Povreda leđa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anatomija ljudskih leđa

Povrede leđa nastaju kao posledica oštećenja, habanja ili traume kostiju, mišića ili drugih tkiva područja leđa. Svaka povreda kostiju, zglobova, vezivnog tkiva, mišića ili nerava leđa može izazvati bol i nelagodnost.[1] Povrede mogu uticati na bilo koji deo leđa, ali većina povreda se dešava u donjem delu leđa. Uobičajene povrede leđa uključuju uganuće i istegnuće, herniju diska i prelom pršljenova.[1] Lumbalna kičma je često mesto bolova u leđima.Zbog svoje fleksibilnosti i količine telesne težine koju neprestano nosi ovo područje je često podložno povredama.[2] Procenjuje se da bol u donjem delu leđa može da utiče na čak 80 do 90% opšte populacije u Sjedinjenim Američkim Državama.[3] Povrede se međusobno razlikuju po ozbiljnosti u zavisnosti od uzroka povrede i štete koja je nastala.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Dve starosne grupe sa najvećom stopom povreda kičmenog stuba su one uzrasta 15–29 i starosti 65 i više godina.[4]

Procenjuje se da se 50% povreda kičme pripisuje nesrećama motornih vozila.[4]

Iako većina preloma pršljenova ostaje nedijagnostikovana, procenjuje se da godišnji troškovi u vezi sa lečenjem preloma pršljenova u SAD iznose milijardu dolara.[5]

Simptomatske diskus hernije su najčešće između 30-50 godina.[6] Dok su u 95% slučajeva hernije diskova dijagnostikovanih kod pacijenata od 25 do 55 godina lokalizovane su predelu lumbalne kičme.[6]

Procenjuje se da je do 15. godine 26-50% dece pati od akutnog ili hroničnog bola u leđima.[7]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Povreda leđa naneta belim fosforom

Mnoge povrede leđa imaju slične uzroke.

Nategnuća i uganuća mišića leđa mogu biti uzrokovani nepravilnim pokretima pri podizanju teških tereta, prekomernom upotrebom mišića, iznenadnim snažnim pokretima ili direktnom traumom.[8]

Hernija međupršljenskog diska je povezana sa degeneracijom u vezi sa godinama, traumom kao što je pad ili saobraćajna nesreća, i savijanjem ili uvrtanjem pri podizanju teških tegova.[9] [10]

Uobičajeni uzroci preloma pršljenova uključuju traumu od direktnog udarca, silu kompresije koja dovodi do nepravilnog ili prekomernog aksijalnog opterećenja i hiper-fleksije ili hiper-ekstenzije.[11] Prelomi pršljenova kod dece ili starijih osoba mogu biti povezani sa razvojem ili zdravljem njihove kičme. Najčešći prelom pršljenova kod dece je spondiloliza koja može napredovati do spondilolisteze.[11] Nezreli skelet sadrži ploče rasta koje još nisu potpuno okoštale u jaču zrelu kost.[11] Frakture pršljenova kod starijih osoba su pogoršane slabljenjem skeleta koje je povezano sa osteoporozom.[12][13]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Povrede mišića i mekih tkiva[uredi | uredi izvor]

Povrede mišića i mekih tkiva mogu se klasifikovati korišćenjem sistema stepenovanja.[14]

  • Naprezanje mišića 1. stepena je najmanje ozbiljno sa oštećenjem nekoliko mišićnih vlakana i malim gubitkom funkcije ako uopšte ima.
  • Naprezanje mišića 2. stepena ukazuje na blagu do umerenu povredu sa značajnim oštećenjem tkiva i izvesnim gubitkom funkcije ili snage.
  • Naprezanje mišića 3. stepena je najteža stepen povrede pri čemu je mišić ili potpuno pocepan ili doživljava potpuni gubitak funkcije.[14]

Povreda kičme[uredi | uredi izvor]

Povrede kičmeni stuba ili pršljenova mogu se klasifikovati korišćenjem AO sistema klasifikacije povreda kičme. [15] AO sistem ima tri kategorije - A, B i C - zasnivane na lokaciji oštećenja na pršljenovima (bilo na prednjem ili zadnjem segmentu) i prema pravcu primenjene štetne sile.

