Pređi na sadržaj

Piknik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slika piknika Džejms Tisota

Piknik predstavlja oblik zabave i uživanja u hrani na otvorenom prostoru.

Ljudi i meštani pozvani (podaci su iz početka 20. veka, pre rata 1914.-1918) na piknik bili bi na izletima u svojoj bližoj okolini. Vozili su se kočijom ili automobilom, a za piknik obično bi poneli nešto hrane i pića. Na raskošnim piknicima ljudi bi goste ponudili pomno izabranom hranom, vinom te likerom. Mladi ljudi uglavnom su išli na manje piknike, na kojem su najčešće uživali u pečenom krompiru, kukuruzu i jabukama. Predstavnici srednjih i nižih društvenih slojeva na piknike često su išli pešice ili biciklom. Piknik se u današnje vreme obično održava tokom nedeljnog poslepodneva ili u vreme praznika. Takođe, danas se često, tokom piknika, jede hrana pripremljena na žaru. Piknici su, obično lepši za vreme vedrog, toplog dana.

Mesto održavanja piknika

[uredi | uredi izvor]

Dakako, veoma je bitno koje će mesto za piknik biti izabrano. Obično je to neka zaravan blizu vode, okružena šumom, gde se istovremeno može prepustiti blagorodnom uticaju sunčevih zraka, ali i skloniti se u hladovinu koju prave stabla. Za uspešan piknik nužna je muzika, te u novije vreme pikničari ponesu kakav kasetofon ili muzički instrument, te se uz diskretne tonove prepuštaju meditaciji ili kojekakvim aktivnostima.

Sport tokom piknika

[uredi | uredi izvor]

Kako u blizini mesta održavanja piknika u većini slučajeva nema uređenih sportskih terena, pikničari se većinom odlučuju za odbojku ili badminton, dakle odlučuju se za sportove koji ne zahtevaju posebne uslove, već se mogu igrati praktično svuda.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]