Pređi na sadržaj

Pneumonektomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pneumonektomija
Površina reza pluća nakon pneumonektomije, sa znacima raka pluća (beličasti tumor u blizini bronhija).
ICD-9-CM32.5
MeSHD011013

Pneumonektomija (ili pneumektomija) jeste hirurška procedura za uklanjanje pluća. Prvi put je uspešno izvedena 1933. godine od strane dr Evartsa Grejema. Ovu proceduru ne treba mešati sa lobektomijom ili segmentektomijom, koja uklanja samo jedan deo pluća.

Postoje dve vrste pneumonektomije: jednostavna koja uklanja samo pluća i ekstrapleuralna kojom se pored pneumonektomijom takođe uklanja deo dijafragme, parijetalna pleura i perikard sa te strane.[1]

Pneumonektomija je resekcija pluća koja je praćena znatno većim operacionim mortalitetom i morbiditetom od lobektomije. Osim klasičnih uzroka operacionog morbiditeta, kao što su respiracijski kardiovaskularni, najznačajniji uzrok postoperacionih komplikacija je bronhopleurna fistula. Ova komplikacija nastaje kod 5 do 10% bolesnika s pneumonektomijom, dok je prema nekim autorima učestalost pre uvođenja mehaničkog postavljanja šava bronha dostizala i 15%. Rizik nastanka ove komplikacije povećan je ukoliko je pneumonektomija učinjena posle infekcije u pleurnom prostoru.[2]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Snimak sa jedne od pneumonektomija

Pluća su veoma dinamične grudne strukture koje su neophodne za disanje, pH ravnotežu, proizvodnju enzima i odbranu domaćina, između mnogih drugih funkcija. Dakle, pluća su podložna širokom spektru patoloških stanja, malignih i benignih, koja mogu zahtevati pneumonektomiju (potpunu resekciju pluća).[3][4]

Ekstrapleuralna pneumonektomija je proširena procedura koja uključuje resekciju parijetalne i visceralne pleure, obolelog pluća, ipsilateralne hemidijafragme, ipsilateralnog perikarda i medijastinalnih limfnih čvorova.[5][6]

Iako procedura nosi rizik od morbiditeta, uključujući srčane i plućne komplikacije, može biti korisna kod pacijenata sa malignim mezoteliomom i ekstenzivnim timomima.[7][8][5] Ovaj hirurški pristup je često povezan sa zračenjem i hemoterapijom kako bi se poboljšao preživljavanje kod obe bolesti.[7][8][9][10]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Najčešći razlog za pneumonektomiju je uklanjanje tumorskog tkiva kod malignih i benignih bolesti.[11]

Maligne indikacije uključuju sledeće:[12]

  • Plućne metastaze (manje često)
  • Karcinom pluća ne-malih ćelija.[13]

Benigne indikacije za pneumonektomiju uključuju sledeće:[4]

  • Hronična infekcija pluća (višestruki apscesi, bronhiektazije, gljivične infekcije, tuberkuloza)
  • Traumatska povreda pluća
  • Bronhijalna opstrukcija sa uništenim plućima
  • Urođena bolest pluća

Iako je najčešća indikacija za ekstrapleuralnu pneumonektomiju maligni mezoteliom, tehnika se takođe može koristiti za lečenje diseminovanih timoma i povremeno tuberkuloze na ograničeniji način.[7][9][8]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Pacijentovu plućnu funkciju treba proceniti i razmotriti primenom ventilaciono-perfuzionog skeniranja sa zapreminom forsiranog izdisaja u 1 sekundi (FEV1) manjim od 2 L. Kombinovani rezultati ovih testova mogu se koristiti za adekvatno predviđanje postoperativne funkcije pluća. Pacijenti sa predviđenim postoperativnim FEV1 manjim od 0,8 L često se leče drugim sredstvima i ne razmatraju se za pneumonektomiju. Iako hirurzi zasnivaju kandidaturu za ekstrapleuralnu pneumonektomiju na studijama plućne funkcije, pacijente treba individualizovati i uzeti u obzir moguči učinak resekcije.[11]

Ehokardiografija se takođe može obaviti pre procedure da bi se procenila bolest zalistaka, plućna hipertenzija i ventrikularna funkcija. Teška valvularna bolest, potvrđena teška plućna hipertenzija i loša ventrikularna funkcija mogu sprečiti operaciju.

