Списак папа

Папски Грб

Титула папе је дата епископу града Рима, поглавару Римокатоличке цркве. Настала је од грчке ријечи папас која значи отац, а користи се из поштовања. У Католичкој цркви папа има највећи ауторитет у свим црквеним питањима. Беатификација (благослов) је папско признање да је особа живјела смјерно и светитељски, и таквима се додјељује титула „благословен“. То је први корак у процесу канонизације, која води у проглашење за свеца.

I век

• Свети апостол Петар 33. - 64/67.
• Лин 64/67. - 76/79.
• Анаклетије 76/79. - 92.
• Климент I 92. - 99.
• Еварист 99. - 107.

II век

• Александар I 105—115.
• Сикст I115—125.
• Телеспор 125—136.
• Хигиније 136—140.
• Пије I 140—155.
• Аницет 155—166.
• Сотер 166—175.
• Елеутерије 175—189.
• Виктор I 189—199.
• Зефирин 199—217.

III век

• Калист I 217—222/223.
• Урбан I 222/223—230.
• Понтијан 230—235.
• Антерије 235—236.
• Фабијан 236—250.
• Корнелије 251—253.
• Луције I 253—254.
• Стефан I 254—257.
• Сикст II 257—258.
• Дионисије 259—268.
• Феликс I 269—274.
• Евтихијан 275—283.
• Кајо 283—296.
• Марцелин 296—304.

IV век

• Марцелије I 308—309.
• Евсевије 309.
• Милтидад 311—314.
• Силвестар I 314—335.
• Марко 336.
• Јулије I 337—352.
• Либерије 352—366.
• Дамас I 366—384.
• Сириције 384—399.
• Анастасије I 399—401.

V век

• Иноћентије I 401—417.
• Зосим 417—418.
• Бонифације I 418—422.
• Целестин I 422—432.
• Сикст III 432—440.
• Лав I 440—461.
• Хилар 461—468.
• Симплиције 468—483.
• Феликс III (II) 483—492.
• Галезије I 492—496.
• Анастасије II 496—498.
• Симах 498—514.

VI век

• Хормиздије (514–523)
• Јован I (523–526)
• Феликс IV (III) 4 (526–530)
• Бонифације II (530–532)
• Јован II (533–535)
• Агапије I (535–536)
• Силвестер (536–537)
• Вигилије (537–555)
• Пелагије I (556–561)
• Јован III (561–574)
• Бенедикт I (575–579)
• Пелагије II (579–590)
• Гргур I (590–604)

VII век

• Сабинијан (604–606)
• Бонифације III (607)
• Бонифације IV (608–615)
• Адеодат I (615–618)
• Бонифације V (619–625)
• Хонорије I (625–638)
• Севериније (640)
• Јован IV (640–642)
• Теодор I (642–649)
• Мартин I (649–653)
• Евгеније I (654–657)
• Виталијан (657–672)
• Адеодат II (672–676)
• Доније (676–678)
• Агатије (678–681)
• Лав II (682–683)
• Бенедикт II (684–685)
• Јован V (685–686)
• Конон (686–687)
• Сергије I (687–701)

VIII век

• Јован VI (701–705)
• Јован VII (705–707)
• Сисиније (708)
• Константин (708–715)
• Гргур II (715–731)
• Гргур III (731–741)
• Захарије (741–752)
• Стефан (II) 6 (752)
• Стефан II (III) (752-757)
• Павле I (757–767)
• Стефан III (IV) (767-772)
• Хадријан I (772–795)
• Лав III (795–816)

IX век

• Стефан IV (V) 816–817.
• Паскал I 817–824.
• Евгеније II 824–827.
• Валентин 827.
• Гргур IV 827—844.
• Сергије II 844—847.
• Лав IV 847—855.
• Бенедикт III 855—858.
• Никола I 858—867.
• Хадријан II 867—872.
• Јован VIII 872—882.
• Марин I 882—884.
• Хадријан III 884—885.
• Стефан V (VI) 885—891.
• Формоз 891—896.
• Бонифације VI 896.
• Стефан VI (VII) 896—897.
• Роман 897.
• Теодор II 897.
• Јован IX 898—900.
• Бенедикт IV 900—903.

