Pozorište u Antičkom Rimu
Pozorišne prestave u Antičkom Rimu u početku nisu bile toliko poznate i održavale su se samo u jutarnjim časovima. Pre su postojale improvizovane pozornice i publika je stajala, a sve se dešavalo pod vedrim nebom. Kasnije, u II veku p. n. e. napravljena su drvena sedišta. Prvo kameno pozorište napravio je Pompej na Marsovom polju[1]. Bilo je u obliku polukruga, a u unutrašnjosti su postojale polukružne stepenice na kojima je publika sedela[2].
Scena[uredi | uredi izvor]
Scena je nekada bila dodatno ukrašena naslikanim pejzažima i vodoskocima. Na pozornici su postojale sprave pomoću kojih su se dizale i spuštale zavese. Pozornicu je štitio krov, a postojale su i zavese koje su štitile gledaoce od kiše ili sunca[3][4].
Izvedbe[uredi | uredi izvor]
U Rimu su počeli da se pojavljuju komedijaši i etrurski glumci u IV veku p. n. e. Oni su bili vešti u pantomimi, muzici i u plesu. Na razvoj pozorišta uticali su i ludi Fescenini.
Plaud i Terencije, koji su živeli u II veku p. n. e., bili su dva najznačajnija komediografa. Oni su se dosta oslanjali na antičku komediju. Plaut je prepravljao grčke originale, čak je koristio i reči iz narodnog govora. U njegovim komedijama postojali su delovi za pevanje. Plaut je ostavio veliki trag u evropskoj i svetskoj književnosti. Terencije je pisao komedije koje su se zbog uglađenog jezika više dopadale rimskoj aristokratiji nego širim narodnim masama.
Igre u cirkusu bile su popularnije od predstava u pozorištu. Najveći i najstariji cirkus bio je Cirkus Maksimus[5]. Gladijatorske borbe su se održavale cirkusu ili na trgovima do polovine 1. veka p. n. e. Amfiteatar je nastao tako što su se Rimljani setili da spoje osnove za dva pozorišta, tako da ivice budu pribijene jedna drugoj. Najstariji amfiteatar nalazi se u Pompeji, sagrađen je oko 70. godine p. n. e i u njega je moglo da stane 20.000 gledalaca.
Za vreme vladavine Vespazijana započeta je izgradnja velikog amfiteatra. Nalaѕio pored Neronovog kolosa i zato je dobio naziv Koloseum. Izgradnju Koloseuma završio je Tit, Vespazijanov sin. Kada je zvanično završio sa izgradnjom organizovao je igre koje su trajale 100 dana. U Koloseumu bilo je 45.000 mesta za sedenje i još 5.000 za stajanje. Na svakoj ulaznici, kao i danas, bio je označen broj ulaza, reda i mesta[6].
Jedna vrsta gladijatorskij borbi bio je lov. Gladijatori su lovili razne zveri, a scena je bila nameštena tako da podseća na prirodno stanište te životinje. Ponekad su se i održavale tauromahije. To su bile borbe čoveka i bika. Najpopularnije su ipak bile hoplomahije, borbe između ljudi. Još u doba Carstva gladijatori su prilazili carskoj loži i odavali poštovanje caru[7].
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bieber, Margarete (1961). The History of Greek & Roman Theater. Princeton: Princeton University Press. str. 151—171.
- ^ Cliff, Ursula. „The Roman Theatre”. The Roman Theatre. Dickson College. Arhivirano iz originala 03. 09. 2011. g. Pristupljeno 27. 6. 2017.
- ^ „Roman Theatre”. Pristupljeno 27. 6. 2017.
- ^ Bieber, Margarete (1961). The History of Greek & Roman Theater. Princeton: Princeton University Press.
- ^ „Circus Maximus”. Pristupljeno 27. 6. 2017.
- ^ „Building the Colosseum”. Pristupljeno 27. 6. 2017.
- ^ Stone Potter, David (1999). Life, Death, and Entertainment in the Roman Empire. Ann Arbour: University of Michigan Press. ISBN 0-472-10924-3.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bieber, Margarete (1961). The History of Greek & Roman Theater. Princeton: Princeton University Press.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
