Podmoskovske večeri
Podmoskovske večeri (rus. Подмосковные вечера) je ruska pesma koja je postala poznata u celom svetu.
Pojavila se 1955. godine sa originalnim nazivom „Lenjingradske večeri“. Tekst je napisao Mihail Matusovski, a muziku Vasilij Solovjov-Sedoj. Na zahtev Sovjetskog ministarstva kulture, naziv i delovi teksta su prepravljeni, pa je dobila naziv Podmoskovske večeri.
Tekst na ruskom[uredi | uredi izvor]
- Ne slыšnы v sadu daže šorohi,
- Vsё zdesь zamerlo do utra.
- Esli b znali vы, kak mne dorogi
- Podmoskovnыe večera.
- Rečka dvižetsя i ne dvižetsя,
- Vsя iz lunnogo serebra.
- Pesnя slыšitsя i ne slыšitsя
- V эti tihie večera.
- Čto ž tы, milaя, smotrišь iskosa,
- Nizko golovu naklonя?
- Trudno vыskazatь i ne vыskazatь
- Vsё, čto na serdce u menя.
- A rassvet uže vsё zametnee.
- Tak, požaluйsta, budь dobra.
- Ne zabudь i tы эti letnie
- Podmoskovnыe večera.
Tekst na srpskom[uredi | uredi izvor]
- Ne čuje se ni šuštanje u vrtu,
- sve je zamrlo do jutra.
- Kad bi znali vi, kako su drage mi
- Podmoskovske večeri.
- Rečica žubori i ne žubori,
- srebrna od mesečine,
- pesma se čuje i ne čuje
- u tim tihim večerima.
- Zašto draga gledaš popreko,
- saginjući glavu nisko?
- Teško je iskazati i ne iskazati
- sve što mi na srcu leži.
- A zora sve više rudi.
- zato te molim, budi dobra
- i ne zaboravi i ti, te letnje
- Podmoskovske večeri.