Pozitronska emisiona tomografija i CT skeniranje grudnog koša se koriste za procenu stepena zahvatanja bolesti.[3][4][14][15] Hirurška intervencija je zabranjena kod pacijenata sa bolešću koja se proteže preko dijafragme da bi bila intraabdominalna, koja se proteže do kontralateralnog hemitoraksa, zahvata strukture medijastinuma ili, najčešće, invaziju rebra. Pošto su MRI i CT skeniranje grudnog koša nepouzdane determinante invazije zida grudnog koša; ovo se takođe procenjuje intraoperativno.[3][4]

Anatomske promene[uredi | uredi izvor]

Rendgenski snimak grudnog koša osobe kojoj je uklonjeno desno plućno krilo

Nakon izvršene pneumonektomije dolazi do promena u grudnoj šupljini kako bi se nadoknadila izmenjena anatomija. Preostala pluća se naduvavaju i pomeraju zajedno sa srcem ka sada praznom prostoru. Ovaj prostor je u početku nakon operacije pun vazduha, ali se onda on postepeno apsorbuje i tečnost na kraju zauzima mesto.[16] Tečnost koja ispunjava zaostali prostor u grudnoj šupljini polako se želatinizuje u proteinski materijal, a grudni koš se lagano smanjuje.

Videoasistirana uniportalna pneumonektomija[uredi | uredi izvor]

Videoasistirana uniportalna pneumonektomija jeste jedna od noijih metoda odstranjenja celog plućnog krila minimalno invazivnim pristupom, koja se primenjuje i u Srbiji.[17]

Postoperativni tok prolazi uredno, a pacijent se nakon nedelju dana puštena na kućno lečenje u dobrom opštem stanju.

Ovakav vid lečenja pruža brojne prednosti pacijentima obolelim od teških plućnih bolesti, koje su dodatno otežane zbog pridruženih kardiovaskularnih bolesti i šečerne bolesti. Posebnu prednost uspešnosti operacije pruža multidisciplinarni pristup (učešće lekara drugih specijalnosti) koji omogućava precizno isplaniranu i kontrolisanu pripremu operativnog lečenja.

Desnostrana ekstrapleuralna pneumonektomija[uredi | uredi izvor]

Subkostalni rez ili laparoskopija se mogu koristiti za ispitivanje proširenja abdomena kada slika ukazuje na transdijafragmatičnu zahvaćenost.

Zatim se koristi prošireni posterolateralni torakotomski rez preko petog međurebarnog prostora, uz adekvatnu ekspoziciju za ekstrapleuralnu disekciju koja se postiže resekcijom petog rebra. Ekstrapleuralna disekcija ide od gornje ka inferiornom u prednjem delu, a zatim u zadnjem delu. Posebno se vodi računa da se unutrašnja mlečna arterija i vena ne avuliraju napred ili subklavijalna arterija i vena pozadi. Dodatna pažnja se poklanja gornjoj šupljoj veni i azigotnoj veni kada se secira oko vrha pluća da bi se izbegla trakcija.[18]

Invazija aorte i jednjaka se procenjuje tokom zadnje disekcije, kao i perikarda preko prednje disekcije.

Dijafragmatska podela i disekcija počinju anteriorno i nastavljaju se oko posterolateralno, izbegavajući povredu peritoneuma.

Nazogastrična sonda se može koristiti tokom posteriorne disekcije za palpaciju jednjaka i za sprečavanje njegove povrede. Ovo je obično najizazovniji deo disekcije.

Rub krune dijafragme je ostavljen sa jednjakom kako bi se obezbedio izvor za pričvršćivanje flastera tokom kasnijih faza operacije.

Kako se disekcija nastavlja i dostiže medijalni aspekt, perikardijalni rez se produžava radi bolje vizuelizacije donje šuplje vene i hilarnih sudova.

