Pređi na sadržaj

Perkutana ultrazvučna litotripsija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perkutana ultrazvučna litotripsija
ICD-9-CM98
MeSHD008096
MedlinePlus007113

Perkutana ultrazvučna litotripsija (PUL) ili perkutana nefrolitolapaksija metoda je izbora u lečenju: kamena (kalkulusa) u bubregu ili mokraćnoj cevi, kod pacijenata sa velikim kamenom ili kamenom nepravilnog oblika, kod osoba sa infekcijama mokraćnog sistema, kamena koji nije dovoljno razbijen  ekstrakorporalnom litotripsijom udarnim talasom, ili kod onih koji nisu kandidati za drugi uobičajene metode lečenja kamena većeg od 2 cm.[1]

Metoda pripada grupi endoskopskih minimalno invazivnih procedura, jer je manje invazivna u odnosu na otvorene hirurške tehnike, koje imaju svoje specifičnosti, u oblasti bezbednosti i potencijalnih komplikacija.

Obe procedure uključuju ulazak u bubreg kroz mali rez na leđima. Kada hirurg dođe do bubrega, nefroskop (minijaturna fiberoptička kamera) i drugi mali instrumenti se uvlače kroz rupu. Ako se kamen ukloni kroz cev, to se zove nefrolitotomija. Ako se kamen razbije, a zatim ukloni, to se zove nefrolitotripsija. Hirurg može da vidi kamen, da koristi visokofrekventne zvučne talase da razbije kamen i „usisava“ prašinu pomoću mašine za usisavanje.[2]

Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]

Kroz minimalni hirurški rez dužine pola santimetra na koži slabine ulazi se instrumentom u bubrežnu karlicu i mehanički razbija kamen koji je nedostupan drugim aparatima. Kamenci se dezintegrišu (usitnjavaju) preko malog ultrazvučnog transdjusera kako bi se njegovi delovi potom kroz instrument direktno mogli ukloniti[3].

Najčešći pristup u urološkoj praksi lokalitetu kamena u bubregu u toku izvođenja PUL-a je leđni čašični pristup preko donjeg pola bubrega.[4]

Kao i ostale tehnike fragmentisanja kamena u bubregu i PUL može da ima uticaj na bubrežnu funkciju.

Selekcija pacijenata za PUL obavlja se prema preporukama za tretman kalkuloze bubrega Evropske asocijacije urologa i svi su imali kamen veći od 2 cm. Nakon sprovedenih radiografskih procedura karakteristike kalkulusa, veličina, broj i položaj, kao i anatomska građa sabirnog sistema bubrega i samog bubrega razvrstavaju se prema Guy’s Stone Score klasifikacije (GSS) a bolesnici se svrstavaju u jednu od četiri ponuđene kategorije.

Izbor pacijenata[uredi | uredi izvor]

Iako je PUL minimalno invazivna metoda ipak ona je hirurška procedura, i da bi se izbegle eventualne komplikacije, pre intervencije pacijent mora biti svestrano anatomiski i klinički sagledan. Zato se u pripremi pored standardnih dijagnostičkih procedura (nativni rendgen snimka trbušnih organa, bubrega, uretera i mokraćne bešike) za planiranje i određaivanje pristupa kamenu i veće verovatnoće uspeha intervencije obavezna radi i intravenska urografija (IVU) ili kompjuterizovana tomografija (KT) mokraćnog sistema i trbuha. Takođe pored proceduralne sonografije i fluoroskopije bubrega i okolnih struktura u pripremi se preporučuje i:[5]

  • utvrđivanje optimalne lokacije pristupa kamenu na osnovu njegove pozicije u bubregu (ventralni ili leđni)
  • utvrđivanje da okolni organi pored ili oko bubrega (npr. slezine, jetre, debelo crevo, plućna maramica, pluća) nisu na planiranom perkutanom putu instrumenta do kamena[6][7]

Prednosti i nedostaci[uredi | uredi izvor]

Jedna od prednosti ove metode je što je najefikasnija tehnika za neoperativni uklanjanje kamenja u bubregu. Većina pacijenata nakon ove metode napušta bolnicu bez kamenja, sa stopom uspešnosti od 95% do 98%.[2]

Metoda je jako uspešna, ali kod nekih pacijenat će biti potrebna još jedna procedura za potpuno uklanjanje kamena.  

