Pozivanje na ton

Pozivanje na ton je logička greška koja nastaje kada se u potpunosti zanemari suština iznesenog argumenta, a pažnja se skreće na ton izlaganja ili način na koji je taj argument iznesen. Generalno, kada je ova greška u pitanju, izneseni argument se odbija kao pogrešan uz obrazloženje da je govornik suviše agresivan, da ispoljava mržnju, te da nije dovoljno smiren, fin, pristojan i drugo. Često se oponent poziva i na to da protivnik vređa ili koristi ružne reči.

Greška se često koristi da bi se sagovornik namerno izbacio iz koloseka ili ućutkao. Najčešće je razlog za takvo skretanje s teme nesposobnost da se argument opovrgne. Nekada se desi kada se poziva na ton da sagovornik stvarno nije sposoban da sagleda suštinu argumenta i zato povišava ton. Ali, ton kojim je argument iznesen ne utiče na njegovu validnost.

Pozivanje na ton je posebna verzija crvene haringe, a u nekim slučajevima može biti i argument protiv čoveka.

Primeri

• Vodi se veoma žustra i glasna rasprava o stvarnosti Zemlje. Marko viče: "Nemoj da si toliko zatucan, neobrazovan i glup! Naučno je dokazano da je Zemlja stara više od četiri milijarde godina! To se lako pokazuje radiokarbonskim datiranjem!" Stevan odgovara: "Ja znam da je Zemlja stara 6.000 godina, ali pošto nisi sposoban da diskutuješ civilizovano, ovaj razgovor je završen."

Ovde se kao argument protiv naučnih dokaza iznosi ton kojim je ona iznesena, što je potpuno nevalidno u diskusiji.

• Milena: "Šta to reče, Stevane? Evolucija je čista laž?! Onda nisi savladao ni gradivo iz biologije za peti razred osnovne škole." Stevan: "E, sad si me stvarno uvredila! Nemamo više o čemu da razgovaramo."

Ovde nema uvrede, iako se Stevan pretvara da ima, jer se stvarno dokazi za evoluciju uče još u osnovnoj školi.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 78—79. ISBN 978-86-86059-45-1.