Pređi na sadržaj

Prabovo Subjanto

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prabovo Subjanto
Lični podaci
Datum rođenja(1951-10-17)17. oktobar 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaDžakarta, Indonezija
Politička karijera
Politička
stranka		Gerindra (od 2008)
Golkar (do 2008)
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 20. oktobra 2024.
Zamenik predsednikaGibran Rakabuming raka
PrethodnikDžoko Vidodo
Potpis
Vojna karijera
Prabovo Subianto kao načelnik Komandno-štabne škole Oružanih snaga Indonezije (Sesko ABRI) u uniformi sa više odlikovanja
SlužbaIndonezija
1974–1998
VojskaIndonezijska armija
RodMornarica
Čingeneral-pukovnik
JedinicaKopasus
Učešće u ratovimaOperacija Lotus
Pobuna u Papui
Odlikovanja
  • Zvezda Velikog zaslužnog vojnog ordena 1. klase
  • Zaslužna medalja servisna zvezda, 1. klase
  • Mornarička zaslužna servisna zvezda, 1. klase
  • Zaslužna zvezda vazduhoplovnih snaga, 1. klase
  • Zaslužna medalja servisna zvezda, 2. klase
  • Zvezda Velikog zaslužnog vojnog ordena 3. klase
  • Zvezda za zasluge u vojsci, 3. klase
  • Medalja za dug vojni rok, 24 godine
  • Medalja za vojne operacije u Acehu
  • Medalja za službu vojnog instruktora
  • Medalja za vojne operacije IKS Raksaka Darma
  • Medalja Timorske vojne kampanje
  • Medalja za uzor

Prabovo Subjanto Džojohadikusumo (EID: Prabowo Subianto Joyohadikusumo, rođen 17. oktobra 1951) je indonežanski političar, biznismen i bivši general-potpukovnik vojske, koji je bio 26. ministar odbrane Indonezije od 2019. Prabovo Subjanto se 1983. oženio Titijek Suharto, drugom ćerkom pokojnog predsednika Suharta. Godine 1998. nečasno je otpušten iz vojske, a potom mu je zabranjen ulazak u Sjedinjene Države zbog navodnog kršenja ljudskih prava.[1][2][3]

Prabovo Subjanto je diplomirao na Indonežanskoj vojnoj akademiji 1970. godine i uglavnom je služio u specijalnim snagama (Kopasus) sve dok nije bio postavljen na čelo Strateške rezervne komande (Kostrad) 1998. godine. Opisan je kao desničarski nacionalista.[4][5][6]

Početkom 2008. Prabovov uži krug, uključujući Fadlija Zona, osnovao je stranku Gerindra. Na predsedničkim izborima 2009. godine, neuspešno se kandidovao za potpredsednika kao potpredsednik Megavati Sukarnoputrija.[7] Učestvovao je na predsedničkim izborima 2014.[8] i pobedio ga je guverner Džakarte Džoko Vidodo, što je u početku osporavao.[9] Napravio je još jednu neuspešnu kandidaturu za predsednika 2019. sa Sandiagom Unom kao svojim potpredsednikom i uz podršku Gerindre, Partije prosperitetne pravde (PKS), Partije nacionalnog mandata (PAN), Demokratske partije i Berkarija partije.[10][11] Njegovo odbijanje da prihvati rezultat dovelo je do toga da su njegovi sledbenici organizovali proteste koji su izazvali smrtonosne nerede u Džakarti.[12] Međutim, nakon žestokog nadmetanja, Prabovo Subjanto se pridružio kabinetu kao ministar odbrane za period od 2019. do 2024. godine.[13]

Gerindra je 10. oktobra 2021. godine najavio Prabova Subjanta za svog kandidata na predsedničkim izborima u Indoneziji 2024.[14] Prabovo Subjanto je 12. avgusta 2022. objavio da je prihvatio Gerindrinu nominaciju za učešće na predsedničkim izborima 2024.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ratcliffe, Rebecca; Hariandja, Richaldo (2024-02-14). „Indonesia election: minister dogged by rights abuse claims 'takes early lead'”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 14. 2. 2024. g. Pristupljeno 2024-02-14. 
  2. ^ „Prabowo Looks to Win Indonesia Presidency: What to Know”. TIME (na jeziku: engleski). 2024-02-14. Arhivirano iz originala 14. 2. 2024. g. Pristupljeno 2024-02-14. 
  3. ^ Paddock, Richard C. (2020-10-14). „Indonesian Defense Chief, Accused of Rights Abuses, Will Visit Pentagon”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 2024-02-14. 
  4. ^ Anwar, Muhammad Choirul (13. 7. 2020). „Sosok Prabowo di Mata Wamenhan: Super Nasionalis!”. CNBC Indonesia (na jeziku: indonežanski). Arhivirano iz originala 4. 1. 2023. g. Pristupljeno 2023-03-23. 
  5. ^ Topsfield, Jewel (8. 5. 2018). „Prabowo Subianto opens up on Jakarta elections and the 2019 presidency”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 14. 4. 2018. g. Pristupljeno 14. 4. 2018. 
  6. ^ „Jordan to enhance ties with RI”, The Jakarta Post, 26. 5. 2015, Arhivirano iz originala 26. 3. 2019. g., Pristupljeno 26. 3. 2019 
  7. ^ „PDI-P hails Prabowo as Megawati's running mate”. The Jakarta Post. Arhivirano iz originala 18. 1. 2012. g. 
  8. ^ „Prabowo Runs for President”. 22. 11. 2011. Arhivirano iz originala 25. 11. 2011. g. Pristupljeno 23. 11. 2011. 
  9. ^ „Jakarta governor Widodo wins Indonesian presidential election”. Indonesia News.Net. Arhivirano iz originala 20. 10. 2014. g. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  10. ^ „Dihadiri AHY, Prabowo-Sandiaga Uno resmi mendaftar di KPU”. BBC News Indonesia (na jeziku: indonežanski). 10. 8. 2018. Arhivirano iz originala 26. 8. 2018. g. Pristupljeno 26. 8. 2018. 
  11. ^ Ghaliya, Ghina (21. 5. 2019). „KPU names Jokowi winner of election”. The Jakarta Post. Arhivirano iz originala 21. 5. 2019. g. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  12. ^ Barker, Anne (22. 5. 2019). „Prabowo Subianto's loss in Indonesia's election sparks deadly protests in Jakarta”. ABC News. Arhivirano iz originala 25. 5. 2019. g. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  13. ^ „Prabowo jadi menteri pertahanan, pengamat militer: Pandangannya 'berbahaya'”. BBC News Indonesia (na jeziku: indonežanski). Arhivirano iz originala 8. 12. 2023. g. Pristupljeno 2023-12-08. 
  14. ^ „Sekjen Gerindra: Insyaallah Prabowo Maju Pilpres 2024”. detiknews (na jeziku: indonežanski). 2021-10-10. Arhivirano iz originala 10. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-10. 
  15. ^ Teresia, Ananda; Lamb, Kate; Suroyo, Gayatri (12. 8. 2022). Kapoor, Kanupriya, ur. „Indonesia defence minister Prabowo accepts party's nomination to run for president”. Reuters. Arhivirano iz originala 7. 10. 2022. g. Pristupljeno 13. 8. 2022. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прабово_Субјанто&oldid=27504805”