Fokus se zatim usmerava na podelu plućnih sudova i bronha. Nakon što se izoluje desna glavna plućna arterija, obično se koristi endovaskularni heftalica da bi se posuda podelila iz unutrašnjosti perikarda pored donje šuplje vene. Zatim, gornja i donja plućna vena se izoluju i spajaju na isti način.

Desni glavni bronh je izolovan i podeljen u blizini karine, obično pomoću heftalice.

Izvodi se standardna disekcija limfnih čvorova.

Sadržaj kompletne disekcije obuhvata pluća sa parijetalnom i visceralnom pleurom, ipsilateralni perikard, desnu hemidijafragmu i limfne čvorove.

Kada se uzorak ukloni, sledi faza rekonstrukcije postupka.

Za pokrivanje patrljka bronha može se koristiti perikardijalni masni jastučić.

Zatim, veliki flaster se prišije po obodu na zid grudnog koša, rub kruže ostavljen oko jednjaka i ivica oko perikarda.

Srčana hernija se pokušava izbeći postavljanjem protetskog flastera na perikardni defekt i na dijafragmatični flaster.

Grudni koš se zatim zatvara i postavlja se grudna cev za stezanje nakon završetka procedure.

Pacijent se obično ekstubira u operacionoj sali.

Levostrana ekstrapleuralna pneumonektomija[uredi | uredi izvor]

Ova procedura se izvodi na sličan način kao i desna tehnika, ali sa pacijentom u desnom bočnom položaju dekubitusa, uz nekoliko drugih razlika.[18]

Dodatne važne strukture za izbegavanje povreda uključuju levi rekurentni laringealni nerv tokom disekcije luka aorte i međurebarni krvni sudova u posteromedijalnoj disekciji.

Leva glavna plućna arterija može biti disecirana izvan perikarda zbog svoje kraće dužine, ali se svakako može podeliti intraperikardijalno.

Pored toga, tokom levostrane procedure, otstranjuju se i aortopulmonalni limfni čvorovi.[19]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Kako je pneumonektomija prilično rizična operacija moguće su sledeće komplikacije:[4][3]

  • Respiratorna insuficijencija
  • Krvni ugrušak u plućima (plućna embolija)
  • Upala pluća
  • Šok
  • Komplikacije od anestezije
  • Obilna krvarenja (tamponada)
  • Abnormalni srčani ritmovi
  • Smanjen dotok krvi u srce
  • Hernija srca
  • Dehiscencija dijafragme/perikarda
  • Bronhopleuralna fistula
  • Duboka venska tromboza
  • Edem pluća
  • Infarkt miokarda
  • Infekcija rane
  • Infekcija urinarnog trakta
  • Sepsa
  • Sindrom postpneumonektomije
  • Empijem

Godine starosti i svi drugi zdravstveni problemi i drugi faktori rizika u momentu operacije mogu odrediti postoperativni rizik i moguće postoperativne komplikacije.

Oporavak[uredi | uredi izvor]

Oporavak nakon pneumonektomije verovatno će trajati nedeljama ili čak mesecima. Ako je hirurg raširio rebra da bi došao do pluća, područje blizu reza će boleti neko vreme nakon operacije. Ako je prisutan emfizem ili hronični bronhitis (česte bolesti među pušačima), nakon operacije tokom određenih aktivnosti pacijent će imati osečaj kratkog daha.

