Pet dobrih careva

Pod terminom „Pet dobrih careva” podrazumeva se period najveće moći Rimskog carstva, kada su vladali sledeći carevi: Nerva 96–98, Trajan 98–117, Hadrijan 117–138, Antonin Pije 138–161, i Marko Aurelije 161–180. godine. To je bio period izuzetnog razvoja Rimskog carstva, kada su carevi vladali u saglasju sa senatom i kada su se držali zakona. U ovom periodu careve su nasleđivali najsposobniji ljudi u carstvu; prvi prirodni sin koji je prekinuo ovaj niz bio je sin Marka Aurelija Komod, koji se pokazao kao vrlo rđav izbor. Dobre osobine ovih careva naročito dolaze do izražaja kada se ima u vidu da su ih nasledili rđavi vladari tokom III veka, koji su u znatnoj meri doprineli Krizi III veka.

Prvih pet od šest naslednika u okviru ove dinastije bilo je značajno po tome što vladajući car nije imao muškog naslednika i morao je da usvoji kandidata po svom izboru da bude njegov naslednik. Prema rimskom pravu, usvojenjem je uspostavljena pravno jaka veza kao i srodstvo. Zbog toga se svi osim prvog i poslednjeg Nerva–Antonin careva nazivaju posvojiteljski carevi.

Značaj zvaničnog usvajanja u rimskom društvu često se smatrao kao svesno odbacivanje principa dinastičkog nasleđa i smatran je jednim od faktora prosperiteta tog perioda. Međutim, to nije bila nova praksa. Bilo je uobičajeno da patricijske porodice usvajaju, a rimski carevi su usvajili naslednike u prošlosti: car Avgust je usvojio Tiberija, a car Klaudije je usvojio Nerona. Julije Cezar, dictator perpetuo koji se smatrao ključnim u tranziciji iz republike u carstvo, usvojio je Gaja Oktavija, koji će postati Avgust, prvi rimski car. Štaviše, često su i dalje postojale porodične veze: Trajan je usvojio svog prvog rođaka drugog kolena i pranećaka Hadrijana. Hadrijan je svog polunećaka ženidbom učinio naslednikom. Antonin Pije je usvojio oba Hadrijanova polunećaka Marka Aurelija (Antoninov nećak po braku) i sin prvobitnog Hadrijanovog planiranog naslednika, Lucij Ver. Imenovanjem Marka Aurelija njegovog sina Komoda za naslednika smatralo se nesrećnim izborom i početkom propadanja carstva.

Ubistvom Komoda 192. godine okončana je dinastija Nerva–Antonin; usledio je period turbulencija poznat kao Godina pet careva.

Istorija

Nerva–Trajanova dinastija

Nerva je bio prvi iz dinastije. Iako je njegova vladavina bila kratka, došlo je do delimičnog pomirenja između vojske, senata i naroda. Nerva je za sina usvojio popularnog vojskovođu Trajana. Zatim je Hadrijan nasledio Trajana; on je bio pretpostavljeni naslednik potonjeg i tvrdio je da je bio usvojen na Trajanovoj samrtnoj postelji.

• 
  Nerva
• 
  Trajan
• 
  Hadrijan

Antoninova dinastija

Antonini su četiri rimska cara koji su vladali između 138. i 192. godine: Antonin Pije, Marko Aurelije, Lucije Ver i Komod.

Godine 138, posle duge vladavine posvećene kulturnom ujedinjenju i konsolidaciji carstva, car Hadrijan je imenovao Antonina Pija za svog sina i naslednika, pod uslovom da usvoji i Marka Aurelija i Lucija Vera. Hadrijan je umro iste godine, a Antonin je započeo mirnu, dobronamernu vladavinu. On se striktno pridržavao rimskih tradicija i institucija i delio je svoju moć sa Rimskim senatom.

