Papa Agapit II

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Agapije II
Papa Agapije II
Lični podaci
Mesto rođenjaRim, Papska država
Datum smrti8. novembar 955.
Mesto smrtiRim, Papska država
Mesto ukopaLateranska bazilika
NarodnostItalijan
Papa
Pontifikat10. maj 946—8. novembar 955.
PrethodnikPapa Marin II
NaslednikPapa Jovan XII

Papa Agapije II (lat. Agapetus II; umro 8. novembra 955.) je bio 129. papa rimokatoličke crkve od 10. maja 946. godine do svoje smrti.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Agapije je rođen u rimskoj plemićkoj porodici. Njegov otac potiče od Anicija Fausta Albina Vasilija, rimskog konzula (541). Agapijev pontifikat otpočeo je 10. maja 946. godine posle smrti pape Marina II. Alberik II od Spoleta (932-954), sin Marozije i samozvani "princ i senator Rima", ostavio je Agapiju nadležnost nad čisto crkvenim pitanjima dok se sam pobrinuo za administrativni aspekt papstva[1]. Alberik se koristio tenzijama između kraljeva Italije, Berengara II i Otona I, da samostalno vlada Rimom. Papa je pozvao Otona da interveniše u Rimu. Međutim, poslanici koje je poslao Oton došli su kod Alberika, a ne kod Agapija[2]. Agapije je intervenisao u sporu oko nadbiskupske stolice u Remsu. Naredio je da se održi sabor u Ingelhejmu (948) na kome bi se rešio sukob Iga od Vermandoa i Artalda od Remsa. Poslao je svog legata, Martina od Bomarza, da deluje u njegovo ime. Sam papa je velikom broju biskupa pisao pisma, tražeći od njih da prisustvuju saboru[3]. Papa je izrazio podršku francuskom kralju Luju IV i Artaldu[4]. Nakon ovog, održan je još jedan sabor, ovoga puta u Trijeru. Papu je ponovo predstavljao legat Martin. Agapije je 949. godine u Rimu održao sabor na kome je potvrdio odluke ova dva sabora. Igo, kao i njegov otac Herbert II, su ekskomunicirani zbog sukoba sa francuskim kraljem Lujem[5].

Agapije je bulama darovao privilegije brojnim manastirima u Nemačkoj i Francuskoj. Podržavao je Otonovu politiku restrukturiranja biskupija u Nemačkoj koja je na kraju prekinuta zbog pritiska Vilijama od Majnca[6]. Agapije je 948. godine odobrio nadbiskupu Hamburga da posvećuje episkope u Danskoj i drugim zemljama severne Evrope u ime pape[7]. Papa je kralju Frodu VI od Jilanda poslao misionare[8]. Intervenisao je u sporu između Herholda, nadbiskupa Salcburga i Žerarda, episkopa Laurijakuma oko jurisdikcije nad Panonijom. Agapije je nadležnost nad Zapadnom Panonijom dao Herholdu, dok je istočni deo, zajedno sa teritorijama koje su osvojili Avari i Moravci, pripao Žerardu[9]. U Italiji, Agapije je pisao vojvodama Beneventa i Kapue, zahtevajući da se monasima vrate manastiri iz kojih su raseljeni. Smenio je episkope Termolija i Triventa koji su optuženi za simoniju.

Agapije je umro 8. novembra 955. godine. Nasledio ga je Alberikov sin, Jovan XII. Sahranjen je u Lateranskoj bazilici u blizini grovnica Lava V i Paskala II[10][11].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mann, str. 226–229
  2. ^ Gregorovius, str. 323–324
  3. ^ Mann, str. 231–232
  4. ^ Mann, str. 233–234
  5. ^ Mann, str. 234
  6. ^ Mann, str. 236
  7. ^ Mann, str. 237–238
  8. ^ Mann, str. 238
  9. ^ DeCormenin, Louis Marie; Gihon, James L., A Complete History of the Popes of Rome, from Saint Peter, the First Bishop to Pius the Ninth (1857). str. 291.
  10. ^ Gregorovius, str. 321.
  11. ^ Mann, str. 225.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mann, Horace K., The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol. IV: The Popes in the Days of Feudal Anarchy, 891-999 (1910)
  • Gregorovius, Ferdinand, The History of Rome in the Middle Ages, Vol. III (1895)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Papa
946-955
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Агапит_II&oldid=26969663”