Звери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Звери
Временски распон: 42–0 Ma
Еоцен до данас[1]
Carnivora portraits.jpg
Разне звери
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Carnivora

Подредови

Звери (лат. Carnivora — Карнивора; од лат. caro, carnis — „месо“ и voro — „гутам“), представљају ред у оквиру класе сисара чији се представници одликују пре свега месождерским начином исхране, те им је телесна организација прилагођена лову.

Карактеристике[уреди]

Већина врста су брзе, окретне и јаке животиње. Мускулозни удови су снабдевени оштрим и кукасто повијеним канџама.[3] Код мачака ове канџе могу да се увлаче. Чула су им добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова.[4]

Вилице су им снажне, а зуби оштри. На свакој вилици имају четири малих секутића. Очњаци су дуги и шиљати, веома уочљиви и служе за убијање плена. Кутњаци су бунодонтни са оштрим грбицама и служе за кидање и млевење меса, а по један кутњак у обе вилице и на обе стране је модификован у зуб раскидач који може чак да сече хрскавицу и кост.[3] Представници овог реда су месоједи, мада има и сваштоједа, а неки представници, попут панде се хране биљном храном. Лове појединачно, у пару или у чопорима (лавови и вукови).[4]

Звери се могу кретати плантиградно (примери су медвед и јазавац), семиплантиградно (мунгос) и дигитиградно (пас и мачка).[4]

Велики број врста има добро развијене аналне жлезде која има значај при обележавању територије. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им је од 3 до 7 пари.[3]

Таксономија[уреди]

Дијаграм мандибуле карнивора (вука) приказује имена и позиције зуба

Сви карнивори имају исто уређење зуба, при чему су задњи горњи преткутњаци (звани П4) и први доњи кутњаци (звани m1) имају крунице у облику ножа које раде заједно као зуби који кидају месо. Карнивори су имали тај аранжман више од 60 милиона година уз многе адаптације, и те денталне адаптације помажу у идентификацији карниворних врста и подгрупа врста.[5]

Еволуција[уреди]

Карнивори су еволуирали у Северној Америци из чланова фамилије Miacidae (miacids) пре око 42 милиона година.[1] Они су ускоро подељени у форме сличне мачкама и псима (Feliformia и Caniformia). Њихова молекуларна филогенија[6] показује да су постојећи припадници Carnivora монофилетска група, крунска група кладе Carnivoramorpha.

Класификација[уреди]

Према другим ауторима суперпородица Pinnipedia представља посебан ред.

Филогенетско стабло[уреди]

Nimravidae

Stenoplesictidae

Nandiniidae

Prionodontidae

Barbourofelidae

Felidae

Viverridae

Hyaenidae

Herpestidae

Eupleridae

Amphicyonidae

Canidae

Hemicyonidae

Ursidae

Enaliarctidae

Phocidae

Otariidae

Odobenidae

Ailuridae

Mephitidae

Procyonidae

Mustelidae

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (јануар 2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  2. ^ Bowditch, T. E. 1821. An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris. 115. (refer pages 24, 33)
  3. 3,0 3,1 3,2 Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  4. 4,0 4,1 4,2 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (јул 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 

Литература[уреди]

  • Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 

Спољашње везе[уреди]