Marko Aurelije i Lucije Ver nasledili su Antonina Pija 161. nakon smrti tog cara, i zajedno su vladali sve do Verove smrti 169. Marko je nastavio Antoninovo nasleđe nakon Verove smrti kao nepretenciozan i nadaren administrator i vođa. Umro je 180. godine, a za njim je došao njegov biološki sin Komod.

• 
  Antonin Pije
• 
  Marko Aurelije
• 
  Lucije Ver
• 
  Komod

Pet dobrih careva

Vladari poznatiji kao „pet dobrih careva“ bili su Nerva, Trajan, Hadrijan, Antonin Pije i Marko Aurelije. Termin je skovao Nikolo Makijaveli u svojoj posthumno objavljenoj knjizi Diskursi o Liviju iz 1531:

Iz proučavanja ove istorije takođe možemo naučiti kako se uspostavlja dobra vlada; jer dok su svi carevi koji su nasledili presto po rođenju, osim Tita, bili loši, svi oni koji su nasledili usvajanjem su bili dobri, kao u slučaju petorice od Nerve do Marka. Ali čim je carstvo ponovo palo u ruke naslednicima po rođenju, njegovo propadanje je ponovo počelo.

Makijaveli je tvrdio da su ovi usvojeni carevi zaslužili poštovanje onih oko sebe dobrim vladanjem:

Titu, Nervi, Trajanu, Hadrijanu, Antoninu i Marku nisu bile potrebne pretorijanske kohorte, niti bezbrojne legije da ih čuvaju, već su bili branjeni svojim dobrim životima, dobrom voljom svojih podanika i privrženošću senata.

Edvard Gibon je u Istoriji opadanja i pada Rimskog carstva napisao da je njihova vladavina bila vreme kada je „Rimskim carstvom upravljala apsolutna moć, pod vođstvom mudrosti i vrline“. Gibon je verovao da su ovi dobronamerni monarsi i njihova umerena politika neobični i da su u suprotnosti sa njihovim tiranskim i opresivnijim naslednicima.

Alternativna hipoteza

Jedna hipoteza pretpostavlja da je usvojiteljsko nasleđivanje nastalo zbog nedostatka bioloških naslednika. Svi osim poslednjih careva usvojitelja nisu imali legitimne biološke sinove koji bi ih nasledili. Stoga su bili primorani da izaberu naslednika negde drugde; čim je car mogao da okrenuti ka biološkom sinu da ga nasledi, usvajanje je povučeno.

Dinastija se može podeliti na dinastiju Nerva-Trajan (takođe nazvanu dinastija Ulpija po Trajanovom rodovskom imenu 'Ulpius') i dinastiju Antonina (prema njihovom zajedničkom imenu Antonin).

Note: Marcus Aurelius co-reigned with Lucius Verus from 161 until Verus' death in 169.

