Pelikula
2. pelikularna proteinska traka;
3. mikrotubule;
4. poprečni filament;
5. tubula endoplazmatičnog retikuluma
Pelikula (lat. pellicula — membrana, film) je naziv za deblji ćelijski omotač, prisutan kod većine protista, koji omogućuje zaštitu, održavanje stalnog oblika tela, kao i pokrete[1][2]. Pelikula obuhvata ćelijsku membranu i sve organske materije i strukture koje se nalaze ispod eventualnog neorganskog (mineralnog) omotača[3].
Pelikula ima različit sastav i strukturu i verovatno nezavisno poreklo[4] kod različitih grupa protista. Prisutna je kod:
- grupe Alveolata (trepljari, dinoflagelate, Apicomplexa), gde je izgrađena od zasebnih struktura zvanih alveole;
- euglenoidnih algi, gde su ispod ćelijske membrane raspoređene paralelne proteinske trake i mikrotubule, čineći svojevrstan membranski skelet;
- glaukofita, gde se ispod pelikule nalazi i pelikularni sistema lakuna (pljosnatih vezikula);
- retortamonada, gde je karakteristika trofozoita, a građena od kontinualnog sloja međusobno isprepletanih mikrotubula ispod ćelijske membrane[5];
- parazitskih zelenih algi iz roda Helicosporidium, gde su prisutne dve vrste pelikula — omotač pojedinačnih ćelija i omotač ciste[6].
Pelikula euglenida[uredi | uredi izvor]
Sinapomorfna karakteristika euglenoidnih protista je postojanje pelikule, izgrađene od uzdužnih proteinskih traka[7]. Proteinske trake su spiralno uvijene, suprotno smeru kazaljki ako se posmatraju sa prednje strane tela, a međusobno su klizno povezane preko mikrotubula[2]. Funkcija mikrotubula je upravo omogućavanje dužnog klizanja dve susedne trake. Ćelijska membrana naleže na pelikularne proteinske trake i prati njihov oblik, te se pod mikroskopom mogu uočiti žlebovi membrane na mestima gde se sustiču trake[3]. Od debljine pelikule zavisi način kretanja euglenoidnih protista.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Brajković, M. 2006. Zoologija invertebrata I. Beograd: Biološki fakultet. ISBN 978-86-7078-036-1..
- ^ a b Agarwal VK. 2005. Invertebrate Zoology (2nd edition). Chand S. & Company LTD. ISBN 978-81-219-1978-4..
- ^ a b Margulis L, McKhann HI, Olendzenski L. 1993. Illustrated Glossary of Protoctista. Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-86720-081-2..
- ^ Karpov, S. (2002). „Flagellate phylogeny: an ultrastructural approach”. Ur.: Leadbeater, Barry S. C.; Green, John C. Flagellates: Unity, Diversity and Evolution. CRC Press. str. 344. ISBN 978-0-203-48481-4.
- ^ Brugerolle, GUY (1973). „Etude Ultrastructurale du Trophozoite et du Kyste chez le Genre Chilomastix Alexeieff, 1910 (Zoomastigophorea, Retortamonadida Grassé, 1952)”. The Journal of Protozoology. 20 (5): 574—585. doi:10.1111/j.1550-7408.1973.tb03577.x.
- ^ Blaske-Lietze, Verena-Ulrike; Shapiro, Alexandra M.; Denton, John S.; Botts, Michael; Becnel, James J.; Boucias, Drion G. (2006). „Development of the Insect Pathogenic Alga Helicosporidium”. The Journal of Eukaryotic Microbiology. 53 (3): 165—176. PMID 16677338. S2CID 38790702. doi:10.1111/j.1550-7408.2006.00090.x.
- ^ Adl, Sina M.; Simpson, Alastair G. B.; Farmer, Mark A.; Andersen, Robert A.; Anderson, O. Roger; Barta, John R.; Bowser, Samuel S.; Brugerolle, GUY; Fensome, Robert A.; Fredericq, Suzanne; James, Timothy Y.; Karpov, Sergei; Kugrens, Paul; Krug, John; Lane, Christopher E.; Lewis, Louise A.; Lodge, Jean; Lynn, Denis H.; Mann, David G.; McCourt, Richard M.; Mendoza, Leonel; Moestrup, Ojvind; Mozley-Standridge, Sharon E.; Nerad, Thomas A.; Shearer, Carol A.; Smirnov, Alexey V.; Spiegel, Frederick W.; Taylor, MAX F. J. R. (2005). „The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists” (PDF). The Journal of Eukaryotic Microbiology. 52 (5): 399—451. PMID 16248873. S2CID 8060916. doi:10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Karpov, S. (2002). „Flagellate phylogeny: an ultrastructural approach”. Ur.: Leadbeater, Barry S. C.; Green, John C. Flagellates: Unity, Diversity and Evolution. CRC Press. str. 344. ISBN 978-0-203-48481-4.