”. Columbia College Today. Columbia University. Приступљено 30. 11. 2009. 
  12. „Sports Betting”. American Gaming Association. 
  13. Fairleigh Dickinson University's PublicMind, (December 19, 2011). A Nation of Bettors? (press release)
  14. „Women in sport: Game, sex and match”. The Economist. 7. 9. 2013. 
  15. Finn, Adharanand (2012). Running with the Kenyans. стр. chapter 2. 
  16. Mangan, J A. (2014). Sport in Latin American Society: Past and Present. стр. 93. 
  17. Harper, Douglas. „sport (n.)”. Online Etymological Dictionary. Приступљено 20. 4. 2008. 
  18. Webster's Third New International Dictionary of the English Language, Unabridged. Springfield, MA: G&C Merriam Company. 1967. стр. 2206. 
  19. Roget's II: The New Thesaurus, Third Edition. Houghton Mifflin Harcourt. 1995. ISBN 0-618-25414-5. 
  20. Woodford, Susan (1982). The Art of Greece and Rome. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 16. ISBN 978-0-521-29873-5. 
  21. Haskell, Francis & Penny, Nicholas (1981). Taste and the Antique: the Lure of Classical Sculpture 1500-1900. New Haven: Yale University Press. стр. 200,227. ISBN 978-0-300-02641-2. 
  22. „Sports History in China”. 
  23. „Mr Ahmed D. Touny (EGY), IOC Member”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2006. 
  24. „Persian warriors”. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2007. 
  25. Hamari, Juho; Sjöblom, Max (2016). „What is eSports and why do people watch it?”. Internet Research. SSRN 2686182Слободан приступ. doi:10.1108/IntR-04-2016-0085. 
  26. „Ancient Olympic Games”. 
  27. Sport & the Law: Historical and Cultural Intersections. стр. 111, Sarah K. Fields - 2014
  28. Bishops put Sport at the forefront of Social Justice Statement, Associated & Catholic Colleges of WA, 25. rujna 2014.
  29. Social Justice Statement 2014-15. A Crown for Australia. Striving for the best in our sporting nation., Australian Catholic Social Justice Council (sadrži zapise u formatima pdf, video, ppt i doc, te poveznicu na YouTube)
  30. 30,0 30,1 30,2 30,3 Sport treba braniti od sportskih preterivanja , Radio Vatikan, 20. septembra 2014.

Литература[уреди]

  • Mangan, J A. (2014). Sport in Latin American Society: Past and Present. стр. 93. 
  • Finn, Adharanand (2012). Running with the Kenyans. стр. chapter 2. 
  • European Commission (2007), The White Paper on Sport.
  • Council of Europe (2001), The Europien sport charter.
  • The Meaning of Sports by Michael Mandel (PublicAffairs, ISBN 978-1-58648-252-7).
  • Journal of the Philosophy of Sport
  • Sullivan, George. The Complete Sports Dictionary. New York: Scholastic Book Services, 1979. 199 p. ISBN 978-0-590-05731-8. 

Сполашње везе[уреди]