Literatura

• Grainger, John D. (2003). Nerva and the Roman Succession Crisis of AD 96–99. London: Routledge. ISBN 978-0-415-28917-7. 
• Jones, Brian W. (1992). The Emperor Domitian. London: Routledge. ISBN 978-0-415-04229-1. 
• Murison, Charles Leslie (2003). „M. Cocceius Nerva and the Flavians”. Transactions of the American Philological Association. 133 (1): 147—157. S2CID 162211747. doi:10.1353/apa.2003.0008. 
• Syme, Ronald (1930). „The Imperial Finances under Domitian, Nerva and Trajan”. The Journal of Roman Studies. 20: 55—70. JSTOR 297385. S2CID 163980436. doi:10.2307/297385. 
• Syme, Ronald (1982). „The Marriage of Rubellius Blandus”. The American Journal of Philology. 103 (1): 62—85. JSTOR 293964. doi:10.2307/293964. 
• Elkins, Nathan T. (2017). The Image of Political Power in the Reign of Nerva, AD 96–98. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0190648039. 
• Syme, Ronald (1958). Tacitus. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0198143277. 
• Syme, Ronald (1983). „Domitian: The Last Years”. Chiron. 13: 121—146. 
• Alighieri, Dante (1998) [1st pub. 1993]. The Divine Comedy. Prevod: Sisson, Charles H. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-283502-4. 
• Alston, Richard (2014). Aspects of Roman History 31BC-AD117. Abingdon: Routledge. ISBN 978-0-415-61120-6. 
• Ancel, R. Manning. "Soldiers." Military Heritage. December 2001. Volume 3, No. 3: 12, 14, 16, 20 (Trajan, Emperor of Rome).
• Bennett, Julian (2001). Trajan. Optimus Princeps. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21435-5. 
• Birley, Anthony R. (2013). Hadrian: The Restless Emperor. Abingdon: Routledge. ISBN 978-0-415-16544-0. 
• Des Boscs-Plateaux, Françoise (2005). Un parti hispanique à Rome?: ascension des élites hispaniques et pouvoir politique d'Auguste à Hadrien, 27 av. J.-C.-138 ap. J.-C (na jeziku: francuski). Madrid: Casa de Velázquez. ISBN 978-84-95555-80-9. 
• Bowersock, G.W. Roman Arabia, Harvard University Press, 1983
• Browning, Iain (1982). Jerash and the Decapolis (na jeziku: engleski). London: Chatto & Windus. OCLC 1166989366. 
• Choisnel, Emmanuel (2004). Les Parthes et la Route de la Soie (na jeziku: francuski). Paris: L'Harmattan. ISBN 978-2-7475-7037-4. 
• Christol, Michel; Nony, N. (2003). Rome et son Empire (na jeziku: francuski). Paris: Hachette. ISBN 978-2-01-145542-0. 
• Cizek, Eugen. L'époque de Trajan: circonstances politiques et problèmes idéologiques. Bucharest, Editura Științifică și Enciclopedică. 1983. ISBN 978-2-251-32852-2.
• Dando-Collins, Stephen (2012). Legions of Rome: The definitive history of every Roman legion. London: Quercus. ISBN 978-1-84916-230-2. 
• Edwell, Peter (2007). Between Rome and Persia: The Middle Euphrates, Mesopotamia and Palmyra Under Roman Control. Abingdon: Routledge. ISBN 978-0-203-93833-1. 
• Finley, M.I. (1999). The Ancient Economy. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-21946-5. 
• Fuller, J.F.C. A Military History of the Western World. Three Volumes. New York: Da Capo Press, Inc., 1987 and 1988.
• v. 1. From the late times to the Battle of Lepanto. ISBN 0-306-80304-6. 255, 266, 269, 270, 273 (Trajan, Roman Emperor).
• Garzetti, Albino (2014). From Tiberius to the Antonines: A History of the Roman Empire AD 14-192. Abingdon: Routledge. ISBN 978-1-138-01920-1. 
• Găzdac, Cristian (2010). Monetary Circulation in Dacia and the Provinces from the Middle and Lower Danube from Trajan to Constantine I (AD 106–337). Cluj-Napoca: Mega. ISBN 978-606-543-040-2. 
• Isaac, B (1990). The Limits of Empire. The Roman Army in the East, Revised Edition, Oxford University Press. ISBN 0-19-814891-7. OCLC 20091873. 
• Jackson, N. Trajan: Rome's Last Conqueror, 1st edition, GreenHill Books. 2022. ISBN 9781784387075.
