Portugalski pas za vodu

Portugalski vodeni pas ili portugalski pas za vodu (port. Cão de água português) rasa je pasa poreklom iz Portugalije. Prema FCI klasifikaciji spada u sedmu grupu među pse za vodu. Nastala je u srednjem veku, a namena mu je bila da ribarima dovlači mreže, čuva ulov ili prenosi poruke sa jednog na drugi brod.

Izgled[uredi | uredi izvor]

Portugalski vodeni pas je srednje veličine. Dlaka mu je veoma gusta i na taj način održava telesnu temperaturu u vodi.Postoje dva tipa dlake duga i blago talasasta ili kraća i kovrdžava. Dlaka je najčešće crna ili smeđa, mada može biti i bela, smeđe-bela ili crno-bela. Glava mu je pravilne proporcije sa širokim nosem i snažnim vilicama. Oči su mu okrugle crne ili braon boje. Uši su mu spuštene i srcolikog oblika priljubljene uz glavu. Telo je snažne građe sa dubokim grudnim košem i repom koji se sužava pri vrhu. Mužjak je obično visok 50-57 centimetara i težak od 19-25 kilograma dok su ženke visine od 43-52 centimetra i težine od 16-22 kilograma.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Potiče iz Portugalije iz provincije Algarve odakle se proširio po celoj obali Portugalije. Najverovatnije je nastao ukrštanjem barbeta, keri-blu-terijera i pudle.

Mladunci[uredi | uredi izvor]

Ženka portugalskog vodenog psa okoti oko 3-4 mladunca. Kada se rode,mladunci imaju ravnu dlaku i nakon prve nedelje ona počinje da se kovrdža. Nakon dve nedelje potpuno liče na roditelje. Posle dva i po meseca prestaju da sisaju. Punu veličinu dostižu nakon 6-7 meseci.

Narav[uredi | uredi izvor]

Portugalski vodeni pas je dobroćudna i inteligentna rasa, pomalo je svojeglav,ali veoma poslušan. Podnosi i toplo i hladno vreme. Može da živi i u kući i u stanu ali mu je potrebno redovno istrčavanje.

Održavanje[uredi | uredi izvor]

Portugalski vodeni pas je uglavnom zdrava rasa. Nema genetskih problema ali ako mnogo vremena provodi u vodi može da ogluvi. Dlaku treba redovno održavati,ali pošto mu dlaka ne opada pogodan je i za osobe alergične na pseću dlaku. Životni vek im je od 10-15 godina.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]