Svaka operacija na bubregu, pa i ova nosi relativno redak dugoročni rizik od visokog krvnog pritiska ili smanjene funkcije bubrega kasnije u životu.

Iako je operativni rez kod PUL manje invazivan od reza kod potpuno otvorene operacije za lečenje kamena u bubregu, metoda spada među teže operacije, koje mogu da izvode samo hirurzi sa završenom specijalizovanom obukom za PUL, ili se često izvodi od strane multidisciplinarnog dobro obučenog tima koji čine urolozi, radiolozi i anesteziolozi.

Najveći broj bubrežnog kamenja može se ukloniti primenom perkutane litotripsije. Međutim, ako je terapeutima na raspolaganju aparat za ekstrakorporalna litotripsija udarnim talasom (ESVL), perkutana ultrazvučnu litotripsiju treba koristiti samo kada postoji verovatnoća da će ishod intervencije posle ESVL biti nepovoljniji[8].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Percutaneous Nephrolithotomy / Nephrolithotripsy”. National Kidney Foundation (na jeziku: engleski). 2016-01-07. Pristupljeno 2024-05-08. 
  2. ^ a b Segura, Joseph W.; Leroy, Andrew J. (1984). „Percutaneous ultrasonic lithotripsy”. Urology. 23 (5): 7—10. ISSN 0090-4295. PMID 6719683. doi:10.1016/0090-4295(84)90235-8. 
  3. ^ „DOMETI ENDOSKOPIJE U UROLOGIJI, Od kamena prah”. politika.rs. Arhivirano iz originala 16. 03. 2011. g. Pristupljeno 15. 1. 2012. 
  4. ^ Matlaga, B. R.; Shah, O. D.; Zagoria, R. J.; Dyer, R. B.; Streem, S. B.; Assimos, D. G. (2003). „Computerized tomography guided access for percutaneous nephrostolithotomy”. The Journal of Urology. 170 (1): 45—47. PMID 12796641. doi:10.1097/01.ju.0000065288.83961.e3. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  5. ^ Eisenmenger, W; Du, X.X; Tang, C; Zhao, S; Wang, Y; Rong, F; Dai, D; Guan, M; Qi, A (2002). „The first clinical results of "wide-focus and low-pressure" ESWL”. Ultrasound in Medicine & Biology. 28 (6): 769—774. ISSN 0301-5629. PMID 12113789. doi:10.1016/s0301-5629(02)00507-0. 
  6. ^ Kim, S. C.; Kuo, R. L.; Lingeman, J. E. (2003). „Percutaneous nephrolithotomy: An update”. Current Opinion in Urology. 13 (3): 235—241. PMID 12692448. doi:10.1097/00042307-200305000-00012. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  7. ^ Knoll, T.; Michel, M. S.; Alken, P. (2007). „Surgical Atlas
 Percutaneous nephrolithotomy: The Mannheim technique”. BJU International. 99 (1): 213—231. PMID 17227510. doi:10.1111/j.1464-410X.2007.06613.x. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  8. ^ Osman, M.; Wendt-Nordahl, G.; Heger, K.; Michel, M. S.; Alken, P.; Knoll, T. (2005). „Percutaneous nephrolithotomy with ultrasonography-guided renal access: Experience from over 300 cases”. BJU International. 96 (6): 875—878. PMID 16153221. doi:10.1111/j.1464-410X.2005.05749.x. Pristupljeno 8. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Alken P. Hutschrenreiter G. Gunther R. Marberger M (1981). „Percutaneous stone manipulation”. Journal of Urology. 125 (4): 463—466. PMID 7218439. doi:10.1016/S0022-5347(17)55073-9. 
  • Segura J.W. et al. Percutaneous removal of kidney stones. in: Mayo Clin Proc. 57. 1982: 615
  • Segura, Joseph W.; Patterson, David E.; Leroy, Andrew J.; May, Gerald R.; Smith, Lynwood H. (1983). „Percutaneous lithotripsy”. Journal of Urology. 130 (6): 1051—1054. PMID 6644881. doi:10.1016/S0022-5347(17)51678-X. 
  • LeRoy AJ, et al: Rapid dilatation of percutancous nephrostomy tracks, a safe procedure. Radiology (in press).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перкутана_ултразвучна_литотрипсија&oldid=27873718”