Poslušnost
Poslušnost je ljudsko ponašanje koje karakteriše dobrovoljno svesno potčinjavanje svoje volje drugoj volji[1]. U većini etičkih tradicija to se smatra vrlinom[2].
U hrišćanstvu[uredi | uredi izvor]
U hrišćanstvu: poslušnost je vrlina, čija je suština usklađenost svoje volje sa voljom Božijom.
Vrlina poslušnosti je jedna od najvažnijih u hrišćanstvu. Prema Majsteru Ekartu: "Istinska i savršena poslušnost je vrlina iznad svih vrlina, i bez ove vrline ne može se izvršiti ili izvršiti nijedno veliko delo."[3]
Zavet poslušnosti[uredi | uredi izvor]
Poslušanje je jedan od tri glavna zaveta hrišćanskih monaha, pored bezbračnosti i siromaštva.
U pravoslavnim manastirima monasi prvog stepena polažu samo zavet poslušanja[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Vorobьev, Valeriй Vladimirovič (2022-06-26). „Ioann Damaskin. Dialektika: glava 5, obnovlennый perevod”. Logical Investigations. 28 (1): 50—59. ISSN 2413-2713. doi:10.21146/2074-1472-2022-28-1-50-59.
- ^ Šablevskiй, Nikolaй (2020-06-17). „Ezra: Former or Writer of the Old Testament Books?”. Bibliя i hristianskaя drevnostь (2(6)): 155—166. ISSN 2658-7815. doi:10.31802/2658-4476-2020-2-6-155-166.
- ^ „Meйster Эkhart. Ob istinnom poslušanii”. Arhiv эlektronnogo žurnala "Sufiй" (na jeziku: ruski). 2003-11-21. Pristupljeno 2024-05-12.
- ^ Čudo (2023-01-15). „Ko je monah i zašto ljudi idu u manastir?”. Čudo (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-12.