Сухарто

Сухарто
Сухарто
Биографија
Датум рођења	8. јун 1921.
Место рођења	Кемсук; Холандска источна Индија
Датум смрти	27. јануар 2008. (86 год.)
Место смрти	Јакарта; Индонезија
Религија	Ислам
Политичка; странка	Голкар
Потпис
Мандати
2. председник Индонезије
	`12. март 1967 — 21. мај 1998.
Претходник	Сукарно
Наследник	Бахрудин Јусуф
16. генерални секретар Покрета несврстаних
	7. септембра 1992. — 20. октобра 1995.
Претходник	Добрица Ћосић
Наследник	Ернесто Сампер Пицано

Сухарто (Suharto, 8. јун 1921 — 27. јануар 2008) је био војни и политички лидер Индонезије. Власт је преузео 1967. државним ударом од свог претходника Сукарна и владао је до 1998. Пошто је заузео антикомунистички став, неколико западних земаља га је подржавало током Хладног рата. Током највећег дела његове владавине, Индонезија је бележила економски раст и индустријализацију.^[1] Његова владавина је, међутим довела до политичких чистки и смрти милиона осумњичених комуниста и људи кинеског порекла.^[2] Такође је доносио законе против комуниста и мере које су имале за циљ да Кинези економски не владају Индонезијом.^[3] Наиме 3% Кинеза владало је са 70% економије Индонезије. Сухарто је такође 1975. ставио португалску колонију Источни Тимор под власт Индонезије.

Његова ауторитативна владавина и повећана корупција су довели до незадовољства током 1990-их. Сухартов скоро неоспориви ауторитет у Индонезији је драматично ослабио услед финансијске кризе која је снизила животни стандард Индонежана. Након масовних демонстрација 1998. Сухарто је приморан да поднесе оставку.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Miguel, Edward (јануар 2005). „Does Social Capital Promote Industrialization? Evidence from a Rapid Industrializer”. Econometrics Softare Laboratory, University of California, Berkeley. Paul Gertler, David I. Levine.
^ Cribb, Robert (2002). „Unresolved Problems in the Indonesian Killings of 1965-1966”. Asian Survey. 42 (4): 550—563.
^ Suryadinata, Leo (1976). „Indonesian Policies toward the Chinese Minority under the New Order”. Asian Survey. 16 (8): 770—787.

Литература[уреди | уреди извор]