  • Povrede tipa A su one povezane sa kompresijskom silom sa oštećenjem tela pršljenova.
  • Povrede tipa B su one povezane sa silom distrakcije koja dovodi do strukturnog oštećenja zadnjih komponenti kičmenog stuba.
  • Povrede tipa C su one povezane sa oštećenjem i prednjeg i zadnjeg dela kičmenog stuba što dovodi do pomeranja odvojenih segmenata u bilo kom pravcu.[16][15]

Ovaj sistem klasifikacije se može koristiti za klasifikaciju povreda cervikalnog, torakolumbalnog i sakralnog regiona kičmenog stuba.

Hernija međupršljenskog diska.[uredi | uredi izvor]

Hernija diska se može oceniti na osnovu veličine i lokacije hernije kao što se vidi na MRI.

Veličina

Veličina hernije je u kojoj meri ona štrči u vertebralni foramen. MSU klasifikacija za diskus hernije koristi blizinu diska do fasetnog zgloba kada meri veličinu disk hernije.[17] Koristeći MSU klasifikaciju, ocena od 1, 2 ili 3 može se koristiti da se opiše veličina hernije diska, pri čemu je 1 najmanje teška, a 3 najteža forma.

Lokacija

Lokacija hernije se takođe može opisati korišćenjem MSU klasifikacije za diskus hernije, koj se prvenstveno koristi za klasifikaciju herniranih diskova u lumbalnoj kičmi. Ova klasifikacija opisuje koliko je izbočina diska udaljena od srednje linije koristeći stepen A, B ili C.[17]

  • Stepen A opisuje herniju na srednjoj liniji.
  • Stepen C opisuje najlateralniju herniju, koja štrči u intervertebralni foramen (kroz koji prolaze kičmeni nervi).
  • Stepena B herniranije diska nalazi se između stepena A i C, koristeći fasetni zglob kao orijentir za bočnu granicu.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bol u donjem delu leđa kao kombinacija sledećih simptoma

  • tup i intenzivan bol
  • bol koji se širi niz noge i stopala
  • bol koji se pogoršava nakon dužeg sedenja
  • bol koji se oseća bolje pri promeni položaja
  • bol koji se pogoršava nakon buđenja

Bol koji ostaje u donjem delu leđa (aksijalni bol) se obično opisuje kao tup i jak. Ova vrsta bola može biti praćena blagim ili teškim grčevima mišića, ograničenom pokretljivošću, bolovima u kukovima i karlici.

Bol koji se širi niz noge i stopala

Ponekad bol u donjem delu leđa uključuje oštar osećaj pečenja i/ili utrnulost koja se kreće niz butine, potkolenice i stopala.Ovo stanje se naziva išijas. Išijas je uzrokovan iritacijom išijadičnog nerva i obično se oseća samo na jednoj strani tela.

Bol koji se pogoršava nakon dužeg sedenja

Sjedenje vrši pritisak na diskove, uzrokujući da se bol u donjem dijelu leđa pogoršava nakon dužeg sedenja. Hodanje i istezanje mogu brzo ublažiti bol u donjem delu leđa, ali povratak u sedeći položaj može izazvati povratak simptoma.

Bol pri promeni položaja

U zavisnosti od osnovnog uzroka bola, neki položaji će biti udobniji od drugih. Na primer, sa stenozom kičme, normalno hodanje može biti teško i bolno, ali naginjanje napred na nešto, kao što je kolica za kupovinu, može smanjiti bol. Način na koji se simptomi menjaju sa promenom položaja može pomoći u identifikaciji izvora bola.

Bol nakon buđenja

Mnogi pacijenti sa bolom u donjem delu leđa prijavljuju simptome koji su gori ujutru. Međutim, nakon ustajanja i kretanja, simptomi se smanjuju. Jutarnji bol u donjem delu leđa je uzrokovan ukočenošću izazvanom dugim periodima odmora, smanjenim protokom krvi tokom spavanja i eventualno kvalitetom dušeka i jastuka koji se koriste.

