Портал:Istorija/Izabrani 5
Obrazovanje u srednjem veku pre svega se orijentisalo na praktične potrebe. Mada je bilo ljudi koji su voleli znanje radi njega samog, oni su bili retkost i često su osećali potrebu da traže izgovore za svoju intelektualnu radoznalost. Kada su Jovan iz Solzberija i njegove kolege humanisti s kraja 12. veka iz čiste radoznalosti čitali prelepu pagansku prozu obavezno su isticali kako im je osnovni cilj da poboljšaju svoj latinski kako bi bolje proučavali crkvena dela.
Osnovni cilj bio je da svaki čovek poseduje znanje neophodno za obavljanje svog posla. Ostala znanja su bila suvišna, a mogla su biti i opasna. Na primer Filip de Novar je nagovarao mlade plemkinje da uče da čitaju kako bi mogle bolje da se mole ali žestoko se protivio da uče da pišu kako ne bi mogle pisati ljubavna pisma.
Srednjovekovno obrazovanje ne može se opisati samo kroz akademske ustanove kao što su škole i univerziteti, jer su i domovi velikaša predstavljali mesta gde su mlađi plemići sticali viteško obrazovanje. Proizvođenje mladića u viteza formalno je označavalo kraj školovanja i dokaz da može da zauzme svoje mesto u društvu. Žene velikaša su nadgledale obrazovanje plemkinja i pripremale ih za brak. U gradovima, sistem šegrta koji su uspostavili esnafi igrao je sličnu ulogu. Šegrti su živeli u majstorovoj kući i učili zanat pod njegovim nadzorom. Šegrt je prolazio kroz svoju konačnu proveru znanja u izradi majstorskog dela. Formalnim prijemom u gildu u statusu majstora on je završavao svoje školovanje.
...dalje...