„Two former strongmen, Soeharto-Lee Kuan Yew meet again”. ANTARA. 22. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2007. Приступљено 22. 2. 2006.
Aarons, Mark (2008). „Justice Betrayed: Post-1945 Responses to Genocide”. Ур.: David A. Blumenthal; Timothy L. H. McCormack. The Legacy of Nuremberg: Civilising Influence or Institutionalised Vengeance?. International Humanitarian Law. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 9004156917.
Anderson, Benedict R.; McVey, Ruth T. (2009). A Preliminary Analysis of 1 October 1965 Coup in Indonesia. Equinox Publishing. ISBN 9786028397520.
„Army in Jakarta Imposes a Ban on Communists”. The New York Times. 19. 10. 1965.
Aspinall, Ed (October—December 1996). „What happened before the riots?”. Inside Indonesia (48). Архивирано из оригинала на датум 5 May 2005. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Aspinall, Ed; Klinken, Gerry van; Feith, Herb, ур. (1999). The Last Days of President Suharto. Clayton AU-VIC: Monash Asia Institute. ISBN 073261175X.
„Attorney general doubts Soeharto can be prosecuted”. The Jakarta Post. 27. 5. 2005.
Blum, William (1995). Killing Hope: US Military and CIA Interventions Since World War II. Monroe, Me.: Common Courage Press. ISBN 1-56751-052-3.
Camdessus Commends Indonesian Actions. Press Release. International Monetary Fund. (31 October 1997)
„CIA Stalling State Department Histories”. The National Security Archive. Приступљено 23. 5. 2005.
Colmey, John (24. 5. 1999). „The Family Firm”. TIME Asia.
Conboy, Kenneth J. (2003). Kopassus: Inside Indonesia's Special Forces. Equinox Publishing. ISBN 9789799589880.
Robert Cribb, "Genocide in Indonesia,1965–1966". Journal of Genocide Research no.2:219–239, 2001.
Elson, Robert E. (2001). Suharto: A Political Biography. Cambridge UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-77326-1.
Dijk, Kees van (2001). A country in despair : Indonesia between 1997 and 2000. Leiden: KITLV Press. ISBN 9789067181600.
Friend, Theodore (2003). Indonesian Destinies. The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-01834-6.
„H.AMDT.647 (A003): An amendment to prohibit any funds appropriated in the bill to be used for military education and training assistance to Indonesia”. THOMAS (Library of Congress). Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2016. Приступљено 4. 2. 2006.
Hughes, John (2002) [1976]. The End of Sukarno – A Coup that Misfired: A Purge that Ran Wild. Archipelago Press. ISBN 981-4068-65-9.
„Indonesia: Arrests, torture and intimidation: The Government's response to its critics”. Amnesty International. 27. 11. 1996. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2005.
„Indonesia Economic”. Commanding Heights. Приступљено 23. 5. 2005.
„Jakarta Cabinet Faces Challenge”. The New York Times. 16. 12. 1965.
„Jakarta Leftist Out As Army Chief”. New York Times. 15. 10. 1965.
„Jakarta Cabinet Faces Challenge”. The New York Times. 16. 12. 1965.
Lashmar, Paul; Oliver, James (16. 4. 2000). „MI6 Spread Lies to Put Killer in Power”. The Independent. UK. Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
Lashmar, Paul; Oliver, James (1999). Britain's Secret Propaganda War. Sutton Pub Ltd. ISBN 0-7509-1668-0.
McDonald, H. (1980). Suharto's Indonesia. Blackburn AU: Fontana Books. ISBN 0-00-635721-0.
„Public Expenditures, Prices and the Poor”. World Bank. 1993. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2007.
Ricklefs, M.C. (1991). A History of Modern Indonesia since c. 1300 (2nd изд.). Stanford University Press. ISBN 0-333-57690-X.
Rock, Michael T. (2003). The Politics of Development Policy and Development Policy Reform (PDF). William Davidson Institute Working Paper Number 632. The University of Michigan Business School.
Purdey, Jemma (2006). Anti-Chinese Violence in Indonesia, 1996–1999. Honolulu HI: University of Hawaii Press. ISBN 9780824830571.
Robinson, Geoffrey B. (2018). The Killing Season: A History of the Indonesian Massacres, 1965-66. Princeton University Press. ISBN 9781400888863.
John Roosa, Pretext for Mass Murder: 30 September Movement & Suharto's Coup D'état. The University of Wisconsin Press, 2006. ISBN 978-0-299-22034-1.
Simpson, Brad (9. 7. 2004). „Indonesia's 1969 Takeover of West Papua Not by "Free Choice"”. National Security Archive.
Schwarz, Adam (1994). A Nation in Waiting: Indonesia in the 1990s. Westview Press. ISBN 9780813388816.
„Suharto tops corruption rankings”. BBC News. 25. 3. 2004. Приступљено 4. 2. 2006.
„Sukarno Removes His Defense Chief”. New York Times. 22. 2. 1966.
„Tapol Troubles: When Will They End?”. Inside Indonesia. April—June 1999. Архивирано из оригинала на датум 5 March 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Toer, Pramoedya Ananta (2000). The Mute's Soliloquy: A Memoir. Penguin. ISBN 0-14-028904-6.
„United Nations High Commission on Human Rights resolution 1993/97: Situation in East Timor”. United Nations. Приступљено 4. 2. 2006.
Vickers, Adrian (2005). A History of Modern Indonesia. Cambridge University Press. ISBN 9780521542623.
Wanandi, Jusuf (2012). Shades of Grey: A Political Memoir of Modern Indonesia 1965–1998. Singapore: Equinox Publishing. ISBN 9789793780924.
Weiner, Tim (2007). „Chapter 15, CIA and Indonesia”. Legacy of Ashes: The History of the CIA. New York: Doubleday. ISBN 978-3-596-17865-0.
Wertheim, W.F. (1979). „Whose plot?-New light on the 1965 events”. Journal of Contemporary Asia. 9 (2): 197—215. doi:10.1080/00472337985390191.
Wiranto (2011). 7 Tahun Menggali Pemikiran dan Tindakan Pak Harto 1991–1997 [7 Years Exploring the Thoughts and Actions of Pak Harto 1991–1997]. Jakarta: PT Citra Kharisma Bunda. ISBN 9786028112123.
Dwipayana, G.; Ramadhan, K.H. (1989). Soeharto: Pikiran, ucapan dan tindakan saya: otobiografi [Soeharto: My thoughts, words and deeds: an autobiography]. Jakarta: PT Citra Lamtoro Gung Persada. ISBN 979-8085-01-9.
Elson, R.E. (2001). Suharto: A Political Biography, Cambridge: Cambridge University Press, 2001. ISBN 0 521 77326 1
McGlynn, John H. et al. (2007). Indonesia in the Soeharto years. Issue, incidents and images, Jakarta, KITLV
Abdulgani-Knapp, Retnowati (2007). Soeharto: The Life and Legacy of Indonesia's Second President: An Authorised Biography. Marshall Cavendish Editions. стр. 12. ISBN 978-981-261-340-0.
Siti Hardiyanti Rukmana (2011). Pak Harto: The Untold Stories, Jakarta: PT Gramedia Pustaka Utama.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

The Lasting Legacy of Suharto (at BBC)
"Suharto, Inc." May 1999 Time magazine exposé on Suharto's regime and family, published on the first anniversary of Suharto's resignation
Shadow Play – Website accompanying a 2002 PBS documentary on Indonesia, with emphasis on the Suharto-era and the transition from New Order to Reformation
"We need to be told" – Article by Australian journalist and Suharto critic John Pilger on the fortieth anniversary of the Transition to the New Order, New Statesman, 17 October 2005.
Tiger Tales: Indonesia — Website accompanying a 2002 BBC World Service radio documentary on Indonesia, focusing on early Suharto era. Features interviews with Indonesian generals and victims of the regime. Program is available in streaming RealAudio format.
"Vengeance with a Smile", Time magazine, 15 July 1966

[1] Miguel, Edward (јануар 2005). „Does Social Capital Promote Industrialization? Evidence from a Rapid Industrializer”. Econometrics Softare Laboratory, University of California, Berkeley. Paul Gertler, David I. Levine.

[2] Cribb, Robert (2002). „Unresolved Problems in the Indonesian Killings of 1965-1966”. Asian Survey. 42 (4): 550—563.

[3] Suryadinata, Leo (1976). „Indonesian Policies toward the Chinese Minority under the New Order”. Asian Survey. 16 (8): 770—787.

[1]

[2]

[3]

Претрага

Мени за навигацију

Сухарто

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]