Drugi uzroci

Postoje i drugi načini na koje ljudi doživljavaju bol u donjem delu leđa. Bol u donjem delu leđa varira na individualnom nivou, a mnogi faktori utiču na iskustvo bola, uključujući mentalno i emocionalno zdravlje, finansijski stres ili nivoe vežbanja i aktivnosti.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza povrede leđa počinje fizičkim pregledom i detaljnom anamnezom.[18] Na ovaj način se mogu dijagnostikovati neke povrede, kao što su uganuća i istegnuća ili diskus hernija. Da bi se potvrdile ove dijagnoze, ili da bi se isključile druge povrede ili patologija, može se uraditi snimanje povređenog regiona. Rendgenski zraci se često koriste za vizuelizaciju patologije kostiju i mogu se primeniti kada se sumnja na frakturu pršljenova.[19][20] CT skeniranje daje slike veće rezolucije u poređenju sa rendgenskim snimcima i može se koristiti za pregled suptilnijih preloma koji bi inače mogli ostati neotkriveni na rendgenskom snimku.[21] MRI se obično naziva zlatnim standardom za vizuelizaciju mekog tkiva i može se koristiti kao pomoć u dijagnostici mnogih povreda leđa, uključujući hernije diska i neurološke poremećaje, krvarenje i edem.[20]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Predlozi za prevenciju raznih povreda leđa prvenstveno se odnose na uzroke tih povreda.

Rizik od uganuća i istegnuća leđa može se smanjiti izborom načina života, uključujući prestanak pušenja, ograničavanje alkohola, održavanje zdrave težine i održavanje kostiju i mišića jakima uz adekvatnu vežbu i zdravu ishranu.[22]

Rizik od diskus hernije se može smanjiti korišćenjem odgovarajućih tehnika prilikom podizanja teških tereta, prestanka pušenja i gubitka težine kako bi se smanjilo opterećenje koje se stavlja na kičmu.[22]

