Отровна рудњача
| Otrovna rudnjača | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Potklasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Agaricus xanthodermus Genev. (1876)
| |
| Sinonimi[1] | |
Otrovna rudnjača (Agaricus xanthodermus) je vrsta pečuraka iz roda Agaricus. Srodna je šampinjonu, ali je nejestiva i blago otrovna.
Stanište i sezona rasta[uredi | uredi izvor]
Može se naći u svim vrstama šuma, od proleća do jeseni.
Identifikacija[uredi | uredi izvor]
Šešir je prečnika 8-15 cm. U početku je loptasto zvonast, zatim se otvori ali ostaje i dalje poluloptast. Vele je boje sa radijalno postavljenim vlaknima koja iz centra idi ka obodu i imaju jaku tendenciju da na dodir postanu hromasto žute boje, koja nikada ne prelazi u smeđu. Listići su u mladosti izrazito ružičasti, zatim postaju čokoladni i na kraju crni.
Drška pečurke je vitka, dugačka do 15cm, bele boje i zadebljana u osnovi. Na dodir drška hromasto požuti. Ona nosi i opnast beli prsten, koji se kao suknjica spušta niz dršku.
Meso pečurke je kompaktno, neprijatnog mirisa na mastilo, jodoform, hlor i nagorelu gumu, lizol. Na dodir i na preseku, a naročito u zadebljanoj osnovi drške, meso dobija hrom žutu boju. Miris ponekad nije suviše izražen, ali termičkom obradom se snažno ispoljava. Spore u masi su čokoladno smeđe.[2]
Upotrebljivost[uredi | uredi izvor]
Pečurka je blago otrovna. Čestim konzumiranjem dolazi do akumuliranja toksina u jetri i bubrezima, što vremenom izaziva poremećaj rada tih organa.
Upotreba u kulinarstvu[uredi | uredi izvor]
Dovoljno neobavešteni i neoprezni sakupljači gljiva poistovećuju je sa jestivim šampinjonima, zato što na prvi pogled veoma liče. Zanemaruju hromasto žutu boju u korenu drške pa i neprijatan miris tokom kuvanja, jer se on ublaži sa začinskim dodacima. Konzumiranje ove pečurke svakako ne izaziva trenutno fatalni ishod, ali je preporuka nikako je ne konzumirati.[3]
Galerija slika[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Agaricus xanthodermus Genev.”. Species Fungorum. Arhivirano iz originala 03. 07. 2018. g. Pristupljeno 25. 3. 2019.
- ^ Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. izd.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4.
- ^ „Gljivari upozoravaju: Pojavila se nova, otrovna sorta pečurke”. Večernje novosti. Pristupljeno 25. 3. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Davidović, Mirjana (2007). Gljive-blago naših krajeva (2. izd.). Beograd: Metaphysica. ISBN 978-86-86073-20-4.
- Davidović, Mirjana (2007). Gljive-Blago naših krajeva. Aruna. str. 15. ISBN 978-86-86073-20-4.
- Davidović, Mirjana (2006). Gljive-vodić kroz svet jestivih i otrovnih. Beograd: Aruna. str. 88. ISBN 978-86-86073-20-4.
