Poljska učionica

Poljska učionica u Holandiji, 1918

Poljska učionica je mesto u slobodnoj prirodi, napravljeno za držanje časova redovne nastave van školskih zidova. To je mesto, po pravilu, u blizini školske zgrade, najčešće u školskom dvorištu, može biti i u školskom vrtu, crkvinoj porti, obližnjoj opštinskoj šumi. Bitno je da ovo mesto bude van ulične prašine, buke, saobraćaja i tome slično. Poljska učionica mora biti uopšte na slobodnom vazduhu, van školske zgrade, u zelenilu, uvek pod strogim higijenskim i pedagoškim uslovima.

Sreten Adžić kada je postao upravitelj "nove Muške učiteljske škole" u Jagodini, započeo je sa prvim radovima na uređivanju poljskih učionica. On je zainteresovao Ministarstvo prosvete da za školu Školu otkupi 10,5 ha zemljišta u blizini škole. Na njemu je nastalo ogledno i instruktivno poljoprivredno dobro, za poljoprivredna učenička vežbanja budućih učitelja. Prostor je odmah 1903. pretvoren u lep ukrasni vrt, sa već ranije projektovanim poljskim učionicama u njemu. Prva poluafmiteatorska učionica, bila je izgrađena 1906. godine, u njoj su mogla da se drže predavanja, sedeći na stolicama i pokretnim klupama.

Adžić se nije bavio izletničkim pohođenjem školske okoline, već projektom, višegodišnja briga i rad, veoma delikatan proces i postupak uređivanja ambijenta u prirodi za učionice i relativno stalan boravak i rad učenika i nastavnika. On je izučavao i dobro poznavao uslove za uspešan intelektualni rad, za izlazak u susret učeničkoj radoznalosti bez granica, pravio je studije i projekte učionica. Pitanja doživljajnog potkrepljenja saznanja u nastavi, prvi je najtemeljitije pokrenuo Sreten Adžić. Jagodinske poljske učionice nisu bile izletništvo, već dubiozno izučavanje svih okolnosti koje bi pružile najpogodniji ambijent za proces obrazovanja, za neposredan rad sa učenicima, za nastavu.

Značaj poljskih učionica

• Higijenski znača
• Pedagoški značaj
• Moralni značaj
• Estetički značaj
• Socijalni značaj

Higijenski značaj

Čist svež vazduh, sa dovoljno kiseonika od velike je važnosti za čovečji organizam, a posebo za dečji koji raste, razvija se. Bez dovoljno kiseonika u vazduhu oksidacija dečje krvi je nedovoljna, tako da su i sve organske funkcije nepravilne. Dečji organizam omlitavi, postane neotporan prema zaraznim bolestima i teže se oporavlja.