Списак папа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Папски Грб

Титула папе је дата епископу града Рима, поглавару Римокатоличке цркве. Настала је од грчке ријечи папас која значи отац, а користи се из поштовања. У Католичкој цркви папа има највећи ауторитет у свим црквеним питањима. Беатификација (благослов) је папско признање да је особа живјела смјерно и светитељски, и таквима се додјељује титула „благословен“. То је први корак у процесу канонизације, која води у проглашење за свеца.

I век[уреди]

Свети Петар 42. - 67.

Св. Лино 67. - 79.

Св. Анаклетије 79. - 92.

Св. Климент I 92. - 101.

II век[уреди]

Св. Еварист 101—105.

Св. Александар I 105—115.

Св. Сикст I115—125.

Св. Телеспор 125—136.

Св. Хигиније 136—140.

Св. Пије I 140—155.

Св. Анисет 155—166.

Св. Сотер 166—175.

Св. Елетерије 175—189.

Св. Виктор I 189—199.

III век[уреди]

Св. Зафирин 199—217.

Св. Калист I 217—222.

Св. Хиполит 217—235.

Св. Урбан I 222—230.

Св. Понтијан 230—235.

Св. Антерије 235—236.

Св. Фабијан 236—250.

Св. Корнелије 251—253.

Новатијан I 251.

Св. Лициније I 253—254.

Св. Стефан I 254—257.

Св. Сикст II 257—258.

Св. Дионисије 259—268.

Св. Феликс I 269—274.

Св. Еутихијан 275—283.

Св. Гал 283—296.

Св. Марцелиније 296—304.

IV век[уреди]

Св. Марцелије I 308—309.

Св. Евсевије 309.

Св. Милтидад 311—314.

Св. Силвестер I 314—335.

Св. Марко 336.

Св. Јулије I 337—352.

Либерије 352—366.

Феликс II 355—365.

Св. Дамас I 366—384.

Урсније I 366—367.

Св. Сириције 384—399.

Св. Анастасије I 399—401.

V век[уреди]

Св. Иноћентије I 401—417.

Св. Зосим 417—418.

Св. Бонифације I418—422.

Eulalius 1 418—419.

Св. Селестин I 422—432.

Св. Сикст III 432—440.

Св. Лав I 440—461.

Св. Хилар 461—468.

Св. Симплиције 468—483.

Св. Феликс III (II) 4 483—492.

Св. Галезије I 492—496.

Анастасије II 496—498.

Св. Симах 498—514.

Лоренс 498; 501—505.

VI век[уреди]

VII век[уреди]

VIII век[уреди]

IX век[уреди]

Гргур IV 827—844.

Јован 844.

Сергије II 844—847.

Св. Лав IV 847—855.

Бенедикт III 855—858.

Анастасије 1 855.

Св. Никола I 858—867.

Хадријан II 867—872.

Јован VIII 872—882.

Марин I 10 882—884.

Св. Хадријан III884—885.

Св. Стефан V (VI) 885—891.

Формоз 891—896.

Стефан VI (VII) 896—897.

Роман 897.

Теодор II 897.

Јован IX 898—900.

Бенедикт IV 900—903.

X век[уреди]

Лав V 903.

Кристофер 1 903—904.

Сергије III 904—911.

Анастасије III 911—913.

Ландо 913—914.

Јован X 914—928.

Лав VI 928.

Стефан VII (VIII) 928—931.

Јован XI 931—935.

Лав VII 936—939.

Стефан VIII 939—942.

Марин II 942—946.

Агапије II 946—955.

Јован XII 955—964.

Лав VIII 8 963—965.

Бенедикт V 964—966.-Антипапа

Јован XIII 965—972.

Бенедикт VI 973—974.

Бонифације VII 974; 984—985.

Бенедикт VII 974—983.

Јован XIV 983—984.

Јован XV 985—996.

Гргур V 996—999.

Јован XVI 997—998.-Антипапа

Силвестер II 999—1003.

XI век[уреди]

Јован XVII 1003.

Јован XVIII 1004—1009.

Сергије IV 1009—1012.

Бенедикт VIII 1012—1024.

Гргур VI 1012.

Јован XIX 1024—1032.

Бенедикт IX 1032—1044.

Силвестер III 1045.

Бенедикт IX (2. пут) 1045.

Гргур VI 1045—1046.

Климент II 1046—1047.

Бенедикт IX (3. пут) 9 1047—1048.

Домазије II 1048.

Свети Лав IX 1049—1054.

После велике шизме[уреди]

Виктор II 1055—1057.

Стефан IX (X) 1057—1058.

Бенедикт X 1058—1059.

Никола II 1059—1061.

Александар II 1061—1073.

Хонорије II 1 1061—1072.

Свети Гргур VII 1073—1085.

Климент III 1 1080—1100.

Bl. Виктор III 1086—1087.

Bl. Урбан II 1088—1099.

Пасквал II 1099—1118.

Теодор I 1100.