X век

• Лав V 903.
• Сергије III 904—911.
• Анастасије III 911—913.
• Ландо 913—914.
• Јован X 914—928.
• Лав VI 928—929.
• Стефан VII (VIII) 929—931.
• Јован XI 931—935.
• Лав VII 936—939.
• Стефан VIII (IX) 939—942.
• Марин II 942—946.
• Агапије II 946—955.
• Јован XII 955—964.
• Бенедикт V 964.
• Лав VIII 964—965.
• Јован XIII 965—972.
• Бенедикт VI 973—974.
• Бенедикт VII 974—983.
• Јован XIV 983—984.
• Јован XV 985—996.
• Гргур V 996—999.
• Силвестер II 999—1003.

XI век

• Јован XVII 1003.
• Јован XVIII 1004—1009.
• Сергије IV 1009—1012.
• Бенедикт VIII 1012—1024.
• Јован XIX 1024—1032.
• Бенедикт IX 1032—1044.
• Силвестер III 1045.
• Бенедикт IX (2. пут) 1045.
• Гргур VI 1045—1046.
• Климент II 1046—1047.
• Бенедикт IX (3. пут) 9 1047—1048.
• Домазије II 1048.
• Лав IX 1049—1054.

После великог раскола

• Виктор II 1055—1057.
• Стефан IX (X) 1057—1058.
• Никола II 1059—1061.
• Александар II 1061—1073.
• Гргур VII 1073—1085.
• Виктор III 1086—1087.
• Урбан II 1088—1099.
• Пасквал II 1099—1118.

XII век

• Галезије II 1118—1119.
• Калист II 1119—1124.
• Хонорије II 1124—1130.
• Иноћентије II 1130—1143.
• Целестин II 1143—1144.
• Лиције II 1144—1145.
• Евгеније 1145—1153.
• Анастазије IV 1153—1154.
• Хадријан IV 1154—1159.
• Александар III 1159—1181.
• Лиције III 1181—1185.
• Урбан III 1185—1187.
• Гргур VIII 1187.
• Климент III 1187—1191.
• Целестин III 1191—1198.
• Иноћентије III 1198—1216.

XIII век

• Хонорије III 1216—1227.
• Гргур IX 1227—1241.
• Целестин IV 1241.
• Иноћентије IV 1243—1254.
• Александар IV 1254—1261.
• Урбан IV 1261—1264.
• Климент IV 1265—1268.
• Гргур X 1271—1276.
• Иноћентије V 1276.
• Хадријан V 1276.
• Јован XXI 1276—1277.
• Никола III 1277—1280.
• Мартин IV 10 1281—1285.
• Хонорије IV 1285—1287.
• Никола IV 1288—1292.
• Целестин V 1294.
• Бонифације VIII 1294—1303.

XIV век

• Бенедикт XI 1303—1304.
• Климент V 1305—1314.
• Јован XXII 1316—1334.
• Никола V 1328—1330.
• Бенедикт XII 1334—1342.
• Климент VI 1342—1352.
• Иноћентије VI 1352—1362.
• Урбан V 1362—1370.
• Гргур XI 1370—1378.
• Урбан VI 1378—1389.
• Бонифације IX 1389—1404.

XV век

• Иноћентије VII 1404—1406.
• Гргур XII 1406—1415.

