Poljska oklopna vozila u Drugom svetskom ratu

U periodu pre Drugog svetskog rata, Poljska je bila jedna od retkih manjih država koja je imala sopstvenu industriju oklopnih vozila. U trenutku nemačke invazije (1939), Poljska je raspolagala sa oko 1.200 oklopnih vozila, većinom domaće proizvodnje.

Istorija

Oklopna kola

Oklopna kola bila su glavno oružje poljske armije početkom 20-tih godina (Poljsko-sovjetski rat), ali do kraja decenije zalihe oklopnih vozila bile su istrošene. Nabavljeno je više stotina Sitroenovih B-10 kamiona-guseničara, i njih 90 je prerađeno u borna kola, po planovima ministarstva vojske. Rezultat je bilo malo vozilo, jer je B-10 bio neobično mali za kamion-guseničar, sa dvočlanom posadom i kupolom za kratki top od 37mm ili laki mitraljez. Ova borna kola (model 28) korišćena su na manevrima 1928, koji su pokazali kratak vek gumenih gusenica. Zbog toga je odlučeno da se borna kola prerade u četvorotočkaše, i prototip je uspešno testiran u martu 1933. Konverzija je izvršena jednostvnom zamenom zadnje osovine kamiona-guseničara (osovinom kamiona Poljski Fijat 614) i motora (automobilskim-Poljski Fijat 108). Tako su nastala Oklopna kola model 34, koja su 1939. bila organizovana u 10 diviziona po 9 vozila.

Teška oklopna kola model 29, kao dodatak lakim, izgrađena su na šasiji kamiona Ursus (4x2) od 2 tone, sa malom osmougaonom kupolom naoružanom topom od 37 mm. Zbog njihove težine i nemogućnosti kretanja van puta, proizvedeno je samo 10 komada.

Poljski tenkovi 7TP u prvim danima rata.

Tenkovi

Uvoz

Poljska armija imala je 1920. 120 francuskih tenkova Reno FT-17, koji su se odlično pokazali u Sovjetsko-poljskom ratu (1919—1921). Pred rat 1939. u službi je bilo još oko 100 ovih tenkova: 32 na oklopnim vozovima i 70 u sastavu jednog oklopnog bataljona. 1932. zastarelost FT-17 postala je očigledna i Poljska je kupila 50 tenkova Vikers Model E: 38 dostavljeno je u celini, a još 12 u delovima. Svi tenkovi bili su tip B sa dve kupole: do 1934. kupljene su od Vikersa kupole tipa A naoružane topom od 3 funte (47 mm) i izvršena je konverzija 22 tenka u tip A, dok su preostalih 16 tipa B naoružani sa po dva mitraljeza kalibra 7,92 mm: ovi tenkovi učestvovali su odbrani Poljske 1939. i poslužili su kao osnova za proizvodnju tenkova 7TP.

7TP

Originalni plan za proizvodnju tenkova Vikers Model E po licenci izmenjen je 1935. kada su poljski inžinjeri poboljšali vozilo i dobili poljski tenk 7TP: do početka rata proizvedeno je 135 ovih tenkova (24 tipa A sa 2 kupole, ostali tipa B), a još 12 isporučeno je pravo na bojište tokom rata.

Spora proizvodnja 7TP naterala je poljsku vladu da u februaru 1939. kupi u Francuskoj 100 tenkova Reno R-35 iako su se loše pokazali na testiranju: samo 50 ovih vozila isporučeno je pre nemačkog napada 1. septembra 1939.

Poljske tankete nakon povlačenja u neutralnu Mađarsku 1939.

Tankete

1929. kupljeno je u Velikoj Britaniji nekoliko tanketa Vikers Karden-Lojd Mk VI: ova vozila prerađena su u poljskoj fabrici automobila Ursus dodavanjem više oklopne kabine za posadu i nazvana TK-3. Nova vozila primljena su u službu kao TK izviđački tenkovi, i do 1933. proizvedeno je 300 komada.

Osnovna zamerka TK-3 bio je suviše slab motor, i 1933. projektovana je nova tanketa TKS, sa jačim motorom (Poljski Fijat) i nešto debljim frontalnim oklopom. Do kraja produkcije 1936. napravljeno je 269 komada. U januaru 1939. armija je naredila naoružavanje 150 tanketa TK-3 i TKS topom od 20 mm, sa ciljem da posluže kao minijaturni lovci tenkova: samo 24 tankete prerađene su na vreme za početak rata.

U toku nemačke invazije na Poljsku (1939)

Suprotstavljene snage

Uoči nemačke invazije na Poljsku 1. septembra 1939. Poljska je raspolagala sa 1.012 (po nekim izvorima samo 880) tenkova i 100 oklopnih kola. Oko 220 tenkova bili su srazmerno moderni laki tenkovi 7TP, Vikers Model E i Reno R-35, 90 su bili zastareli Reno FT-17 iz Prvog svetskog rata, a 690 (70%) bile su tankete naoružane samo mitraljezom (samo 24 imale su top 20 mm). Ova laka (ili zastarela) oklopna vozila bila su podeljena u 8 oklopnih bataljona (po 50 tenkova) i divizione (po 9 oklopnih vozila) i rasejana po čitavoj teritoriji Poljske.

Njima u susret dolazila je nemačka armija sa 2.400 tenkova organizovanih u 12 oklopnih divizija (svaka sa po 150-300 tenkova): u takvoj situaciji lokalna brojčana nadmoć uvek je bila na strani Nemaca. Dok je poljski najbolji tenk 7TP mogao da se meri sa lakim tenkovima Pancer I i Pancer II, srednji tenkovi Pancer III i Pancer IV bili su suviše jaki, iako još malobrojni u ovo vreme (1939). Sa druge strane, obične poljske tankete bile su slabije čak i od lakog Pancer I, sa izuzetkom 24 tankete naoružane topom od 20 mm.

Različita strategija

Dok su poljske oklopne jedinice bile rasejane po čitavom frontu, sa zadatkom da podržavaju odbranu pešadije, nova nemačka taktika oslanjala se na koncentrisanje oklopnih snaga i brze obuhvatne prodore pod stalnom podrškom avijacije: ova taktika, Munjeviti rat (nem. Blitzkrieg) pokazaće se sposobnom da savlada i daleko brojnije oklopne snage SSSR tokom Operacije Barbarosa.

U borbi

Iako poražene u kratkotrajnom ratu, poljske oklopne jedinice postigle su nekoliko pobeda, uglavnom koristeći taktiku zaseda i malobrojne tankete naoružane topom od 20 mm, koje su zbog svojih malih dimenzija bile idealne za napad iz zasede: ove tankete uništile su tokom rata 13 nemačkih tenkova. 7TP pokazao se smrtonosnim u borbi izbliza, a njegov protiv-tenkovski top od 37mm pokazao se boljim od topova prve generacije tenkova Pancer III: u direktnim okršajima poljski tenkovi uništili su 40 nemačkih tenkova, izgubivši 70 svojih.

Literatura

• Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. str. 146—149. ISBN 978-000711228-9.