Звери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Звери
Временски распон: 50–0 Ma
рани Еоцен до данас[1]
Carnivora portraits.jpg
разни представници реда Carnivora (лева страна слике су представници мачколиких звери, а десна псоликих звери)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
(нерангирано):
Ред:
Carnivora

Bowdich, 1821[2]
Подредови
Синоними

Звери (лат. Carnivora) је ред сисара чији се представници одликују пре свега месождерским начином исхране, те им је телесна организација прилагођена лову. Звери обухватају преко 280 живући врста плаценталних сисара. Чланови овог реда се формално називају карниворима, док се реч „месождер” (која се често популарно примењује за чланове ове групе) не мора и односити на њих, већ на било који организам који се храни месом. Звери су веома разноврсне у погледу величине, од женки мале ласице (које теже 29 g и достижу дужину од 11,4 cm), па до мужјака поларног медведа (који може тежити до 700 kg и достиже дужину до 3 m) и мужјака јужног морског слона (који може тежити до 4.000 kg и достиже дужину до 5,8 m).

Звери имају зубе и канџе прилагођене за хватање и конзумирање других животиња. Многи врсте лове у групама и друштвене су животиње, што им даје предност над већим пленом. Неки звери, као што су мачке и перајари, у потпуности зависе од меса за своју исхрану. Други, као што су ракуни и медведи, у већој су мери сваштоједи, у зависности од станишта. Џиновска панда је углавном биљојед, али се такође храни рибом, јајима и инсектима. Поларни медвед се углавном храни фокама.

Звери су подељене на два подреда: мачколике звери (лат. Feliformia) и псолике звери (лат. Caniformia).

Етимологија назива[уреди]

Назив овог реда сисара води поријекло од латински ријечи каро (лат. carō), која значи месо, и вораре (лат. vorāre), која значи гутати.

Карактеристике[уреди]

Већина врста су брзе, окретне и јаке животиње. Мускулозни удови су снабдевени оштрим и кукасто повијеним канџама.[3] Код мачака ове канџе могу да се увлаче. Чула су им добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова.[4]

Вилице су им снажне, а зуби оштри. На свакој вилици имају четири малих секутића. Очњаци су дуги и шиљати, веома уочљиви и служе за убијање плена. Кутњаци су бунодонтни са оштрим грбицама и служе за кидање и млевење меса, а по један кутњак у обе вилице и на обе стране је модификован у зуб раскидач који може чак да сече хрскавицу и кост.[3] Представници овог реда су месоједи, мада има и сваштоједа, а неки представници, попут панде се хране биљном храном. Лове појединачно, у пару или у чопорима (лавови и вукови).[4]

Звери се могу кретати плантиградно (примери су медвед и јазавац), семиплантиградно (мунгос) и дигитиградно (пас и мачка).[4]

Велики број врста има добро развијене аналне жлезде која има значај при обележавању територије. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им је од 3 до 7 пари.[3]

Систематика[уреди]

Дијаграм мандибуле карнивора (вука) приказује имена и позиције зуба

Таксономија[уреди]

Сви карнивори имају исто уређење зуба, при чему су задњи горњи преткутњаци (звани П4) и први доњи кутњаци (звани m1) имају крунице у облику ножа које раде заједно као зуби који кидају месо. Карнивори су имали тај аранжман више од 60 милиона година уз многе адаптације, и те денталне адаптације помажу у идентификацији карниворних врста и подгрупа врста.[5]

Еволуција[уреди]

Карнивори су еволуирали у Северној Америци из чланова фамилије Miacidae (miacids) пре око 42 милиона година.[1] Они су ускоро подељени у форме сличне мачкама и псима (Feliformia и Caniformia). Њихова молекуларна филогенија[6] показује да су постојећи припадници Carnivora монофилетска група, крунска група кладе Carnivoramorpha.