Успостављање папске власти у Риму

• Мартин V (1417—1431)
• Еугеније IV (1431—1447)
• Никола V (1447—1455)
• Калист III (1455—1458)
• Пије II (1458—1464)
• Павле II (1464—1471)
• Сикст IV (1471—1484)
• Иноћентије VIII (1484—1492)
• Александар VI (1492—1503)

XVI век

• Пије III (1503)
• Јулије II (1503—1513)
• Лав X (1513—1521)
• Хадријан VI (1522—1523)
• Климент VII (1523—1534)
• Павле III (1534—1549)
• Јулије III (1550—1555)
• Марцелије II (1555)
• Павле IV (1555—1559)
• Пије IV (1559—1565)
• Пије V (1566—1572])
• Гргур XIII (1572—1585)
• Сикст V (1585—1590)
• Урбан VII (1590)
• Гргур XIV (1590—1591)
• Иноћентије IX (1591)
• Климент VIII (1592—1605)

XVII век

• Лав XI (1605)
• Павле V (1605—1621)
• Гргур XV (1621—1623)
• Урбан VIII (1623—1644)
• Иноћентије X (1644—1655)
• Александар VII (1655—1667)
• Климент IX (1667—1669)
• Климент X (1670—1676)
• Иноћентије XI (1676—1689)
• Александар VIII (1689–1691)
• Иноћентије XII (1691–1700)

XVIII век

• Климент XI (1700–1721)
• Иноћентије XIII (1721–1724)
• Бенедикт XIII (1724–1730)
• Климент XII (1730–1740)
• Бенедикт XIV (1740–1758)
• Климент XIII (1758–1769)
• Климент XIV (1769–1774)
• Пије VI (1775–1799)

XIX век

• Пије VII (1800–1823)
• Лав XII (1823–1829)
• Пије VIII (1829–1830)
• Гргур XVI (1831–1846)
• Пије IX (1846–1878)
• Лав XIII (1878–1903)

XX век

• Пије X (1903–1914)
• Бенедикт XV (1914–1922)
• Пије XI (1922–1939)
• Пије XII (1939–1958)
• Јован XXIII (1958–1963)
• Павле VI (1963–1978)
• Јован Павле I (1978)
• Јован Павле II (1978–2005)

XXI век

• Бенедикт XVI (2005—2013)
• Фрања (2013—)

Напомене уз списак

1) Постоји празнина од четири године између Марселина и Марселина I. Неки историчари верују да је овде реч о истој особи, али се други са тиме не слажу и напомињу да је Марселин I управљао Црквом од 304. до 309.

2) Антипапа Феликс II је у старини сматран за легитимног папу. Римска нумерација у именима Феликса III (II), који је владао од 483. до 492, и Феликса IV (III), који је владао од 526. до 530, веома зависи од прихватања (када се користи први број) или неприхватања (када се користи други број) легитимитета Феликса II. Тако се Феликс V, и сам антипапа, није потписивао као Феликс IV показујући тако да сматра Феликса II за легитимног. Листа папа није доследна када је ово у питању. Тако је Јован XVI био антипапа, а следећи папа који је дошао на престо потписивао се као Јован XVII. Догађало се и супротно. Јован XXIII је био антипапа; Папа Јован XXIII га је игнорисао и узео је исто име и број. Идентичан је случај са антипапом Виктором IV и папом Виктором IV.

3) Стефан (II) је био легитимно изабран за папу 752, али је умро пре епископског посвећења. Због таквих околности, сматра се да он уопште није био папа. Новија теологија која се бави папством оповргава такво мишљење, па га је Annuario Pontificio поменуо као папу у издању из 1961, тако да када су у питању папе које носе име Стефан, у загради су бројеви који рефлектују новије мишљење.

4) Јован XIX. Због средњовековне грешке у попису, нема Јована XX. Можда је због антипапе Јована (? - 844.) дошло до забуне у попису.

5) Датум владавине Бенедикта V (964—966.) се преклапа са датумом његовог претхоника Лава VIII (963—965.), и његовог наследника Јована XIII (965—972.). При свему томе, Бенедикт је сматран за легитимног папу.

6) Бенедикт IX (1032—1044, 1045, 1047—1048.) је легитимно био изабиран три пута и двапут је свргнут.

7) Мартин IV. Нема ни Мартина II ни Мартина III. Маринус I и Маринус II су грешком бројани као Мартин II и Мартин III, тако да је 1281. новоизабрани папа Мартин, узео име Мартин IV.