• Kennedy, D. The Roman Army in Jordan, Revised Edition, Council for British Research in the Levant. . 2004. ISBN 0-9539102-1-0. OCLC 59267318. 
• Kettenhofen, Erich (2004). „TRAJAN”. Encyclopaedia Iranica. 
• Lepper, F.A. Trajan's Parthian War. London: Oxford University Press, 1948. OCLC 2898605 Also available online.
• Luttwak, Edward N. (1979). The Grand Strategy of the Roman Empire: From the First Century A.D. to the Third. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-2158-5. 
• Mattern, Susan P. (1999). Rome and the Enemy: Imperial Strategy in the Principate. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-21166-7. 
• Mommsen, Theodor (1999). A History of Rome Under the Emperors. London: Routledge. ISBN 978-0-203-97908-2. 
• Minaud, Gérard, Les vies de 12 femmes d'empereur romain – Devoirs, Intrigues & Voluptés , Paris, L'Harmattan, ch. 6, La vie de Plotine, femme de Trajan, p. 147–168. 2012. ISBN 978-2-336-00291-0.
• Petit, Paul (1976). Pax Romana. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-02171-6. 
• Rees, Roger (2012). Latin Panegyric. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957671-5. 
• Le Roux, Patrick (1998). Le Haut-Empire Romain en Occident, d'Auguste aux Sévères (na jeziku: francuski). Paris: Seuil. ISBN 978-2-02-025932-3. 
• de Ste. Croix, G.E.M. (1989). The Class Struggle in the Ancient Greek World. London: Duckworth. ISBN 978-0-8014-9597-7. 
• Sartre, Maurice (1994). El Oriente romano, Parte 3 (na jeziku: španski). Madrid: AKAL. ISBN 978-84-460-0412-7. 
• Schmitz, Michael (2005). The Dacian Threat, 101–106 AD. Armidale, Australia: Caeros Pty. ISBN 978-0-9758445-0-2. 
• Sidebotham, Steven E. (1986). Roman Economic Policy in the Erythra Thalassa: 30 B.C. – A.D. 217. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-07644-0. 
• Strobel, Karl (2010). Kaiser Traian: Eine Epoche der Weltgeschichte (na jeziku: nemački). Regensburg: F. Pustet. ISBN 978-3-7917-2172-9. 
• Veyne, Paul (1976). Le Pain et le Cirque (na jeziku: francuski). Paris: Seuil. ISBN 978-2-02-004507-0. 
• Veyne, Paul (2001). La Société Romaine (na jeziku: francuski). Paris: Seuil. ISBN 978-2-02-052360-8. 
• Veyne, Paul (2005). L'Empire Gréco-Romain (na jeziku: francuski). Paris: Seuil. ISBN 978-2-02-057798-4. 
• Young, Gary K. (2001). Rome's Eastern Trade: International Commerce and Imperial Policy 31 BC – AD 305. Abingdon: Routledge. ISBN 978-0-203-47093-0. 
• Wildfeuer, C.R.H (2009). Trajan, Lion of Rome: the Untold Story of Rome's Greatest Emperor. Aquifer Publishing. ISBN 0-9818460-6-8. OCLC 496004778.  Historical fiction.
• Benario, Herbert W. (2000). „Trajan (A.D. 98–117)”. De Imperatoribus Romanis. Pristupljeno 24. 9. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cassius Dio or Dio Cassius Roman History. Greek Text and Translation by Earnest Cary at internet archive
• Scriptores Historiae Augustae, Augustan History. Latin Text Translated by David Magie
• Aurelius Victor, Caesares, XIV. Latin „Caesares: text – IntraText CT”. Intratext.com. 4. 5. 2007. Pristupljeno 13. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Anon, Excerpta of Aurelius Victor: Epitome de Caesaribus, XIII. Latin „Epitome De Caesaribus: text – IntraText CT”. Intratext.com. 4. 5. 2007. Pristupljeno 13. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Eusebius of Caesarea, Church History (Book IV), „Church History”. www.newadvent.org. Pristupljeno 13. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Smallwood, E.M, Documents Illustrating the Principates of Nerva Trajan and Hadrian, Cambridge, 1966.
• Bârcă, Vitalie (2013). Nomads of the Steppes on the Danube Frontier of the Roman Empire in the 1st Century CE. Historical Sketch and Chronological Remarks. Dacia. OCLC 1023761641. 
• Barnes, T. D. (1967). „Hadrian and Lucius Verus”. Journal of Roman Studies. 57 (1/2): 65—79. JSTOR 299345. S2CID 162678629. doi:10.2307/299345. 
