Ликер

С Википедије, слободне енциклопедије
Јегермајстер[1][2][3][4]
Бенедиктин, традиционални француски биљни ликер.[5][6][7][8]
Ликер Бејрао, традиционални португалски ликер од зачина.[9][10][11]

Ликер је слатко алкохолно пиће често обогаћено укусом воћа, трава, зачина, сјемена, или неких других извора укуса. Ријеч ликер потиче од латинске ријечи liquifacere што значи отопити, а мисли се на отапање твари које ликеру дају укус. Ликери су већином изузетно слатки, те имају висок постотак алкохола (између 15% и 40%), што их убраја у категорију жестоких алкохолних пића. Примјери ликера: Халф, Јегермајстер, Крушковац, Ораховац и Пелинковац.

Правне дефиниције[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама и Канади, где се жестока пића често називају „liquor“ (/ˈlɪkər/), често постоји забуна у разликовању ликера и жестоких пића, због многих различитих врста алкохолних пића која су данас доступна (нпр. ароматизована вотка). Ликери генерално садрже нижи садржај алкохола (15–30% ABV) од жестоких алкохолних пића[12] и имају мешавину заслађивача, док неки могу да имају ABV и до 55%.[13]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Француска реч ликер потиче од латинске речи liquifacere, што значи „растворити се“.[14][15]

У неким деловима Сједињених Држава и Канаде, ликери се називају кордијалима или шнапсом.[16][17] Ово може да изазове забуну, јер је у Уједињеном Краљевству кордијал односи на безалкохолни концентровани воћни сируп, обично разблажен по укусу и конзумиран као негазирано безалкохолно пиће.[18] Шнапс се, с друге стране, може односити на било које дестиловано пиће у Немачкој и аквавит у скандинавским земљама.[19]

Правне дефиниције[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама и Канади, где се жестока пића често називају „ликвором“, често постоји забуна у разликовању ликера и ликвора, због многих различитих врста ароматизованих жестоких пића која су данас доступна (нпр. ароматизована вотка). Ликери генерално садрже нижи садржај алкохола (15–30% ABV) од жестоких алкохолних пића[20] и имају мешавину заслађивача, док неки могу да имају ABV и до 55%.[21]

Канада[уреди | уреди извор]

Према прописима о храни и лековима (C.R.C., c. 870), ликери се производе мешањем алкохола са биљним материјалом.[22] Ови материјали укључују сокове или екстракте из воћа, цвећа, лишћа или других биљних материјала.[22] Екстракти се добијају намакањем, филтрирањем или омекшавањем биљних супстанци. Заслађивач се може додати у количини која је најмање 2,5 одсто готовог ликера. Проценат алкохола треба да буде најмање 23%.[22] Такође може да садржи природне или вештачке ароме и боје[22]

Европска унија[уреди | уреди извор]

Директива Европске уније о жестоким пићима даје смернице које се примењују на све ликере.[23] Као такав, ликер мора да

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

Биро за порезе и трговину на алкохол и дуван регулише ликере слично као у Канади. Ликери (а такође и жестока пића) се дефинишу као производи настали мешањем или редестилацијом дестилованих алкохолних пића са воћем, биљним производима, природним аромама, екстрактима или заслађивачима. Ови адитиви се морају додати у количини не мањој од 2,5% масе финалног производа.[24]

Припрема[уреди | уреди извор]

Неки ликери се припремају инфузијом одређеног дрвета, воћа или цвећа у води или алкохолу и додавањем шећера или других предмета. Други се дестилују од ароматичних или зачинских средстава.

Ликери од аниса и ракија од аниса имају својство да се претварају из провидног у мутно стање када се додају води: уље аниса остаје у раствору у присуству високе концентрације алкохола, али се издваја када се концентрација алкохола смањи; ово је познато као узоу ефекат.[25]

Употреба[уреди | уреди извор]

Коктели[уреди | уреди извор]

Ликери се понекад мешају у коктеле да би им дали укус.[26] Додавањем ликера у коктел, може се променити укус и изглед коктела. Док су неки ликери обојени и дизајнирани тако да коктел искаче у боји, други су прозрачни што спрећава да ликер преузме боју основног жестоког пића или гарниша.[27]

Слојевита пића[уреди | уреди извор]

