Osveta
Osveta ili odmazda[2][3] je svesno činjenje štete drugom pojedincu ili grupi koje se javlja kao odgovor na štetni čin — stvarni ili percipirani — za koji se smatra odgovornim taj isti pojedinac ili grupa. Osoba koja vrši osvetu, odnosno osvetnik ili osvetnici, su u tome pre svega motivisani vlastitim shvatanjem pravde, odnosno osećajem besa i tuge izazvane delom koje nastoje osvetiti, a za koje veruju da će nestati ako se uspostavi svojevrsna ravnoteža, odnosno počinitelj bude kažnjen na isti ili još gori način. Sa tim činom se neretko poistovećuje izraz „oko za oko, zub za zub”.[3] Postoji srpska izreka vezana za osvetu, koja glasi: Ko se ne osveti, taj se ne posveti.
Književna dela u kojima se javlja osveta kao motiv:
- Tit Andronik — Vilijam Šekspir
- Hamlet — Vilijam Šekspir
- Otelo — Vilijam Šekspir
- Grof Monte Kristo — Aleksandar Dima Otac
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ The Killing Scene: Hamlet 5.2.303—309.
- ^ „Šta znači Osveta”. staznaci.com. Pristupljeno 31. 8. 2019.
- ^ a b Ćosić, Pavle. Rečnik Sinonima. str. 425, 440.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Osveta na Vikimedijinoj ostavi
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