Prelomi pršljenova mogu biti teško sprečiti jer su uobičajeni uzroci povezani sa nesrećama ili degeneracijom u vezi sa uzrastom koja je povezana sa osteoporozom. Lečenje osteoporoze farmakoterapijom, uključivanje u program za prevenciju pada, jačanje mišića i kostiju uz pomoć programa vežbi sa opterećenjem i usvajanje programa ishrane koji promoviše zdravlje kostiju su sve opcije za smanjenje rizika od preloma pršljenova povezanih sa osteoporozom.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Back Injuries”. medlineplus.gov. Pristupljeno 2023-10-04. 
  2. ^ „Lower Back Pain Causes, Symptoms, Treatment, Medications, Prevention”. MedicineNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-04. 
  3. ^ Putz-Anderson, Vern, Thomas Waters, and Arun Garg. (1994). Applications Manual for the Revised NIOSH Lifting Equation. National Institute for Occupational Safety and Health. NIOSH (DHHS) Publication 94–110.
  4. ^ a b „Spinal column injuries in adults: Types, classification, and mechanisms”. www.uptodate.com. Pristupljeno 2023-10-04. 
  5. ^ Kendler, D.L.; Bauer, D.C.; Davison, K.S.; Dian, L.; Hanley, D.A.; Harris, S.T.; McClung, M.R.; Miller, P.D.; Schousboe, J.T. (2016). „Vertebral Fractures: Clinical Importance and Management”. The American Journal of Medicine (na jeziku: engleski). 129 (2): 221.e1—221.e10. doi:10.1016/j.amjmed.2015.09.020. 
  6. ^ a b Sengoz, Ahmet; Kotil, Kadir; Tasdemiroglu, Erol (2011). „Posterior epidural migration of herniated lumbar disc fragment”. Journal of Neurosurgery: Spine. 14 (3): 313—317. ISSN 1547-5654. doi:10.3171/2010.11.spine10142. 
  7. ^ Dizdarevic, Ismar; Bishop, Meghan; Sgromolo, Nicole; Hammoud, Sommer; Atanda, Alfred (2015-10-02). „Approach to the pediatric athlete with back pain: more than just the pars”. The Physician and Sportsmedicine (na jeziku: engleski). 43 (4): 421—431. ISSN 0091-3847. doi:10.1080/00913847.2015.1093668. 
  8. ^ „Back Muscle Strains and Sprains | Cleveland Clinic”. Cleveland Clinic. Pristupljeno 2017-08-05. 
  9. ^ „Back Muscle Strains and Sprains | Cleveland Clinic”. Cleveland Clinic. Pristupljeno 2017-08-05. 
  10. ^ „Herniated disk - Symptoms and causes”. Mayo Clinic. Pristupljeno 2017-08-05. 
  11. ^ a b v Dizdarevic, Ismar; Bishop, Meghan; Sgromolo, Nicole; Hammoud, Sommer; Atanda, Alfred (novembar 2015). „Approach to the pediatric athlete with back pain: more than just the pars”. The Physician and Sportsmedicine. 43 (4): 421—431. ISSN 2326-3660. PMID 26513167. S2CID 205468249. doi:10.1080/00913847.2015.1093668. 
  12. ^ McCarthy, Jason (6. 8. 2017). „Diagnosis and Management of Vertebral Compression Fractures”. American Family Physician. 94 (1): 44—50. PMID 27386723 — preko AAFP. 
  13. ^ Kendler, D. L.; Bauer, D. C.; Davison, K. S.; Dian, L.; Hanley, D. A.; Harris, S. T.; McClung, M. R.; Miller, P. D.; Schousboe, J. T. (februar 2016). „Vertebral Fractures: Clinical Importance and Management”. The American Journal of Medicine. 129 (2): 221.e1—10. ISSN 1555-7162. PMID 26524708. doi:10.1016/j.amjmed.2015.09.020 Slobodan pristup. 
  14. ^ a b Mueller-Wohlfahrt, Hans-Wilhelm; Haensel, Lutz; Mithoefer, Kai; Ekstrand, Jan; English, Bryan; McNally, Steven; Orchard, John; van Dijk, C Niek; Kerkhoffs, Gino M (2013). „Terminology and classification of muscle injuries in sport: The Munich consensus statement”. British Journal of Sports Medicine (na jeziku: engleski). 47 (6): 342—350. ISSN 0306-3674. doi:10.1136/bjsports-2012-091448. 
  15. ^ a b „AO Spine Classification Systems”. www.aofoundation.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-04. 
  16. ^ Reinhold, Maximilian; Audigé, Laurent; Schnake, Klaus John; Bellabarba, Carlo; Dai, Li-Yang; Oner, F. Cumhur (2013). „AO spine injury classification system: a revision proposal for the thoracic and lumbar spine”. European Spine Journal (na jeziku: engleski). 22 (10): 2184—2201. ISSN 0940-6719. doi:10.1007/s00586-013-2738-0. 
  17. ^ a b Mysliwiec, Lawrence Walter; Cholewicki, Jacek; Winkelpleck, Michael D.; Eis, Greg P. (2010). „MSU Classification for herniated lumbar discs on MRI: toward developing objective criteria for surgical selection”. European Spine Journal (na jeziku: engleski). 19 (7): 1087—1093. ISSN 0940-6719. doi:10.1007/s00586-009-1274-4. 
  18. ^ „Back Strains and Sprains”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-04. 
  19. ^ „X-ray: Imaging test quickly helps diagnosis - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Pristupljeno 2023-10-04. 
  20. ^ a b Li, Yiping; Fredrickson, Vance; Resnick, Daniel K. (2015). „How Should We Grade Lumbar Disc Herniation and Nerve Root Compression? A Systematic Review”. Clinical Orthopaedics & Related Research (na jeziku: engleski). 473 (6): 1896—1902. ISSN 0009-921X. doi:10.1007/s11999-014-3674-y. 
  21. ^ Neuroimaging, Part II (na jeziku: engleski). Newnes. 2016-07-12. ISBN 978-0-7020-4538-7. 
  22. ^ a b Huang, Weimin; Qian, Ying; Zheng, Kai; Yu, Lili; Yu, Xiuchun (januar 2016). „Is smoking a risk factor for lumbar disc herniation?”. European Spine Journal. 25 (1): 168—176. ISSN 1432-0932. PMID 26160690. S2CID 9617696. doi:10.1007/s00586-015-4103-y. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Повреда_леђа&oldid=27442758”