Слојевита пића се праве плутањем ликера различитих боја у одвојеним слојевима. Сваки ликер се полако сипа у чашу преко задње стране кашике или низ стаклену шипку, тако да течности различите густине остају непомешане, стварајући пругасти ефекат.[28]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ski, Telegraph (2016-02-04). „Jägermeister: 11 facts about everyone's favourite après drink”Неопходна новчана претплата. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 2022-01-11. г. Приступљено 2020-02-03. 
  2. ^ „A taste of history – The story behind Jägermeister”. JOE.ie (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-03. 
  3. ^ Japhe, Brad. „Jägermeister Moves From Party Shot To Craft Cocktail”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-03. 
  4. ^ Woolsey, Barbara (2014-11-12). „16 Things You Didn't Know About Jägermeister”. Thrillist. Приступљено 2020-02-03. 
  5. ^ „Dom Benedictine Dom 1510 Liqueur”. 
  6. ^ Minton, Robert (1982-03-01). „The Secret Of Succession”. Inc.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-20. 
  7. ^ „Ashley Barnes: Burnley's Béné 'n' hotshot”. Lancashire Telegraph. 
  8. ^ „Benedictine and the Burnley miners - Drinks Tube”. jamieoliver.com. 10. 12. 2014. 
  9. ^ „O dono do licor mais irreverente de Portugal - DN”. www.dn.pt (на језику: португалски). Приступљено 2019-12-18. 
  10. ^ RTP - Fabrico Nacional - Ep. 13 Licor Beirão (на језику: енглески), Архивирано из оригинала 2021-06-22. г., Приступљено 2019-12-18 
  11. ^ „O Licor Beirão mudou! Mas só por fora...”. Boa Cama Boa Mesa (на језику: португалски). Приступљено 2019-12-18. 
  12. ^ „How to Tell Your Liquor From Your Liqueur”. The Spruce Eats. Приступљено 1. 8. 2018. 
  13. ^ „Liquor alcohol content”. alcoholcontents.com. Приступљено 1. 8. 2018. 
  14. ^ Owens, B.; Dikty, A.; Maytag, F. (2011). The Art of Distilling Whiskey and Other Spirits: An Enthusiast's Guide to the Artisan Distilling of Potent Potables. Quarry Books. стр. 106. ISBN 978-1-61673-555-5. Приступљено 30. 7. 2018. 
  15. ^ Etkin, N.L. (2009). Foods of Association: Biocultural Perspectives on Foods and Beverages that Mediate Sociability. University of Arizona Press. стр. 210. ISBN 978-0-8165-2777-9. Приступљено 30. 7. 2018. 
  16. ^ Lichine, Alexis (1987). Alexis Lichine's New Encyclopedia of Wines & Spirits (5th изд.). New York: Alfred A. Knopf. стр. 198. ISBN 978-0-394-56262-9. 
  17. ^ New Oxford American Dictionary (3rd изд.). New York: Oxford University Press. 2010. стр. 385. ISBN 978-0-19-539288-3.  cordial: "another term for liqueur"
  18. ^ Dietsch, Michael. „9 Easily Confused Cocktail Terms You Should Know”. Serious Eats. Приступљено 31. 7. 2018. 
  19. ^ Prial, Frank (27. 10. 1985). „Schnapps, the Cordial Spirit”. The New York Times. Приступљено 31. 7. 2018. 
  20. ^ „How to Tell Your Liquor From Your Liqueur”. The Spruce Eats. Приступљено 1. 8. 2018. 
  21. ^ „Liquor alcohol content”. alcoholcontents.com. Приступљено 1. 8. 2018. 
  22. ^ а б в г Branch, Legislative Services (23. 6. 2021). „Consolidated federal laws of canada, Food and Drug Regulations”. laws.justice.gc.ca. 
  23. ^ „Consolidated text: Regulation (EU) 2019/787 of the European Parliament and of the Council of 17 April 2019 on the definition, description, presentation and labelling of spirit drinks, the use of the names of spirit drinks in the presentation and labelling of other foodstuffs, the protection of geographical indications for spirit drinks, the use of ethyl alcohol and distillates of agricultural origin in alcoholic beverages, and repealing Regulation (EC) No 110/2008”. 25. 5. 2021. 
  24. ^ „27 CFR 5.22 – The standards of identity.”. Приступљено 6. 2. 2022. 
  25. ^ Sanchez-Dominguez, M.; Rodriguez-Abreu, C. (2016). Nanocolloids: A Meeting Point for Scientists and Technologists. Elsevier Science. стр. 369. ISBN 978-0-12-801758-6. Приступљено 2. 8. 2018. „O/W and W/O nano-emulsions can also be formed without a surfactant by self-emulsification, using the so-called Ouzo effect. The major components of Ouzo (a Greek drink) are trans-anethole, ethanol, and water. Anethole is almost insoluble ...” 
  26. ^ Meehan, Jim (12. 6. 2012). „Embellish Like Bartenders”. The New York Times. Приступљено 1. 8. 2018. 
  27. ^ „What are Liqueurs? Find out from the Experts!”. Spirits of France (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-30. 
  28. ^ „Know the Density of Your Liquor To Make the Best Layered Drinks”. The Spruce Eats. Приступљено 1. 8. 2018. 
  29. ^ Massenez

