Orfej i Euridika

Orfej i Euridika, Žan Batist Kamil

Orfej i Euridika je antički mit o tragičnoj ljubavi. Orfej je bio mitski pevač i pesnik, po nekim verzijama sin Eagra i Kaliope, jedne od Muza. Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, čak ni priroda nije ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora da ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile. Iako se brzo proslavio, nije imao mnogo sreće u ljubavi. Svoju liru dobio je na poklon od Boga Apolona. Njegova žena, nimfa Euridika, umrla je od ujeda zmije nedugo pošto su se uzeli, zbog sebičnog Aristaja koji je pokušao da je siluje. Orfej je bio toliko skrhan da je odlučio da siđe u donji svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu. Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajući Euridiku u sablazni čije je kretanje osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u samoći. Orfej je odbijao ljubav drugih žena. Razne su teorije kako je završio svoj život, ali po jednoj verziji Muze su ga sahranile pod Olimpom i odatle legenda da slavuji pod Olimpom najlepše pevaju. Prema drugoj verziji,Orfejeva glava je doplovila do ostrva Lezba i zato je to ostrvo postalo kolevka pesništva.

Interpretacija mita u srpskoj poeziji

U svojoj poeziji, Branko Miljković se od početka suočava sa motivima mita, tradicije i kulture. Upravo jedno od osnovnih svojstava poezije neosimbolističkog pravca i jeste njen neprestani lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. U njegovim pesmama prisutni su određeni mitovi koji čine smisaonu podlogu pesme. U zbirci Uzalud je budim pesnik je za smisaonu podlogu uzeo mit antički o Orfeju i Euridici. U pitanju su pesme: Orfej u podzemlju, Triptihon za Euridiku i Sonet o neporočnoj ljubavi.

Miljković je izrekao nekoliko karakterističnih misli o Orfeju govoreći da se u njegovoj ličnosti ostvaruje jedinstvo varvarskog, nespokojnog i osećajnog. Po načinu na koji je pevao, Orfej je bio božanstvo, a po temama o kojima je pevao- on je bio smrtnik i ranjena zver. Jer pevao je o svoju bol i svoju patnju , nesavršenost sveta. Ali ipak je zauvek ostao pesnik koji žali za svojom dragom i koji u drugima leči bolest od koje sam boluje i umire.

U knjizi Poezija srpskog neosimbolizma, autor analizira Miljkovićevu pesmu Triptihon za Euridiku , tri pesme koje čine celinu, a koje za smisaonu podlogu upravo imaju mit o Orfeju i Euridici.

• U prvoj pesmi se nazire Orfejeva nada da će uspeti da povrati dragu:

„Probuditi te moram Euridiko mrtva”,

• U drugoj pesmi se nagoveštava ulazak u graničnu situaciju:

“Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće”,

• A u trećoj pesmi Orfej priznaje poraz, rečima:

"Izgubio sam te u noći podzemnoj daleku”.

Autor ukazuje i na poistovećivanje pejzaža i zbivanja. Miljković bira reči da dočara slep i beživotan prostor:

“Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik bio”,

Takođe pesmom dominira crvena boja, ne samo zbog asocijacija na vulkansko stenje ispod kojeg se po predanju nalazi Had, nego crvena boja simboliše i život i smrt .

Mit o Orfeju i Euridici je ostavio traga kako u književnosti tako i likovnoj i muzičkoj umetnosti. Jedna od najpoznatijih ruskih pesnikinja Marina Cvetajeva je takođe napisala pesmu o Euridici i Orfeju u kojoj se Euridika obraća Orfeju i moli ga da je ostavi na miru, jer je izneverena. Koliko je Marina volela mitove svedoči i činjenica da je svojoj ćerki dala ime Arijadna. U nemačkoj književnosti pomenućemo Rajner Mariju Rilkea i njegovu pesmu : Orfej. Euridika. Hermes. Mit je, pored ostalih mitova, predivno obradio Ovidije u Metamorfozama, a kod nas Ljubivoje Ršumović u knjizi za decu: Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke.