Монах

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Монах у Братислави

Монах (жен. монахиња; грч. μοναχός — „усамљеник“, „самотник“) обично је припадник религијске заједнице, који живи у складу са завјетом (заклетвом), води аскетски начин живота да ли у оквиру монашке заједнице (братства), да ли у самоћи, осами. Монаси живе у манастирима, пустињама или лаврама.

Институт монаштва карактеристичан је за хришћанство, хиндуизам, ђаинизам и будизам. Понекад се дервиши сматрају монасима — али то је дискутабилно, јер постоје формалне разлике — дервиши се могу вјенчати, живјети у својим домовима и живјет свој начин живота.[1] Монаси су се појавили средином 1. миленијума прије н. е. у будизму, од 3. вијека н. е. монаштво се појавило у хришћанству (монаха нема у протестантизму).

Традиционално се за осниваче хрићанског монаштва сматрају египатски аскетски свеци: Павле Тивејски (умро око 341), Антоније Велики и Пахомије на истоку. На западу су то Атанасије Александријски и Мартин Турски.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ВЕРТЯЩИЕСЯ ДЕРВИШИ” (на језику: руски). Ataman Hotel. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2002. Приступљено 3. 2. 2020.