Литература[уреди | уреди извор]

  • The Liqueur Compounder's Handbook of Recipes for the Manufacture of Liqueurs, Alcoholic Cordials and Compounded Spirits. Bush, W.J. and Co. 1910. 
  • Kaustinen, E.M. (1985). Production and stability of cream liqueurs made with whey protein concentrate. University of Wisconsin-Madison. 
  • Hubbell, Diana (23. 2. 2023). „Remembering When Cocktails Were Just Soup”. Atlas Obscura. 
  • Burns, Walter. "The ultimate cocktail encyclopedia". San Diego, CA: Thunder Bay Press, 2014.
  • Love Food Editors. "The art of mixology: Classic cocktails and curious concoctions". Bath: Parragon Books, 2015.
  • Polinsky, Simon. "The complete encyclopedia of cocktails: Cocktails old and new, with and without alcohol". Netherlands: Rebo International, 2003.
  • Regan, Mardee Haidin. "The bartender's best friend: A complete guide to cocktails, martinis, and mixed drinks". Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, 2003.
  • Thomas, Jerry. "How to mix drinks, or, The bon vivant's companion". London: Hesperus, 2012.
  • Harold J. Grossman and Harriet Lembeck, Grossman's Guide to Wines, Beers and Spirits (6th edition). Charles Scribner's Sons, New York, pp. 377–8. 1977. ISBN 0-684-15033-6.
  • Jean Pierre Lantaz, Bénédictine, d'un alambic à cinq continents, éditions Bertout 1991.
  • Stéphane Nappez, Le palais Bénédictine, éditions PTC 2005
  • Woolsey, Barbara. „16 Things You Didn't Know About Jagermeister”. Thrillist. Thrillist Media. Приступљено 11. 11. 2014. 
  • „Jägermeister”. Jager.com. Архивирано из оригинала 2011-08-07. г. Приступљено 2011-09-16. 
  • „the definition of jagermeister”. Dictionary.com. Архивирано из оригинала 2017-10-11. г. Приступљено 13. 10. 2017. 
  • {{Cite book | ref=harv|title= Wahrig Deutsches Wörterbuch |location= Munich, Germany |publisher= Bertelsmann Lexikon Institut |date= 2006 |isbn= 978-3-577-10241-4|page= 788}
  • Coffey, Helen; Morris, Hugh; Lee, Kieran (27. 3. 2014). „Jaegermeister: 12 facts about everyone's favourite après drink”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 2022-01-11. г. Приступљено 19. 11. 2014. 
  • Redman, Chris (20. 2. 2011). „Flying Sky High: Grey Goose Vodka”. France Today. Приступљено 3. 10. 2013. 
  • Stevenson, Seth (2004). „The Cocktail Creationist”. New York Magazine. Приступљено 1. 10. 2013. 
  • Hopkins, Amy (24. 6. 2015). „Jägermeister acquires Sidney Frank”. The Spirits Business. Приступљено 17. 10. 2015. 
  • Artforum International. Artforum International Magazine. 1999. Приступљено 28. 11. 2012. „The Jägermeister logo, a stag with a cross between its horns, is the symbol of St. Hubert, the patron saint of dogs and hunters. According to the legend, while hunting in the forest Hubert encountered a stag with a glowing crucifix hovering between...” 
  • Difford, Simon (септембар 2007). Cocktails: Over 2250 Cocktails. diffordsguide. стр. 388. ISBN 9780955627606. Приступљено 28. 11. 2012. „The logo has a deer with a cross between its antlers, recalling a vision in the life of St Hubert, the patron saint of hunters.” 
  • British Archaeological Association (1878). The Archaeological journal. Longman, Brown, Green, and Longman. стр. 281. Приступљено 28. 11. 2012. „Hubert and Eustace are very similar, though the period of their conversions was nearly 600 years apart. Both saints were of noble birth and passionately devoted to the chase, and both were converted by an encounter with a milk white stag, bearing a crucifix between its horns.” 
  • College Weekend. BJ Klein. октобар 2010. стр. 66. ISBN 9780557711697. Приступљено 28. 11. 2012. „The Jägermeister logo, which shows the head of a stag with a glowing cross between its antlers, is a reference to the stories of Saint Hubertus and Saint Eustace.” 
  • Bode, Wilhelm; Emmert, Elisabeth (2000). Jagdwende: vom Edelhobby zum ökologischen Handwerk (на језику: немачки). C.H.Beck. стр. 49. ISBN 978-3-406-45993-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ликер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ликер&oldid=25883604”