• Birley, Anthony R. (1997). Hadrian. The restless emperor. London: Routledge. ISBN 978-0-415-16544-0. 
• Boatwright, Mary Taliaferro (1987). Hadrian and the city of Rome. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 9780691002187. 
• Boatwright, Mary Taliaferro. (2002). Hadrian and the Cities of the Roman Empire. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04889-5. 
• Canto, Alicia M. (2004). „Itálica, patria y ciudad natal de Adriano (31 textos históricos y argumentos contra Vita Hadr. 1, 3”. Athenaeum. 92 (2): 367—408. Arhivirano iz originala 15. 10. 2007. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Everitt, Anthony (2009). Hadrian and the Triumph of Rome. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6662-9. 
• Dobson, Brian (2000). Hadrian's Wall. London: Penguin. 
• Gibbon, Edward, The Decline and Fall of the Roman Empire, vol. I, 1776. The Online Library of Liberty „Online Library of Liberty – The History of the Decline and Fall of the Roman Empire, vol. 1”. Oll.libertyfund.org. Arhivirano iz originala 07. 08. 2010. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Giurescu, Dinu C.; Fischer-Galaţi, Stephen A. (1998). Romania: a Historic Perspective. East European Monographs. OCLC 39317152. 
• Lambert, Royston (1997). Beloved and God: the story of Hadrian and Antinous. London: Phoenix Giants. ISBN 978-1-85799-944-0. 
• Mócsy, András (8. 4. 2014). Pannonia and Upper Moesia (Routledge Revivals): A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. Routledge. ISBN 978-1-317-75425-1. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Morwood, James (2013). Hadrian. London; New York: Bloomsbury Academic. ISBN 9781849668866. 
• Opper, Thorsten (2008). Hadrian: Empire and Conflict. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674030954. 
• Speller, Elizabeth (2003). Following Hadrian: a second-century journey through the Roman Empire. London: Review. ISBN 978-0-7472-6662-4. 
• Syme, Ronald (1997) [1958]. Tacitus. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814327-7. 
• Syme, Ronald (1964). „Hadrian and Italica”. Journal of Roman Studies. LIV (1–2): 142—9. JSTOR 298660. S2CID 162241585. doi:10.2307/298660. 
• Syme, Ronald (1988). „Journeys of Hadrian” (PDF). Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 73: 159—170. Pristupljeno 12. 12. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza) Reprinted in Syme, Ronald (1991). Roman Papers VI. Oxford: Clarendon Press. str. 346—357. ISBN 978-0-19-814494-6. 
• Danziger, Danny; Purcell, Nicholas (2006). Hadrian's empire : when Rome ruled the world. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-83361-2. 
• Everitt, Anthony (2009). Hadrian and the triumph of Rome. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6662-9. 
• Gray, William Dodge (1919). „A Study of the life of Hadrian Prior to His Accession”. Smith College Studies in History. 4: 151—209. 
• Gregorovius, Ferdinand (1898). The Emperor Hadrian: A Picture of the Greco-Roman World in His Time. Mary E. Robinson, trans. London: Macmillan. ISBN 9780790552286. 
• Henderson, Bernard W. (1923). Life and Principate of the Emperor Hadrian. London: Methuen. 
• Ish-Kishor, Sulamith (1935). Magnificent Hadrian: A Biography of Hadrian, Emperor of Rome. New York: Minton, Balch and Co. 
• Kouremenos, Anna (2022). The Province of Achaea in the 2nd century CE: The Past Present. Routledge. ISBN 9781032014852. 
• Perowne, Stewart (1960). Hadrian. London: Hodder and Stoughton. 
• Modena Altieri, Ascanio (2017). Imago roboris: Adriano di Tel Shalem. Rome: L'Intellettuale Dissidente. Arhivirano iz originala 31. 5. 2021. g. Pristupljeno 25. 3. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Cassius Dio, Roman History Book 68, English translation
• Pliny the Younger, Letters, Book 10, English translation