XII век[уреди]

Алберт I 1102.

Силвестер IV 1 1105—1111.

Галезије II 1118—1119.

Гргур VIII 1 1118—1121.

Калист II 1119—1124.

Хонорије II 1124—1130.

Селестин II 1 1124.

Иноћентије II 1130—1143.

Анаклетије II 1 1130—1138.

Виктор IV 14 1138.

Селестин II 1143—1144.

Лиције II 1144—1145.

Bl. Еугеније III 1145—1153.

Анастазије IV 1153—1154.

Хадријан IV 1154—1159.

Александар III 1159—1181.

Виктор IV 1159—1164.

Паскал III 1 1164—1168.

Калист III 1 1168—1178.

Иноћентије III 1 1179—1180.

Лиције III 1181—1185.

Урбан III 1185—1187.

Гргур VIII 1187.

Климент III 1187—1191.

Селестин III 1191—1198.

Иноћентије III 1198—1216.

XIII век[уреди]

Хонорије III 1216—1227.

Гргур IX 1227—1241.

Селестин IV 1241.

Иноћентије IV 1243—1254.

Александар IV 1254—1261.

Урбан IV 1261—1264.

Климент IV 1265—1268.

Бл. Гргур X 1271—1276.

Bl. Иноћентије V 1276.

Хадријан V 1276.

Јован XXI 1276—1277.

Никола III 1277—1280.

Мартин IV 10 1281—1285.

Хонорије IV 1285—1287.

Никола IV 1288—1292.

St. Селестин V 1294.

Бонифације VIII 1294—1303.

XIV век[уреди]

Bl. Бенедикт XI 1303—1304.

Климент V 1305—1314.

Јован XXII 1316—1334.

Никола V 1328—1330.

Бенедикт XII 1334—1342.

Климент VI 1342—1352.

Иноћентије VI 1352—1362.

Bl. Урбан V 1362—1370.

Гргур XI 1370—1378.


Велики Раскол Папства Папе у Риму

Урбан VI 1378—1389.

Бонифације IX 1389—1404.

Иноћентије VII 1404—1406.

Гргур XII 1406—1415.

Папе у Авињону

Клемент VII 1378—1394.

Бенедикт XIII 1394—1423.

Папе у Пизи

Александер V 1409—1410.

Јован XXIII 1410—1415.

Успостављање папске власти у Риму[уреди]

Напомене уз списак[уреди]

1) Антипапа (првосвештеник изабран насупрот ономе који већ носи титулу и који је канонски изабран).

2) Свети Иполит Римски је био антипапа у време Калиста I, Урбана I, и Понтијана. Био је прогнан на Сардинију са Понтијаном. Касније се помирио са овим папом и пострадао као мученик.

3) Постоји празнина од четири године између Марселина и Марселина I. Неки историчари верују да је овде реч о истој особи, али се други са тиме не слажу и напомињу да је Марселин I управљао Црквом од 304. до 309.

4) Антипапа Феликс II је у старини сматран за легитимног папу. Римска нумерација у именима Феликса III (II), који је владао од 483. до 492, и Феликса IV (III), који је владао од 526. до 530, веома зависи од прихватања (када се користи први број) или неприхватања (када се користи други број) легитимитета Феликса II. Тако се Феликс V, и сам антипапа, није потписивао као Феликс IV показујући тако да сматра Феликса II за легитимног. Листа папа није доследна када је ово у питању. Тако је Јован XVI био антипапа, а следећи папа који је дошао на престо потписивао се као Јован XVII. Догађало се и супротно. Јован XXIII је био антипапа; Папа Јован XXIII га је игнорисао и узео је исто име и број. Идентичан је случај са антипапом Виктором IV и папом Виктором IV.

5) Антипапа Лоренс је био антипапа два пута: 488, и поново од 501. до 505.

6) Стефан (II) је био легитимно изабран за папу 752, али је умро пре епископског посвећења. Због таквих околности, сматра се да он уопште није био папа. Новија теологија која се бави папством оповргава такво мишљење, па га је Annuario Pontificio поменуо као папу у издању из 1961, тако да када су у питању папе које носе име Стефан, у загради су бројеви који рефлектују новије мишљење.

7) Јован XIX. Због средњовековне грешке у попису, нема Јована XX. Можда је због антипапе Јована (? - 844.) дошло до забуне у попису.

8) Датум владавине Бенедикта V (964—966.) се преклапа са датумом његовог претхоника Лава VIII (963—965.), и његовог наследника Јована XIII (965—972.). При свему томе, Бенедикт је сматран за легитимног папу.

9) Бенедикт IX (1032—1044, 1045, 1047—1048.) је легитимно био изабиран три пута и двапут је свргнут.

10) Мартин IV. Нема ни Мартина II ни Мартина III. Маринус I и Маринус II су грешком бројани као Мартин II и Мартин III, тако да је 1281. новоизабрани папа Мартин, узео име Мартин IV.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Списак папа

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_папа&oldid=8703724“