Класификација[уреди]

Филогенетско стабло[уреди]

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе реда звери.[8][9][10][11][12][13]

 Carnivoraformes 

Miacidae (парафилетска породица) Miacis restoration.jpg

Ceruttia

Walshius

 Carnivora 
 Feliformia 
 Aeluroidea 
 Viverroidea 
 Herpestoidea 
 Hyaenidae 

Percrocutidae Dinocrocuta gigantea.jpg

Hyaenidae (sensu stricto) Hyaena maculata - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(white background).jpg

Lophocyonidae

 sensu lato 
 Herpestidae 

Herpestidae (sensu stricto) Lydekker - Broad-banded Cusimanse (white background).JPG

Eupleridae Cryptoprocta ferox - 1700-1880 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(white background).png

 sensu lato 

Viverridae (sensu stricto) Malay Civet (Viverra tangalunga) white background.jpg

 (Viverridae sensu lato) 

Shandgolictis

Asiavorator

Anictis

Alagtsavbaatar

 Feloidea 

Stenoplesictis

 ? 

Pseudictis

 Prionodontidae 

Prionodontidae (sensu stricto) Prionodon maculosus.png

Palaeoprionodon

 sensu lato 

Haplogale

 Felidae 

Barbourofelidae

Viretictis

Stenogale

Felidae (sensu stricto) Stamp-russia2014-save-russian-cats-(snow leopard).png

 sensu lato 

Nandiniidae The carnivores of West Africa (Nandinia binotata white background).png

Nimravidae Dinictis Knight.jpg

Palaeogalidae

 Caniformia 
 †Amphicyonoidea 

Amphicyonidae Ysengrinia.jpg

Lycophocyon

 Canoidea 
 Cynoidea 

Canidae Dogs, jackals, wolves, and foxes (Plate XI).jpg

 Arctoidea 
 Ursida 
 Ursoidea 

Ursidae Ursus thibetanus - 1700-1880 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(white background).jpg

Adracon

Nothocyon

 Musteloidea 

Procyonidae Wild animals of North America, intimate studies of big and little creatures of the mammal kingdom (Page 410) (white background).jpg

Mustelidae (sensu stricto) Fitch white background.png

Ailuridae RedPandaFullBody white background.JPG

 ? 

Peignictis

Mephitidae Die Säugthiere in Abbildungen nach der Natur, mit Beschreibungen (Plate CXXI-) (white background).jpg

Plesiogale

 (Mustelidae sensu lato) 
 Pinnipedimorpha 

Semantoridae

Enaliarctidae

Pinnarctidion

 Pinnipediformes 

Pacificotaria

Pteronarctos

 Pinnipedia 
 Otarioidea 

Otariidae Zalophus californianus J. Smit (white background).jpg

Odobenidae USSR stamp Walrus 1977 (white background).png

 Phocoidea 

Desmatophocidae

Phocidae Faroe stamp 227 grey seal (Phoca vitulina) white background.jpg

 sensu stricto 
 (Pinnipedia sensu lato) 

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (јануар 2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  2. ^ Bowditch, T. E. 1821. An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris. 115. (refer pages 24, 33)
  3. 3,0 3,1 3,2 Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  4. 4,0 4,1 4,2 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (јул 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  7. ^ Phylogenetic analysis on Palaeogale (Palaeogalidae, Carnivora) based on specimens from Oligocene strata of Saint-Jacques, Nei Mongol
  8. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J. A.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. A. (април 2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the impact of increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—37. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  9. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 
  10. ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 
  11. ^ Susumu Tomiya (2011). „A new basal caniform (Mammalia: Carnivora) from the Middle Eocene of North America and remarks on the phylogeny of early carnivorans”. PLoS ONE. 6 (9): e24146. PMC 3173397Слободан приступ. PMID 21935380. doi:10.1371/journal.pone.0024146. 
  12. ^ Law, Chris J.; Slater, Graham J.; Mehta, Rita S. (2018-01-01). „Lineage Diversity and Size Disparity in Musteloidea: Testing Patterns of Adaptive Radiation Using Molecular and Fossil-Based Methods”. Systematic Biology (на језику: енглески). 67 (1): 127—144. ISSN 1063-5157. doi:10.1093/sysbio/syx047. 
  13. ^ Morales, Jorge; Mayda, Serdar; Valenciano, Alberto; DeMiguel, Daniel; Kaya, Tanju (2019). „A new lophocyonid, Izmirictis cani gen. et sp. nov. (Carnivora: Mammalia), from the lower Miocene of Turkey”. Journal of Systematic Palaeontology. Online Edition. 17 (16): 1127—1138. doi:10.1080/14772019.2018.1529000. 

Литература[уреди]

  • Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 

Спољашње везе[уреди]