Шампињон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шампињон
Agaricus bisporus G4.JPG
Agaricus biosporus
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Поткласа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Agaricus biosporus
(J.E.Lange) Imbach (1946)
Wikigrenier et 15 ans de Wikipedia - Agaricus bisporus 06.JPG

Шампињон (Аgaricus bisporus) је врста печурака, квалитетна јестива гљива, дивљи предак и еквивалент гајених шампињона.[1] Може да расте у великом броју и налази се највише на отпадном земљишту и ђубриштима.[2]

Станиште и сезона раста[уреди]

Расте на ђубришту и покрај путева, понекад у живим оградама и на малим плантажама, али врло ретко у трави. Шампињони расту од почетка до краја лета.

Идентификација[уреди]

Клобук је пречника 5-10 cm, има облик дугмета, а пред отварање је скоро раван. На површини има пахуљасте љуспице. Боја варира од беличасте до браон. Стабљика је дуга 3-5 cm и беле је боје, са изразитим прстеном испод клобука. Листићи су ружичасти, а старењем потамне. Месо је бело, временом постаје црвенкасто и има изразит печуркасти мирис. Отисак спора је браон.[2]

Једно од најважнијих правила код брања гљива је да се млади, неразвијени примерци не беру, јер их није поуздано детерминисати. Например, неразвијени шампињон и сунчаница у тој фази могу се заменити са једном од најотровнијих гљива на свету - зелена пупавка (Amanita phalloides).[3]

Употреба у исхрани[уреди]

Шампињон је јестива гљива, квалитетна, врло је укусна и пријатног гљивљег мириса.

Чување[уреди]

Шампињон је мала печурка и добро се суши, било цела или исецкана на кришке.

Припрема у кулинарству[уреди]

Како ова печурка често расте на ђубриштима или на грубом земљишту, најбоље је да се клобук темељно очисти, одсецањем базе стабљике и њеним пресецањем.[2]

Отровне врсте које се могу помешати са шампињоном[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4. 
  3. ^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Приступљено 22. 3. 2019. 

Литература[уреди]

  • Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4. 
  • Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4. 

Спољашње везе[уреди]