Pređi na sadržaj

Papa Kalist I

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Papa Kalist I

Život episkopa Kalista bio je veoma buran, i ako je istina ono što kaže tradicija i pripovedaju legende, Kalist je bio pravi avanturista. Bio je Rimljanin iz dela grada koji se zvao Trastevere. Zna se da je bio rob gospodara Aurelija Karpofora, bogatog hrišćanina, koji beše u dobrim odnosima sa carem Komodom. Legenda navodi da je sam Karpofor nagovorio Kalista da se krsti i prihvati hrišćanstvo. Dao je Kalistu početni kapital kako bi se ovaj osamostalio i započeo sopstveni posao. Ali Kalist je pošao drugim putem, potrošio je povereni mu novac i pobegao iz Rima ukrcavši se na neki brod. Kako je izgleda bio rođeni avanturista, jednom prilikom našao se u neprilici pa se spasao tako što je skočio sa broda u more. Doveden je u Rim kod svog gospodara Karpofora ali sada opet u svojstvu roba.

Na sudu Karpofor ponovo oslobađa kalista od dugova i tužbi i iznova mu daje slobodu. Ovoga puta Kalist nastoji da deluje kao lihvar ali mu posao ne ide od ruke.

Pao je ponovo u nepriliku goneći nekog dužnika sve do sinagoge. Kako je u toku bio obred koji je Kalist prekinuo to je bilo dovoljno da ga osude na prisilan rad u kamenolomima na Sardiniji. Zahvaljujući Marćiji, ženi cara Komoda oslobođen je i ponovo je došao u Rim. Kako je episkop Viktor dobro poznavao Kalista on ga šalje u Ancio gde se ovaj zaposlio i pokazao vanredne rezultate posebno kao knjigovođa i pisar. Preporuka je stigla i do pape Zafirina koji je bio oduševljen sposobnostima i umećem mladog pisara. Bez ikakve provere uzima ga za sekretara i administratora. Na ovom položaju Kalist je imao priliku da vidi, sazna i nauči sve probleme koji opterećuju crkvu u Rimu. Osim toga imao je priliku da upozna i karakter teoloških sporova i da nauči nešto iz teologije. Tako je došao do saznanja da je Ipolit branitelj dogmatskog rigorizma, a kako je bio i teološka veličina-verovatno je Ipolit imao za cilj da sedne na episkopski presto. Razlike u teološkom znanju između Ipolita i Kalista bile su velike. Kada je Kalist izabran za novog papu Ipolit to nije lako prihvatio. Zato kreće u ideološku diskreditaciju Kalista. Uz Ipolita je bilo nekoliko episkopa iz rimske provoncije, nevelika ali vrlo uticajna grupa, koja je sebe nazivala naslednicima apostola i pristalicama suštinske milosti vrhovnog svevišnjeg učitelja.

Bio je to veliki udar na zvaničnu crkvu. Prva prava šizma (raskol) u Rimu. Ipolit je tako na neki način postao antipapa. Čak je i u Annuario pontificio bio priznat a kasnije anuliran prefiksom antipapa. Ostao je to sve do svoje smrti 235. godine.

U Zafirinovo vreme Kalist je bio aktivan u sređivanju prilika u crkvi a njegov protivnik Ipolit optuživao je Zafirina da imenuje nedostojne sveštenike ili đakone za episkope, koji su žene;ukratko da je Zafirin previše popustljiv u svojim kriterijumima. Ipolit je imao podršku veoma moćnog i učenog teologa, Tertulijana iz Kartagine (160—220). Iako se Tertulijanu pripisuje montanizam on je u čitavom hrišćanstvu sve do danas sačuvao veliki moralni i teološki autoritet. U svom delu De pudicitia Tertulijan se sledećim rečima okomio na Kalista: Pontifeks maksimus ili episkop nad episkopima oprašta preljubnicima i brakolomcima, pa gde da okačimo ove slobodoumne edikte, da li na vratima javnih kuća gde žive kurve? Ali ne, njih treba okačiti na crkvu, nevinu Hristovu verenicu.

Pomenuti detalj pokazuje kakva je klima vladala u Rimu. U praksi Kalist se udaljavao od strogih regula za kler, kao i za laike, tumačeći duh hrišćanstva kao da je satkan samo od ljubavi i praštanja, a ne i od savesti, dužnosti i obaveza.

Ipolit i Kalist bili su dva antipoda ali su obojica završili kao mučenici. Za Kalista tradicija kaže da je stradao u jednoj pobuni hrišćana protiv njegove namere da iskaže poštovanje paganskim hramovima i kultu Nepobedivo sunce (Sol invictus) u mestu Palatino. Kalistov leš je bačen u jedan bunar i bio je kamenovan. Još i sada postoji kameni bunar i po legendi čuva se u crkvi svetog Kalista koja se nalazi pored crkve svete Marije na lokaciji Trastevere.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]