Ukupna aktivnost može biti ograničena na 1 do 2 meseca.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Opitz, Isabelle; Weder, Walter (2017). „A nuanced view of extrapleural pneumonectomy for malignant pleural mesothelioma”. Annals of Translational Medicine. 5 (11): 237—237. doi:10.21037/atm.2017.03.88. 
  2. ^ Furlan, Tomaž, Fink, Leon Lečenje maksimalnih lezija : pneumonektomija Zagreb: Udruženje pneumoftiziologa Jugoslavije, 1960.
  3. ^ a b v g James, TW, Faber, LP (1999). „Pneumonectomy for malignant disease”. Chest Surg Clin N Am. 9: 291. .
  4. ^ a b v g d Conlan, AA, Kopec, SE (1999). „Pneumonectomy for benign disease”. Chest Surg Clin N Am. 9: 311. .
  5. ^ a b Pain Control after Thoracic Surgery. A Review of Current Techniques (1994). „Kavanagh B et al”. Anesthesiology. 81: 737—759. .
  6. ^ A Randomised Comparison of Intravenous vs (1992). „Lumbar and Thoracic Epidural Fentanyl for Analgesia after Thoracotomy”. Guinard J et al. Anesthesiology. 77: 1108—1115. , .
  7. ^ a b v Harpole, DH, Liptay, MJ, DeCamp, MM,; et al. (1996). „Prospective analysis of pneumonectomy: Risk factors for major morbidity and cardiac dysrhythmias”. Ann Thorac Surg. 61: 977. .
  8. ^ a b v Romano, PS, Mark, DH (1992). „Patient and hospital characteristics related to in-hospital mortality after lung cancer resection”. Chest. 101: 1332. .
  9. ^ a b Beckles MA, Spiro SG: The physiologic evaluation of patients with lung cancer being considered for resectional surgery. Chest: 123. januar 2003.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)(1s):105s-114s.
  10. ^ Jhavar S, Pruszynski J, Gowan A, Boyle T, Deb N, Patel M. Intensity modulated radiation therapy after extra-pleural pneumonectomy for malignant pleural mesothelioma is feasible without fatal pulmonary toxicity and provides good survival. Asia Pac J Clin Oncol. 2018 Apr. 14 (2):e88-e94.
  11. ^ a b „Pneumonectomy: Background, Indications, Contraindications”. emedicine.medscape.com. 2023-06-13. 
  12. ^ „Pneumonectomy”. www.hopkinsmedicine.org (na jeziku: engleski). 2019-11-19. Pristupljeno 2022-11-09. 
  13. ^ White, Abby; Kucukak, Suden; Bueno, Raphael; Servais, Elliot; Lee, Daniel N.; Colson, Yolonda; Jaklitsch, Michael; McNamee, Ciaran; Mentzer, Steven (2017). „Pneumonectomy is safe and effective for non-small cell lung cancer following induction therapy”. Journal of Thoracic Disease. 9 (11): 4447—4453. ISSN 2072-1439. doi:10.21037/jtd.2017.10.92. 
  14. ^ Steéphan, François; Boucheseiche, Sophie; Hollande, Judith; Flahault, Antoine; Cheffi, Ali; Bazelly, Bernard; Bonnet, Francis (2000). „Pulmonary Complications Following Lung Resection”. Chest. 118 (5): 1263—1270. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.118.5.1263. 
  15. ^ Paajanen, Juuso; Laaksonen, Sanna; Ilonen, Ilkka; Wolff, Henrik; Husgafvel-Pursiainen, Kirsti; Kuosma, Eeva; Ollila, Hely; Myllärniemi, Marjukka; Vehmas, Tapio (2018). „Computed tomography in the evaluation of malignant pleural mesothelioma—Association of tumor size to a sarcomatoid histology, a more advanced TNM stage and poor survival”. Lung Cancer. 116: 73—79. ISSN 0169-5002. doi:10.1016/j.lungcan.2018.01.001. 
  16. ^ Beshara, Michael; Bora, Vaibhav (2022). „Pneumonectomy”. StatPearls. PMID 32310429. . NBK555969.
  17. ^ „Višestruke prednosti VATS”. www.planeta.org.rs. Pristupljeno 2023-10-11. 
  18. ^ a b „Pneumonectomy Technique: Pneumonectomy, Right-Sided Extrapleural Pneumonectomy, Left-Sided Extrapleural Pneumonectomy”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2023-10-11. 
  19. ^ Chang, Michael Y.; Sugarbaker, David J. (2004). „Extrapleural pneumonectomy for diffuse malignant pleural mesothelioma: techniques and complications”. Thoracic Surgery Clinics. 14 (4): 523—530. ISSN 1547-4127. doi:10.1016/j.thorsurg.2004.06.001. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пнеумонектомија&oldid=27865496”